Klana i okolica

[milić]

i jeno pitanje okole mačak...kako se gore zovu sivi, rekli bi pepeljasti mački?pul nas se takovi zovu Pušo, Pušić.

fusher, iskreno, ne znan al ću pitat. Me par da bi moglo bit Sivac, aš ako je vol bil te boje tako su ga zvali.
Ali "njihov" odnos prema živini je čudan. Moj ujac ima mačka , krasnega, rošastega. I pitan ja da kako se zove. Mačak odgovori on. To mu je ime.
Kad govoriš Pušić nasmel san se aš moje po maminoj linije zovu Puhovi , a mlade - Pušići.
Tako san i ja va jednoj faze živjenja bil Pušić.

[ilirija]

i jeno pitanje okole mačak...kako se gore zovu sivi, rekli bi pepeljasti mački?pul nas se takovi zovu Pušo, Pušić.

fusher, iskreno, ne znan al ću pitat. Me par da bi moglo bit Sivac, aš ako je vol bil te boje tako su ga zvali.
Ali "njihov" odnos prema živini je čudan. Moj ujac ima mačka , krasnega, rošastega. I pitan ja da kako se zove. Mačak odgovori on. To mu je ime.
Kad govoriš Pušić nasmel san se aš moje po maminoj linije zovu Puhovi , a mlade - Pušići.
Tako san i ja va jednoj faze živjenja bil Pušić.

Pusti ča si bil  , A ča si sad ? 

[milić]

O i ilirija je počakavil.
Znaš ča san sad: PUŠI(O)NA ! 

[milić]

Dragi etnolozi petak je - dan za novi članak. Ime je strašno , prijatelji životinja će dobiti ospice , ali tako je to bilo.

             KLANJE PRASCA

      Više, manje saka familija je imela jeniga ili dva prasca tako da je, bar va doba klanja, mesa bilo .
      Klalo se pred Božić, a niki su klali i za, kako su ga po Kastavšćini zvali, prašći pondijak. To je pondijak pred Pusnu nediju.
     Na dan klanja po selu bi se zarana čulo cvilenje prasci ke su klali. To je dilav najveć puti Jure Antišov. Pomagala mu je grupa judi ki bi prasca zvukli z kuča i držali dok ga koje. Nakon Drugiga rata nastaviv je prasce klat Juretov sin Tone. I još niki su klali kot ča su Pikovićevi Dolfo i sin mu Milan pa Janko Puž…
    Kad bi va jedni kući zaklali, judi, na čelu z bekaron, bi šli va drugu. Tu bi sopeta zaklali i šli daje. Va jenimu danu su znali ubit i po pet, šest prasci.
    No, hvala bogu, va saki kući bi čagod popili. Tako su va zadnjii kući bili fanjski nakramani.
    Jedanput san i jast pomagav držat prasca dok su ga klali. Već smo puno popili, a niki i preveć. Kad su prasca zvukli z kuča skočili smo na njiga i prijeli ga. Jedan  za prednje noge, drugi za rep, treti za trubac, četrti za zadnje noge. Kad ja najedanput oćutin da me niki prijev za nogu. I stišće i stišće. Jedan od nas je biv tuliko pijan da je misliv da je moja noga prašća. Ali smo se, kašnje, smijali timu.
    Dok se prasca klalo niki je morav držat kakov lonac za krv ku se smiron mišalo da se ne skruti.
    Prasca se onda dobro opalilo slamu da mu zgori dlaka. Znamu mu se parki pa ga ofure z vrilu vodu i obriju z oštrimi noži . Niki ga digne vajer na nikakovimi nosači pa ga  razpolove, a niki to store na kakovimu stolu.
   
 dilav – r adio
 sopeta – opet
 jenimu- jednome                 
 čagod – štogod
fanjski – dosta
nakramani – žargon – pijani
jast – ja           
kuča- svinjca                     
prijeli – uhvatili
trubac – svinjska njuška
prijev – uhvatio                                                                     
smiron – neprestano                                                       
parki – rožnate izrasline na nogama svinja                                                     
vajer – u zrak     
nikakovimi – nekakvome                                   
kakovimu - kakvome   
So to dilo prate dičina pa jin bekar sakimu odriže komadić mesa. To zovu pečenja. Dičina meso, veselo tekuć, nesu doma speć.
     Prasac se razkomada tako da pridu pršuti, lopatice,  pancete,  zarebrnik, rebra …
     Ta dan se, za se ki su pomagali va klanju, skuhaju jetra onako na kiselo z palentu. Veselo je za vrume južine. Judi su zadovojni da maju mesa.
     Od krvi se store olita. Nigdi san pročitav da ov kraj pa prama Trstu jedini dila slatka olita. Drugdi dilaju krvavice.
     Druge dane se topi špeh za mast, a i ocvirki nisu za ća hitit, i nadivaju konbasice.
     Veći komadi mesa, ko se misli sušit, se stavi va čabar va sov i pod pezu. Tamo se drži niko vrime. Onda ga se zname i podimi pa se stavja sušit. Ako je vrime mrzlo i burno to mesu odgovara, ali ako je južno i ni mrzline onda je vrag.             


 so - svo                                     
sakimu - svakome       
 tekuć - trčeći       
nesu - nose     
lopatice – plećka   
zarebrnik – sv. kare                 
ta – taj       
olita – punjena sv. crijeva                                       
dila – rad
ocvirki – čvarci           
nadivaju – nadjevaju
 čabar – velika drvena posuda
 sov - sol       
pezu - teret     
zname - izvadi                                   
mrzlo - hladno                                                                                                                                                                     
Vi sad čitajte, a ja idem spati . Sutra vidim reakcije .
Laku noć!

[elvis]

Možda bi zarez ipak trebal na drugo mjesto 

    Kad bi va jedni kući zaklali judi, na čelu z bekaron,

Ukoliko zbilja nisu u jednoj kuće zaklali ljude, zarez bi trebao jednu riječ prije:

Kad bi va jedni kući zaklali, judi na čelu z bekaron,  

[milić]

Elvis u pravu si. Znaš jučer sam to primjetio i dvoumio se oko toga pa sam na kraju zaboravio.
Trebalo bi ovako:
Kad bi va jedni kući zaklali, judi, na čelu z bekaron, ...
Znači trebaju dva zareza.

[zokxy]

Ispravljeno na obje teme. Milic, ovdje mozes slobodno i sam ispraviti tekst, a u temi Miliceve price o Studeni cemo mi moderatori ubacivati price redom kako ih objavljujes, da su sve na istom mjestu. Slobodno predlozi drugi naziv teme, mozda u dijalektu?
 

[milić]

- Fusher nisan pozabil pitat za sivega mačka. Al san pozabil napisat  . Moj ujac ni baš znal, al da bi mogal bit Suro ili Suri, al i Sivac kot ča san napisal. Ma rekal san da oni to blago i ne doživjevaju.  Mačke nimaju pancete i pršuti

- Zokxy sve sam razumio šta si napisao i slažem se da bi trebalo  dati neko ime člancima. Odmah mi je došlo na pamet slijedeće:
FILETIRANJE STUDENE. Evo i zašto:
FILE-TIRA-NJE/mce i Talijane iz/ STUDENE.
Ime moga djeda bilo je Filip/File/ i o njegovim sjećanjima, kao, pričam. U II. sv. ratu imao je istaknutu ulogu u NOP tj. tjeranju Talijana i Njemaca.

Ali sam brzo odustao od zamisli jer daje smješkastu konotaciju kojoj nije mjesto u budućim pričicama /II. sv. rat!!!/
Zato neka, za sada, ostanu Milićeve priče o Studeni.

[milić]

Evo još jedne pričice:

VODA
   
    Glej, voda je nikad bila strašan problem. Danas mamo šterne, a čujen da će i vodovod brzo storit. Saka familija je puno vode trošila. Ni se tuliko trošilo na jude. Malo vode popiješ i još malo rabi za skuhat i oprat sebe i robu. I to je to. Ali blago! Blago popije jako puno vode. Vaja dvajset litar sako govedo. A to je tribalo osigurat. Pa kad je bila suša!
    Na sriću, se okoli sela, pa i va selu, je bilo dosti vode ka je ritko prisušivala. Blago bi se zagnalo van z štale « na vodu « tako da mu nisi morav vodu nest.
    Va selu je bila jena vela kaluža, blizu današnje šterne Na vrbi. Malo daje sela bilo je još vode va Šišću, Za Zvaneć vrt, va Boški a i drugdi. Na sih tih misti se blago napajalo. Kad su Talijani prišli zauzeli su i ta mista kraj sela kadi se blago napajalo tako da je počelo falit vode za blago.
    Prvo su judi vodu za pit zimali iz kalići ki su bili na mistih kadi su sad šterne storene. Još je bilo i drugih kalići ki su se zatrli aš je posle bilo dosta vode i iz šterni.
    Sa ta voda je bila dobra za pit. Ali najslaja je bila ona z Brižin. Mnogi umirući je poželiv gut te vode pa su, najveć, dičina morala poć na fatapoštu po nju.
    Nigdi trejsetih, ne moren se zmislit jušto lita, država je počela obnavljat po selu šterne. Tako je popravna šterna Na vrbi. Mi smo ju zvali Studenčić. Onda je obnovjena i puli Lazarove kuće. I šterna puli Kranjčić je urejena. Kašnje, pred sam rat, storena je još i šterna Na vrhu puli Klanjičinu kuću. Se te šterne su se punile z «živu vodu», osim ove zadnje storene puli Klanjičinih, va ku je voda tekla z krova.
    Nike premožnije familije su imele svoju šternu. Ovako brzo, moren se spametit da su Butigeri, Puhovi, Kranjčićevi – Nadini, Frankini i Bregarovi – Bačvarić imeli šterne.
    Bila je i šterna pred Brcankinu kuću. Tu je storeno i korito za blago napajat. Prik pumpe se je voda zlivala va korito. Posle rata još se dugo tamo blago napajalo
    Voda se iz šterne zajemala z čistin sićon. Na ruči od sića je biv vezan špag pa biš sić spustiv do vode. Zvukav biš sić z vodu i zliv ga va brentu. Kad bi se brenta napunila zanesla se doma na  plašćenki aš su to obično dilale ženske. Va brentu je stalo,  tako, dvajsetak litar vode. Voda bi se pustila va brenti ili prelila va kakov napošan sić. Stavilo ju se na posebno misto na kakov stolić, obično va sali, i pokrilo z pokrovon. Puli nje bi biv lončić z kin se zajemala za pit i druge potribe. Vruće vode je vavik bilo par litar iz kotla va špargetu pa si se mogav i oprat.
    Kad je bila suša presušile bi šterne pa bi se po noći storiv red za vodu. Ki bi prišav na red spustiv se va šternu po lojtrah i pomalo je zajemav vodu  z kakovin manjin lončićen kako je zvirala. I dičinu smo znali po špagu spušćivat da to dilaju. Nikad, va vrime suše,  se šlo po vodu i daje. Tako je jedan kalić biv i va Ponikvah. Iz takovih, malo dajih, mist voda se nesla va vedrenicah. To ti je jedna drivena bačvica. Ženske su je nesle na hrtu vezanu z plašćenku.
    No, tako je to z vodu bilo. Sad, kad bu prišav vodovod, zatrt će se i šterne tako da judi neće ni znat kakoviga potekovanja smo imeli za vodu.

nikad-nekada ; rabi-treba ; blago-stoka ; vaja-valjda ; zagnalo-stjeralo ; kalići-izvorići vode ; zatrli-uništili ; najslaja-najslađa ; gut-gutljaj ; fatapoštu-samo zato ; jušto-točno ; urejena-uređena ; kašnje-kasnije ; storena-napravljena ; premožnije-imućnije ; spametit-sjetiti ;
sićon-kantom za vodu ; brentu-veću limenu posudu za vodu ; plašćenki-posebno pletenoj traki ; napošan-prikladan ; zajemale-zahvaćale ; vedrenicah- manjim plosnatim bačvicama ; potekovanja-stalnog trčanja

P.S.
Vodovod je u Studenu došao osamdesetih što za ovu priču nije bitno.

[Rijeka]

Što više vrijeme odmiče, ovakve štorije sve su nevjerojatnije. Ima svojih draži, ma neka meni mog modernog doba 

  Odlično Milić!

[milić]

U mom tekstu se spominje i ova šterna Na vrbi odnosno Studenčić kako je mi zovemo. Fotografija je zokxyjeva


koja u ovoj verziji nema veze s vezom. Takva šterna "ljepotica " naprosto ne odgovara Studeni. Fuj tko ju je izmislio i napravio.
Prije bi odgovarala ova , sad zapuštena Na vrhu puli Klanjičinu kuću koja se isto spominje u tekstu

[Rijeka]

Takva šterna "ljepotica " naprosto ne odgovara Studeni. Fuj tko ju je izmislio i napravio.

A tko ju je napravio i što znači ovaj znak na njoj? 

[milić]

Takva šterna "ljepotica " naprosto ne odgovara Studeni. Fuj tko ju je izmislio i napravio.

A tko ju je napravio i što znači ovaj znak na njoj? 

Ma ne da mi se ni pisati o tom ruglu. Obnovljena je , valjda , krajem devedesetih. Općina, valjda u dogovoru s nekim, napravila je " lipu staru šternu ka zgleda kot nova." Pa još ova nadgradnja .
A o tim inicijalima smo raspravljali kad je objavljena ova fotka u temi Šterne...Uglavnom ne zna se šta predstavljaju, ali vjerojatno je majstor stavio svoje inicijale. Neću da čujem za nju. Brrr.

[milić]

Priče idu dalje...

Muzika, ples i kantanje

     Ča se tiče muzike, plesa i kantanja vavik se je neč kantivalo i soplo. Još se zmišjan kako su na Snižnici plesali dok je na mih sopav Jure Škohov. Ne znaš kadi je Snižnica?
Ma to ti je jedna njivica va Blatnin klancu. Ni bilo niš zacementirano. Ma kaakov vražji tarac? Na goli zemji se plesalo. Jure je sopav, a pari su se vrtili kot preslice.
    Judi su kantali po starinsku. Na tanko i debelo. Ne spametin se da je ki sopav na sopile.
Jedino na mih, kot ča san već rekav, je Jure sopav do pred rat.
    Kad su niki mladići dilali va Francuski 1930-ih prišla je i prva armonika va selo. Kad su se vrnili niki ju je prnesav. Čini mi se da je to biv Ive Šinčev. Ja, to ti je bila triještinka.
    Onda su počeli i plesi z armoniku. Najprvo se zmišjan  Iveta Banašeriniga – Stričina su ga prozvali, ki je sopav na triještinku. Prvi plesi z armoniku su bili puli Mikele ka je držala oštariju va Buzgoći kući. Kašnje se plesalo i puli Jamkoćih kad je on otprv oštariju.
    Ples je vodiv jedan mladić ki je biv feštar. On je govoriv sopcu ča će sost i za koga. Prama dogovoru već su mogli i na mote se razumit. Tako, kad bi feštar digniv samo palac to bi sopcu značilo, na primer, sad sopi vajcer, dva prsta pojku, tri šetepaše …
Ako biš feštaru dav niki solad, a ki i ni biv mići, onda bi on zapovidav da je to samo ples za tebe i tvoju tancuricu. I ne daj bog da bi ki onda šav plesat kad je biv ples «na samo». Mnoge barufe su se dogodile aš niki je za dešpet tev plesat baš tada.
    Meni je najdraže bilo plesat šetepaše. Čekaj, kako gre ono :
                                 « Kad san hodiv u školu
                                  Učio san računi
                                  Edan, dva, tri, štiri
                                  To su naši računi…»
     Dečki su šli na ples i po Gromišćini. Tako su plesali puli Kukujani, va Zoretići , Trnovici. Čez Jurišin bi pasali do tamo i nazad. Tamo je naš Ive upoznav Vlatkota Krušvića ki je, kot mladić, prvi put prišav sost z oću  va Studeno kad se ženiv Jože Kanjeričin za Katetu Puhovu. Biv je lipo obučen va nike šport brageše od pepito matrijala. Posle je još mnogin paron sopav na piru. Ne samo po selu nigo i po Gromišćini i Kastavšćini.
    Za vrime rata ni se baš plesalo ni kantalo.
Kad je finiv rat  najveć je sopav Jože Bavdin, a kašnje su prišli mlaji sopci med kimi je biv i njigov sin Jože.
    Va Domu su počeli vadit se sost dečki  Čičkini : Mile, Vojmir i Jože i š njimi Ive Šebeć i Jože Puhov. Učiv ih je Frane Franesić. Lipo i brzo su se navadili tako da su počeli sost najprvo va našin Domu, a kašnje i po okolnimi misti. Ive Šebeć i Vojmir su sopli armonike, ke već nisu bile triještinke, Mile saksafon, a Jože trumbetu. Puh je sopav na bajs. Tako da je to biv već pravi, moderni sastav. Ča su sopli pitaš? Sopli su ono ča se onda soplo po Kastavšćini, Gromišćini i okoli. Neč bi niki čuv na kakovin plesu, radiju ili drugdi pa bi to nikako zapisav. Vadili bi se dok nebi navadili. Kašnje su prišle i pjoče pa bi po sluhu vadili.
    Ma kako su se dečki poženili tako se i sastav raspav. Još kadikad bi zasopli morda na kakovin dočeku noviga lita ili za kakov Prvi maj. Ma baš ih je bilo lipo čut.
    Najaktivnij je ostav Ive Šebeć ki je armoniku još dugo rastezav na zadovojstvo sih ki su volili zaplesat. Š njin su na bubanj nabijali Ive Vlašeć i Vlatko Škajanov.
    Skoro san pozabiv reć da su krajen trejsetih va Studeni bili storili tamburaški sastav kiga je vodiv učitej Lojzić Rubeša. Ma dok su oni učili sost na tambure prišav je i rat tako da  nisu mogli pokazat kuliko su i ča naučili. Imeli su  se tambure ke su tribale i ne znan ki jih je plativ ni kamo su finile. Ali čini mi se da je i po drugih seli  bilo tako. Kot niko bujenje nacionalne svesti. Tobože mi Hrvati mamo svoj štrument. A to je tambura.
A pozabili su da mamo i mih i sopile. Vaja to nisu bili nacionalni štrumenti.

Kantivalo-pjevušilo ; soplo-sviralo ; vrtili-okretali ; feštar-voditeljplesa ; mote-znakove ; vajcer-valcer ; pojka-polka ; šetepaše-sette passi ; tancuricu-plesačicu ; barufe-tučnjave ; čez-kroz ; vadit-učiti ; bujenje-buđenje ;vaja-valjda;                                                                                                                                                 

[milić]

Ta rupa je u razini s okolnim zemljištem.U podnožju je jednog brdašca. Nikad nisam bio u njoj i ne znam koliko je duboko iskopana . Otvor je cca 1.5 x 1.5 možda i manji .
Loše se služim kompjuterom pa ti to ne mogu predočiti napr. pomoću Google Eartha , ali evo ti broj kat. čest. 1136/1  u kat.općini Studena pa ne sumnjam da ćeš se ti već snaći na stranicama katastar.hr

Elvis u međuvremenu sam naučio nešto  pa evo da ti pokušam prikazati gdje je to.
Dakle od spomenika palim borcima NOB-e pratiš tanku crvenu liniju i dođeš do Ledina. Tu gdje je ova, kao, elipsa je ta rupa. Ako slučajno prolaziš blizu možeš to pofotkati. Može se i autom  do tamo ako nije mokro Jasno i drugi ako se zateknu tamo blizu mogu to fotkati.
Udaljenost je cca 500 m.


Uploaded with ImageShack.us