Klana i okolica

[duskom]

Miliću .... BRAVO, imaš literarnog talenta, i uživam čitajući  Tvoje sličice iz života Studene !! 

[zokxy]

MLIKO ZA DOBRO JUTRO

   



 
Izvor fotografije : http://www.lokalpatrioti-rijeka.com

Da samo napomenem: Jučer je Ilirija stavio jednu crticu-vijest sa našeg foruma na lpr, sa linkom na croinfo forum kao izvorom ...
Bila je tamo možda par sati, dok se boss nije logirao i vidio je, onda je izbrisao čitav Ilirijin post ...

Ja to sa njegovim linkovima ne radim, pa neka ovoga milićeva ...

Al čisto da znate ...   
Mrzi nas jako, očito!

Neka ga, nek uživa. Milić 
Već sam te htio podsjetiti da je petak!   

[elvis]

Da samo napomenem: Jučer je Ilirija stavio jednu crticu-vijest sa našeg foruma na lpr, sa linkom na croinfo forum kao izvorom ...
Bila je tamo možda par sati, dok se boss nije logirao i vidio je, onda je izbrisao čitav Ilirijin post ...

Pacijent .... 

[milić]

Hvala duskom , ali ja osobno nisam zadovoljan. Ovo je kao nabacana žbuka a nema je tko zagladiti. Ali u biti to je to.
Zokxy stavio sam ovu sliku jer je najtočnije opisala mlikarice kako ih ja doživljavam. A to šta je sa lpr - je. Osnova pristojnosti nalaže da se kaže. Volio bih znati i pravog autora, ali ne znam.
Još ovo da kažem pa idem spavati:
Pogledajte ruksake na slici. Oni su uikupnop znali težiti i preko 60 kg.
par kg sam ruksak + par kg kante i 50 litara mlijeka. Zbroji pa vidi!!! Moj sinko nije to kašji mačalj.
A obleka - praf kak se šika:
veštaja, a zgora travers z veliku žepu da stane kujin va kin je fanj sovdi. Na glavi facov, a na nogah papuče. Ma , baš su mi šesne.

[milić]

Pogledajte ovu uspjelu lappinovu fotografiju



Izvor fotografije: http://www.lokalpatrioti-rijeka.com

Ovo je kapelica u Studeni , pokraj škole. Napravljena je na nekad našem, Bavdinom , zemljištu. Ove lipe uz nju kao i dalje uz cestu sadio je moj tata kao dečkić sa svojim djedom Tonetom. Koga god pitam nešto o njoj nitko ne zna , ali svi kažu da je koliko ih god sjećanje služi ona tu.
E sad, njih sjećanje služi tamo negdje do 1930-ih.
Čeprkajući malo po prošlosti Studene izveo sam jednu teoriju da je:
Kapelica građena paralelno sa školom koja je građena od 1932.-1936.
Znači kapelica je građena negdje između 1932. i 1936. godine.
I bit ću tog uvjerenja dok mi netko ne dokaže da je drugačije.
Plovan klanjski navodno ne zna jer je nema u knjigama.
Šta sam ja htio s ovim?
Da netko dokaže da nisam u pravu. Bio bih mu jako zahvalan.

[jazbac]

Experti će dešifrirati o kojoj se jedinici radi, a lokacija je sasvim sigurno Klana 1943.



Uploaded with ImageShack.us

[jazbac]

Vijećnica u Klani:

Projekt vijećnice u Klani pripisujemo Costatinu Padovaniu, autoru vijećnice u Matuljima. Svečano otvorenje nove gradske kuće u Klani dogodilo se 28. 10. 1936. godine povodom nekog od slavnih datuma iz fašističke povijesti. Osnovno je da je kod zgrada ovakve namjene trebalo istaknuti simbole fašističke ideologije, tako da je pročelje redovito I naglašeno vertikalom, tornjem koji vrlo često ničemu nije služio, ali je njegova simbolička uloga izuzetno važna. Ovakve su političke zgrade uvijek bile pune simbola i njihova je uloga potpuno jasna.

Zbornik Klane 8, str. 194.

Nije baš isti kut, ali to je to



Uploaded with ImageShack.us

[milić]

Danas je Veli petak pa evo jedne prigodne pričice.

BLAGDANI

    No, vako. Od blagdani vavik se držalo do Božića i Vazma . 
Ča se tiče Božića, prvo Drugiga rata, ćutilo se blagdanjske dane već od Mikulove. Dici bi se, večer prvo, stavilo va postolić ili škornjicu dva, tri oriha, kakovu deranču ili jabuko, morda ki bonbonić, ili pak komadić  cikulade. Drugi dan , za Mikulovu , kad bi se otrok stav ni mogav od veseja ča je dobiv. Ja, malo su dičina onda pojila cikulade i bonboni.
     Za svetu Luciju bi se posjala šenica va kakov pijat tako da zraste do Vilije božje.
    Na Viliju božju ili, bi danas rekli, Badnjak  se je parićivalo za Božić.
Ta dan bi se snažilo po kući , štali i okoli kuće, a ženske bi pekle kolače i drugo ča rabi .
Jako se pazilo ča će se pojist aš je to ne mrsan dan. Za južinu bi se pojilo, na primer, frigana slana riba i makaruni ki su doma storeni. Prišla bi i noć pa bi se dilav majić. Večeralo bi se opet ribu , ali i bakalar , onako na gulaš,  ki je mogav. Popilo bi se žmujić črniga vina i malo poćakulalo ako bi ki prišav. Obukla se blagdanjska roba i pasalo na povnoćicu.
    Jutro , na dan Božića, se popije bilo kafe z slatkin kruhon, obajde blago i pomalo čeka vrime južine. Za južinu se ni puno bacilalo. Spekla bi se kakova kokoš ili bi se skuhala dobra goveja juha pa bi se meso pojilo z zejen ili pečenin konpiron.
Za Božić ni bila navada čestitat po kućah. Držalo se da je to više kot familijarni blagdan. Čestitalo se samo onimu kiga biš slučajno sriv i prvin susidon.
Zato bi se drugi dan od Božića, na Stipanju, šlo okoli po selu čestitat. Ali i va oštariju aš na sam Božić se ni šlo.
    Nakon  Stipanje brzo pride Novo lito. Ni ga se dočekivalo, kot posle Drugiga rata, po oštarijah. Na prvi dan noviga lita  samo biš čestitav prvin susidon i rodu. Ta dan bi dičina šla po kućah čestitat aš bi dobila kakov sovdić, kakovu deranču, al jabuko. Ta mići darić ča se da otroku se zove « dobra ruka «. Ženske bi šle čestitat kašnje aš se reklo da mora muški prvi čestitat novo lito inače da bi bilo nesritno. Za te dane darovalo se va familiji kakove sitnice kot opletene obojke , cigareti al kakov facov za ženske …
    Na Tri kraje bi se tri muška obukla va tri kraje i po selu koledvali. Va saki kući su kantali uz mih, a kašnje armoniku. Za nagradu bi in domaćin dav kakovu klobasicu, malo špeha ili neč sovdi. Nikako, z Tri kraji, bi i finili božićni dani. Onda je biv mir do Vazma.
    Duh Vazma se oćutiv već za Uličnu nediju kad se šlo na blagoslov uličnih vijic.
Od Uličnice do Vazma je Veli ćedan. Za Veli petak je veli post pa se ne smi jist meso. Kot i za Viliju božju ji se ofrigana slana al friška riba. Ni za Velu sobotu se nebi smilo jist meso. Te dane, pred Vazam, se  peku vazmene pogače i šišori za dicu. Pituraju se jaja ,ali ne z piturami ke danas kupiš va butigi. Nigo tako da se , dok se jaja kuhaju , va vodu stavi kora od kapule ka pusti lipu, kafenkastu boju. Tako i jaja dobiju tu boju. Danas za pogaču reku pinca, a šišor još malo ki dila. Inače se dila od istiga testa kot i pogača samo ča se stori pletenica. Dug je dobar pedaj. Na vrhu stave trdo kuhano jaje. Na Vazam dica pohajaju z tin šišoron pak se hvale čigov je lipji
    Na Vazam jutro bi se va jenu košaricu dilo malo pršuta, pancete, par kuhanih jaj , macić luka, pogača i još ča god i neslo na blagoslov. Z blagoslovon se bižalo doma aš se govorilo da ki prvi pride i hiti va Studenčić blagoslovjen luk da će imet sriće i on i njigovi. Najžveltija je znala bit Tonka Kanjerova. Ni vrag ju ni mogav preteć.
Kad se blagoslov doma prnese popije se  bilo kafe i poji malo luka i pogače. Poji se i malo pršuta i jaje. Za južinu se ji meso, ali kako ki more. Niki da goveje, a niki janjčića.
Ali mnogi  ta dan pasaju z tu blagoslovjenu hranu. Neč se još prikuha pa se po cili dan to dveči.
Judi si med sobu čestitaju i gre se va oštariju. Ako je lipo vrime hiti se i ka partida na boće.
Od drugih blagdani još se štimalo Majku  božju. Ta dan su mnogi šli na Trsat.
    Kako je za Rokovu vela fešta i samanj va Klani to se ta dan znalo poć Klano. Ali, kad su Talijani prišli, se se prominilo. Oni, ki su imeli putnicu su mogli poć na Rokovu, ali su se do odrejeniga vrimena morali i vrnit doma. A znaš kako je. Čovik malo popije pa kad mu je najlipje mora poć ća. Zato smo se domislili nevoji. Počelo se Rokovu slavit va Studeni. Gromiški kramari bi stavili dva, tri stola pred Jankoćimi vrati i prodavali kramariju. Nikakove prsteniće, bracolete, korezine. Se je to bilo kot od zlata, ali znalo se da je favso. Od onda je ostalo ime «gromiško zlato» za vas nakit ki ni pravi. Još bi se tu znalo nać stvari ke su se dičini jako pijažale.
Prišli bi i Gromičani i Kastavci, ki nisu imeli putnice za poć va Klano, a i mnogi Klanjci. Oni su pak govorili da komać tu moru kantat po hrvacki na vas glas. Za popit i pojist se vavik ča našlo. I kakov sopac je biv tu pa je to bilo dosta da se Rokova lipo proslavi. Naši mladi su za Rokovu znali poć i Kukujanon aš je i tamo sveti Rok zaštitnik pa se i tamo slavilo.
    Nakon Drugiga rata ni se baš lipo gledalo na ove blagdane. Zato se jako pazi da se proslave dani ki se zovu prazniki : Prvi maj i 29. novembar.
    Prvi maj pada lipo kad se već trava zazeleni i obično su razna dogajanja vani na otprtin. Reče mu se još i Praznik rada. Dva dana se ne dila pa moreš poć kamo god ćeš. Naši judi se ta dan slože i gredu va kakov bliži vrt ili Pred zvir pa ča speku. Niki znaju speć i janjčića, a najveć puti store roštij. Stari bi jili i pili, a mladi bi igrali na boću, a večer bi šli na ples.
    Dvajset i deveti novembar je dan ki se, kot i Praznik rada, slavi dva dana. Na ta dan je osnovana nova Jugoslavija hijadu devet sto četrdeset i tretiga lita va Jajcu,. va Bosni.
Taj dan se prijemje pionire va Pionirsku organizaciju. Tu dičicu, dok polažu zakletvu, je lipo gledat kako se ponosno drže, a komać su počeli va školu hodit. Obično na ta dan se prijemje i omladinu va Savez socijalističke omladine. Omladinac postaješ nigdi va sedmin razredu.
    Za Novo lito su dva slobodna dana pa se obično va kakovi oštariji parića doček. Puli nas se to obično dila va Sali ili Domu. Tu večer,oni ki to organizira, skuha ča za pojist pa se podili za vrime dočeka. Ni pijače ne fali. Jasno da je i muzika ka sope do jutra. Munjesa se cilu večer tako da jutro, na samo Novo lito, mnoge ni voja ni oči otprit.



bacilat – mariti, brinuti
bilo kafe – bijela kava
bižat - trčati
bracolet - narukvica
cikulada - čokolada
ćedan - tjedan
deranča - naranča
dvečit - žvakati
facov - rubac
favso - lažno
gredu - idu
južina - ručak
kafenkasta - smeđkasta
kantat - pjevati
komać - jedva
korezin - ogrlica
kramari – trgovci kramarijom
kramarija – razna roba
macić - svežnjić
majić – božićno drvce
morda - možda
moru - mogu
munjesat - ludovati
najžveltija - najbrža
neč - nešto
Novo lito – Nova godina
otprto - otvoreno
otrok – muško dijete
pasat - proći
pijažat - sviđati
poć ća - otići
postolić - cipelica
rabi - treba
samanj - sajam
sopac - svirač
snažit - čistiti
Stipanja - Dan sv. Stjepana
srist - sresti
škornjica - čizmica
Tri kraja – Dan sv. tri kralja
Ulična nedija – nedjelja prije Uskrsa
vas - sav
Vazam  - Uskrs
Vilija božja – dan prije Božića



Uploaded with ImageShack.us
Izvor fotografije : http://forum.ribolovnamoru.com
Ovo su najbolji šišori što sam pronašao putem googleja.Tu na njima još fali križ napravljen od tijesta preko jaja. Iz moje mladosti se sjećam da su bili elegantnije te pletenice. Tanje i dulje.

[Rijeka]

" Dobra ruka " se održala do danas i moram priznat da joj se jako veselim 

Super milić 

[duskom]

ma Miliću....superTi ide... i sretne ti blagdane.

[milić]

Uz malo kašnjenje hvala duskom na lijepim rječima i čestitci.
Riječanka, hvala .  Kaj klanjska dičica greju po kišah pobirat "dobru ruku"?

[milić]

Petak , dan za haha još jednu pričicu.
Kako ima malo komentara ja , nebi bio ja,to shvaćam kao idealno haha napisano.
Međutim ja , nebi bio ja , znam da je to daleko od idealnosti. I zato MOLIM, pomognite. Tema, a i jezik, je strana. Ali ima ljudi oko Rijeke koji puuuno znaju o tome. Pa pitajte, pokažite svojim mamama, tatama, nonama, nonićima. Studenjcima, Klanjcima, Marčejcima, Kastavcima, Gromičanima...Neka pročitaju i ispravljaju. Pomognite da to kako - tako na kraju bude točno.

KOLA, VOZ I VOZNO BLAGO


    Puli nas se ni  moglo ni zamislit da je familija prez koli i vozniga blaga.
Kola i druge drvene dile bi dilali bogmari, a posle bi kovač staviv šine na kola i još čagod, ako je rabilo, od želiza za storit. Bogmari va selu baš i ni bilo. Jedan je biv va Klani, a jedan va Svetimu Matiju.
    Za kola bi se moglo reć da maju par prednjih i zadnjh kov ka su spojena z svoru.  Na prednjin kraju je ruda puli ke je zapreženo blago. Spreda  je veli vagir priko kiga se vuku kola. Na veli vagir se zakuči manji ki je prik špranjgi spojen na jarmić. Jarmić je vezan na rudu i postavan na vrat volu pomoću kambe  Tako zaprežen vov more onda vuć voz.
    Važan div koli je sana. To je jedan komad otesaniga drva ki je pomoću srčanih verug, kako smo jih zvali, spojen na vintu. Kad se vinta zavinta stisne se to drvo na zadnja kola i oferma obraćanje kov. Tako se sani po zdolu. Kad je na vozu četiri, pet metri drv na veli nizbrdici voli ne bi mogli održat voz prez sanjenja. Zato i volar mora bit ofrčan aš va takovih situacijah moraš teć ozada pa zasanit. Pa onda opet napred puli voli bit. Pa poć ozada pomolat vintu… Jasno da stariji nisu mogli tako obletat okoli voza pa bi š njimi šav kakov otrok ki bi saniv kad je rabilo.
    Va Studeni, a i šire, se za kola ka su naložena reče voz , a za prazna, samo kola.
    I na prednjih koli je bila vinta , ali nju bi se rabilo samo va manje slučaji kot ča je, naprimer, kad voz stoji ili na manji nizbrdici.
    Nikad, dok se vozilo duge jarbole , najveć va Volovsko, bila je jedna posebna svora . Zvala se kriva svora i rabila se va zavoji tako da se zadnji div kov pomakne pa si mogav lipo zavoj storit.
    Ovisno od tereta ki se voziv stavilo bi se i goranji div na kola. Ako se šlo po seno stavile bi se štrame, a za gnoj pejat rabilo se  koš.                                                               
    Voz su vukli voli. Bilo je i pet, šest pari konji va selu, ali voli je bilo i pedesetak pari.
    Da bi se dobilo dobriga vola triba junca škopit. Nikad se to dilalo z drvenim baton. Pomalo se tuklo po jaji, a nebogo blago je rulo i mučilo se. Kašnje, trejsetih lit, je va selu to dilav niki graničar ki bi škopiv z nikakovimi klišćami . Bilo je isto bolno , ali je puno kraće trajalo. Nakon Drugiga rata to su već dilali veterinari.  Takov mlad volić pomalo se vadiv vozit z kakovin starijin volon.
    Vola je tribalo i potkovat. To su dilali kovači. Va selu je biv kovač Jače Buzgoć, a posle Drugiga rata njigov sin Štefan. Vov bi se zagnav va jedan uzak prostor od drv storen tako da se ni mogav micat. Prijelo bi ga se za nogu dok bi kovač urejivav parkje i dilav mu potkov prama parkju. Tako storenu potkov bi mu onda zabiv z čavli. Opasnije je bilo zabijat zadnju potkov, aš je vov mogav jako grdo udrit oniga ki mu nogu drži.
Tako potkovan vov mogav je onda pejat voz.
    Prvo nigo ča bi se krenilo z vozon gospodar bi z korobačen prekriživ voz  i zazijav «ajs! «. Na tu komandu voli potegnu i voz krene.  Za skrenit livo komanda je bila « ajs sebi ! », a za desno « hvot ! ». Za ofermat voz komanda je bila « veee ! « Ako se telo da vov gre nazad zazijalo se «curik!». Ako je vov tribav na mistu pomaknit se livo ili desno reklo bi mu se «stupi!»
    I još neč ću ti reć pa smo z tin gotovi. Sigurno ne znaš ča je ocuralo? Ocuralo je misto kadi su se voli ofermali prvo nigo ča bi morali potegnit voz na veći uzbrdici da se pocuraju. Ofermalo bi ih se zato aš blago ne more hodit i curat kot čovik.
    Tamo nigdi sedandesetih lit prišli su i traktori . Ja nikad nis pejav traktor tako da ti o timu i ne moren govorit. Ali onimu ki je š njin dilav sakako je prominilo život. Od tad su i voli skoro nestali iz sela. Zaminili su jih traktori. Vaja je lagje bilo dilat z traktoron nigo z volon.

blago - životinje
bogmar - kolar
čagod - nešto
jarmić – dio opreme vozne stoke
kamba – dio opreme vozne stoke
klišća - kliješta
kola – zaprežna kola
kola - kotači
koš – poseban dio zaprežnih kola za rasuti teret
more - može
naložen - natovaren
obraćanje - okretanje
oferma - zaustavi
ofrčan - okretan
ozada - iza
parkje - papci
pomolat - popustiti
rabilo – trebalo
ruda – dio zaprežnih kola
rut - tuliti
sana - kočnica
sanit - kočiti
sanjenje - kočenje
storit - napraviti
svora – dio zaprežnih kola
šina – željezna traka
špranjga – dio opreme vozne stoke
štrame – poseban dio zaprežnih kola
vagir – dio opreme zaprežnih kola
veruga - lanac
vinta – dio kočnice zaprežnih kola
voz – nakrcana zaprežna kola
zabit – zakucati
zasanit - zakočiti
zavintat – pritegnuti vintu
zdolu – prema dolje, nizbrdica


 
svora – dio zaprežnih kola
šina – željezna traka
špranjga – dio opreme vozne stoke
štrame – poseban dio zaprežnih kola
vagir – dio opreme zaprežnih kola
veruga - lanac
vinta – dio kočnice zaprežnih kola
voz – nakrcana zaprežna kola
zabit – zakucati
zasanit - zakočiti
zavintat – pritegnuti vintu
zdolu – prema dolje, nizbrdica



Uploaded with ImageShack.us

Izvor fotografije: http://janezsirok.webs.com/

Ovo je model voza sa košem za gnoj ili rasuti teret. Najbolje šta sam našao na netu. I umjesto konja zamislite volove.
Pozdravljeni! 


 

[zokxy]

Moja pletenica doma za ovaj Uskrs, pekla majka   


Jedan zec na istu temu od pred koje leto:

[milić]

Jako sam zauzet zbog nekih egzistencijalnih / kako bi neki rekli / problema. Ali imam na lageru još par pričica , onako nefiniširanih, pa mislim da neće biti  problema s pričicama o mojoj voljenoj Studeni za nekoliko idućih petaka. Moram još završiti WWII i poslijeratna obnova, ali to će morati sačekati bolja haha, gora - kiša i to , vremena.

BUTIGE I OŠTARIJE

    Za butige ke su bile va selu ne more se reć da su bile bogzna kako založene. Ali osnovno kot ča je cvit , cukar , muka , pašta, uje su vavik imele. Butigu su najprvo , ča se ja zmišjan, imeli Butigerovi pa ototu in i ime. Butiga je bila va centru sela , tamo kadi je šterna .
    Najveć su judi špežu zemali na dug pa kad bi dobili kakov solad onda bi ta dug platili. Butigerovi su imeli i peknjicu tako da su imeli i friškiga kruha. Inače su ženske doma pekle kruh . Nike pod čripnju , a nike, ke su imele špargete, i va peći.
    Prvo Drugiga rata, va sada novi Šestanovi kući , butigu su  držali Milan i Danica Mohorović. On je, nebog, finiv tako da je jedniga dana  1943. dok je na kalesinu pejav tele va Kastav ubijen . Našle su ga ženske ke su v Riku mliko nesle . Najden je va Tisnimu , stotinjak metri od križanja z našu cistu, prama Marčejan.
    Kadi je sad spomenik, va Kudleći kući, pajt ili , kako bimo danas rekli , trafiku je držala moja sestra Anica Paunović – Tetica smo ju zvali. Tu se moglo kupit , osim movin , razne prčkarije kot špigete, cigarete, frminante i slično.
    Va Jožini kući bila je i mesnica. Držali su ju Vučkovići iz Klane.
    Nakon Drugiga rata, niko vrime, butiga je bila va Štohnićevi kući i vodiv je Ive Stanarov. Kratko vrime je, isto Ive Stanarov, držav butigu i va Lazarovi kući.
    Kad je storen zadružni dom va prizemju su bile butiga , oštarija i knjižnica , a na katu je biv prostor za bivat.
    Ulaz te butige je biv obrnjen prama Kanjeričinin . Va nji su dilali  Mate  Šestanov i Marica  Jankoća. Kašnje je z Maricu, kad je Mate šav va penziju, počela dilat Duše  Zorina.
    A i oštarij je bilo – hvala bogu. Tamo nigdi dvajsetih lit je bila oštarija va Prkelovi kući . Držav ju je Mate Šinčev. Va tih oštarijah prvo Drugiga rata biv je majhan izbor. Vino črno i bilo i pasareta. Kad san spomeniv pasaretu zmislin se i šampanja, kako smo zvali pijaču, ča se dilala tako da jednu tabletu staviš va vodu i stori se neč kot pasareta. Piva je prišla va oštariju kad su Talijani 1941. prišli . Do onda je ni bilo.
    Hrane va oštarijah ni bilo dok   Pikovići nisu počeli držat oštariju. Oni su ipak imeli bar pršuta i sira.
    Va Buzgoći kući je oštariju držala Cecilija Klarić – Mikela smo ju zvali. Tamo, kuliko se moren spametit, je biv prvi ples z armoniku. Tamo je biv i jedan visoki zid pa je jedanput va selo prišla jedna družina ka je na timu zidu prikaživala film «Osveta Španije». Va filmu je jedan glumac bižav aš su ga niki lovili . a jedna ženska , ne moren se spametit ka , se stala i digla krilo zijajuć : « Simo sinak , simo hodi! Ću te jast skrit!».
Za to kino je tribalo dat kakov solad , a ki ni imev mogav je dat i kakovo jaje ili klobasicu.
    Trejsetih lit je Janko Puž držav oštariju.
    Posle rata je i naša Tetica, tamo dok se ni otprv Dom, imela oštariju va svoji kući.
    Kad se otprv Dom najprvo je oštar biv Jože Vardoć.
    Kašnje su to prezeli Čičkini Jože i Milica ..
    Sedandesetih lit je i Mate  Šestanov držav oštariju va novi kući pa su va to vrime bile dvi oštarije va selu.

bivat - stanovati
cvit – brašno pšenično
frminanti - šibice
kalesin - vrsta zaprežnih kola
krilo – donji dio suknje
majhan - mali
muka kukuruzno brašno
nesle - nosile
ototu - otuda
pajt - malen prostor, kiosk
prčkarije – sitnice, malenkosti
stori - napravi
špeža - nabavka namirnica
špigete - vezice
založene - opskrbljene



Zadružni dom u Studeni

Izvor fotografije : http://www.klana.hr

[Rijeka]

Hvalevrijedan trud