Autor Tema: Klana i okolica  (Posjeta: 241943 vremena)

0 Članova i 8 Gostiju pregledava ovu temu.

Offline milić

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Tra 2012
  • Postova: 11.609
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #135 u: 08.03.2013., 13:45:58 »
Ala zokxy  zalipi i ovu :

   ČA SE JILO?

    Ča se jilo pitaš? Jilo se ono ča se imelo. Ako se imelo. Kako je familija imela puno dice moralo se sakrabojsko pazit ča i kuliko se kuha. Mnogi su kruh, a i drugu hranu, držali pod kjučen. Da dica, ka su vavik lačna, nebi pojila preveć pa da se brzo ostane prez hrane. Ne reče se bez vraga da je na mladimu čoviku i stomanja lačna.
    Pravi gospodar bi imev jedniga ili dva prašćića tako da bi bilo po zimi malo friškiga mesa. Onda bi se počelo jist dimjeno meso kot kobasice i pancete.  Za Vazam bi se jile lopatice i zarebrnik. Pršuti bi se čuvali ako se mislilo ča dilat za majstre. Ili , kot ča su niki dilali, bi ih se prodalo oštaron pa bi se z timi sovdi moglo kupit nove miće prašćiće.
    Jasno, bilo je  konpira i fažola za po zimi. Skisalo bi se zeja i repe pa je bilo ča  kuhat. Meso goveje se ritko kuhalo. Obično bi se po nediji skuhav gulaš ili kako se onda reklo tenfanje. Kad je bilo govedine na pijatu znav si da je blagdan.
    Osnovna hrana je bila to malo prašćevine , konpir , fažov i kiselo zeje i repa. I onda se to kuhalo va sin mogućin kombinacijami.  Kupilo bi se i malo pašte i oriži pa bimo jili : paštu i fažov, konpir i fažov, repa i fažov, zeje i fažov, fažov na padelu, oriži na mliku , pečen konpir…I, da ne pozabin, ni , vaja, bilo dana da se ni kuhala palenta konpirica. Z sačin smo ju jili. Kuhala se i palenta samena kako smo ju zvali. Va nju se ne diva konpir.
    Kruha  se isto dosta pojilo. Peklo ga se doma obično jedanput na šetemanu. Ali mnogi su ga kupovali va butigi.
    Saki dan bi se našlo puli kokoš i kakovo jaje pa se i z tin moglo računat.
   Za večeru se jilo neč lagje kot kaša i mliko ili pak oriži na mliku aš je bilo i mlika. 
No za pravo reć, osim va nikih grdih vrimeni, ni bilo glada ako je čovik mogav dilat.
    Jedan , vako reć , običan dan bi se jutro jilo bilo kafe i nadrobjen kruh.  Za ručnju bi se spravilo kakovo jaje al ča slično. Južinalo bi se recimo pašta i fažov z kakovin suhin meson. Za miću južinu bi se pojilo ako ča ostane od južine ili komad palente i špeha. Za večeru bi se skuhala kaša i mliko.
    Jasno, ovisilo je o dobu va litu i prama njimu se imelo i namirnice za kuhat. Onda ti ni , sinko moj , bilo frižideri ni zamrzivači pak da si to lipo mogav bez većih problemi očuvat da se ne pokvari. Jedini način za očuvat je bilo sojenje i sušenje. Tako bi se prašćevina nakon klanja posolila i osušila.
    Zeje se kisalo va čabru tako da bi se kisalo i glavice i naribano. Va drugimu čabru bi se stavilo kisat repu.
    Ja san voliv najveć ono ča se danas ne ji saki dan - polevaču. Vidin da ne znaš ča je to . Gromičan bi rekav da voli nju i njeju. Ja , ja smij se ti, ali to je jušto tako. On voli palentu i juhu od palente. To ti je polevača. Za polevaču ti rabi gromiškiga sira, malo suhiga mesa  i konpir i muka za konpiricu skuhat.
     Skuha se konpir i va to se strese malo muke. Kad prokuha odlije se malo te juhe i stavi na stran, a z onin ča je ostalo stori se konpirica, Kad je konpirica skuhana ofriga se suho meso. Sad da li će to bit kobasice, zarebrnik ili pak panceta ni tuliko važno. Va pijat se stavi komad konpirice polije se z onu juhu, pridoda se ofrigano meso i nariba se sira. Ma to ti je za prste polizat. I još žmuj vina črniga popit …
    Va selu se ni dilalo sira osim ako se ni imelo kamo mliko prodat. Ali to je bilo ritko. Tako da smo sir kupovali od Gromičani.
    Magari smo va šumi ni se baš puno divjadi jilo. Jedno ča su se šume čuvale od krivolova, a , kot drugo, i ni baš bilo oružja za blago ubijat.
    Neč se nabralo va sezoni i gub pa se i z tin pripomoglo prehrani. Najveć su se pobirale, mi ih zovemo prave gube,  a to su ti,  vrganji i žute ke se po hrvacki zovu lisičice. Još ki i ki bi pobirav nike druge gube, ali samo one za ke je stoposto sigur da jih pozna. Ja još poznan kukmake. Zato ja ne pametin da se je ki z sela kad  potrovav z gubami. Puno gub se neslo i prodat na placu.
    Još su dica i ženske pobirale jagode, borovice i frambob. Neč bimo pozobali, a drugo bi se neslo prodat ili v Riku ili pak v Opatiju na placu. Saki dinar al lira su dobro prišli.
    Voće ili žir, kako su ga stari zvali, se jilo samo ono ča je zraslo doma. Ni ga se kupovalo. Najveć je bilo jabuk, frušak, murav, češap i malo črišanj.  Nigdi pedesetih me je jena parona v Riki, dok san mev pod njeju poneštru, pitala da ću li bananu. Odgovoriv san ji da neću aš nis znav ča je to. A rado bin biv pojiv bananu, .sad kad znan kako je dobra. Ruže nisu rasle va Studeni, osim fragule ku smo i mi imeli pred kuću.
    Ča se tiče slašćic kot ča su kolači tiga se jilo samo za pir i blagdane kot ča su Božić i Vazam. Skoro san pozabiv da su za pusne dane ženske znale dilat štrukje. I to kuhane , a ne pečene. Tako  da je i to bila jedna navada va našin selu. Ki je te štrukje prnesav i kada ne znan. Ali judi su sakuda dilali pa je ki probav nigdi va Hrvatskimu i zapametiv kako se dila pa doma prnesav.
Danas, vidin, se više judi ma frižidere i zamrzivače pa je lagje hranu očuvat. Ali z tin se i nike stvari promine. Pa po litu jiš kiselu repu, a po zimi sladoled. Ja mislin da to ni dobro. 

sakrabojsko-vražje ; vavik-uvijek ; preveć-previše ; prez-bez ; stomanja-košulja ; lačna-gladna ; friškiga-svježega ; lopatice.plećke ; zarebrnik-kare ; dilat-raditi ; majstre-majstore ;  oštaron-gostioničarima ; sovdi-novcima ;  zeja-kupusa ; oriži-riže ; kaša-jelo od kukuruznog brašna ; ručnju-marendu ; spravilo-pripremilo ; južinalo-ručalo ; jušto-baš ; muka-kukuruzno brašno ; žmuj-čašu ; divjad-divljač ; gub-gljiva ; kukmake-livadske pečurke ; frambob-maline ; prišli-došli ; frušak-krušaka ; murav-murvi ; češap-šljiva ; črišanj-trešanja ; parona-gazdarica ; mev-meo ; njeju-njezinom  ; poneštru-prozorom ; ruže-loza ; slašćic-slastica ; pr(i)nesav-donio ; sakuda-svugdje ; Hrvatsko-zvali su područje, negdje, od Ogulina pa sjevernije  ; zapametiv-zapamtio.     

Ovo bi trebala biti  palenta ka se kuha va  pinjati                 



                                                                                                                                       
« Zadnja izmjena: 08.03.2013., 18:22:21 od milić »
Prošeći se z manun okolo Trsata.

Offline Rijeka

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 3.379
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #136 u: 13.03.2013., 18:22:29 »
Mic po mic eto nas ponovo pred kulturno -znanstvenim skupom XX. Dani dr. Matka Laginje  :D
Ovu subotu, u 16h, Vijećnica Općine Klana

Prilažem pozivnicu da vidite teme




 :wavey
Hranite se zdravim mislima i pazite da Vam imunitet ne opadne na serviranu glupost :)

Offline jazbac

  • Full Member
  • ***
  • Datum registracije: Ožu 2012
  • Postova: 1.113
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #137 u: 14.03.2013., 09:21:01 »
Baš ti hvala Riječanka na informaciji. Nadam se da stižem  :palacgore :wavey

Offline Rijeka

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 3.379
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #138 u: 14.03.2013., 11:27:30 »
Super. Vidimo se  :wavey
Hranite se zdravim mislima i pazite da Vam imunitet ne opadne na serviranu glupost :)

Offline zokxy

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 26.279
  • Dont drive faster than your guardian angel can fly
    • O svemu i svačemu
Studena
« Odgovori #139 u: 15.03.2013., 13:56:17 »
... Iščekujemo željno slijedeću Milićevu priču iz Studene ...
Don't drive faster than your guardian angel can fly!

Offline milić

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Tra 2012
  • Postova: 11.609
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #140 u: 15.03.2013., 20:52:58 »
            NJIVE I ORUĐE ZA OBDILIVAT ZEMJU

    Mi, hvala bogu, mamo dosti zemje za obdilivat. Nismo, kot Kastavci, morali za saku lešicu nanašat zemju. Naše poje je velo i nikada je bilo so obdilano, a ne kot danas zapušćeno. Najveć smo sadili konpir, frmentu , zeje , fažov , repu … I za blago bi se posjalo pese, rave i još kakove zelenjave. Posjalo bi se i šenicu, zob i ječmik. Zrna ječmika su se pekla i mlila pa se kuhalo kafe od tiga. Kad bi se va sedmin misecu pokosilo šenicu ili zob ostalo bi strnišće. Preoralo bi ga se pa bi se tu posadila repa ka je bila jako dobra za kisat.
    Zemja se parićivala tako da bi se nigdi va tretimu , četrtimu misecu zorala . Najprvo bi se rashitav gnoj ki se prvo pripejav va koši na njivu. Nakon tiga bi se oralo z plugon kiga bi vukav par voli .Tako zoranu zemju bi se poravnalo z želiznimi grabjicami da zemja bude čin ravnija. Kad se zore njivu tribalo je storit i jamnik kiga se stori z posebnin vogon aš je to meja med dvi njive . Med njivami su još naši stari stavili kamike ki su senjivali meju .
    Puli nas ni bila navada orat na jesen osim ledin . Njih bi se zoralo malo pliće , ali tako da trava ostane pod zemju kako bi do drugiga oranja, na proliće, zgnjilila . Korona ka ostaje za oranjen se razbija z matiku tako da ne ostanu vele grude zemje.
    Kad bi njiva bila tako parićana šlo bi se sadit konpir. Najprvo je niki muški z picalon dilav škuje tako na približno pov metra. Va te škuje bi se staviv konpir ili komad konpira, ako je biv debji, na kimu je moralo bit klic.  Zmed konpira bi se napicale manje škujice va ke bi se posadilo frmentu. Kad je to se posajeno z matiku bi se zagrnilo.
    Sad , kad su traktori va selu lagje se konpir sadi .  Me par da je prvi traktor kupiv Jože Puhov 1972. lita. Sadi se tako  da z traktoron store  rede i va nje se stavi konpir  na jedno dvajsetak centometri razmaka . Onda se nagrne z matiku zemju na konpir.
    Kad konpir malo poodrase oplije se. To se dila tako da se z ruku poskube plivel i malo z rožići ili matičicu prorahja zemja. Potla jedno  misec  dan, kad nati postanu jačje, konpir se nagrne tako da se z matičicu z sih strane nahita zemja na dno konpirove nati. Mora ga se i očuvat od bolesti, a i od konpirovih zlatic, kih ni bilo prvo . Prišle su  knan  kad su nan Merikani slali pomoć nakon Drugiga rata. Nikad ih se z ruku pobiralo i ubijalo. Potla se, tamo nigdi od šezdesetih, koristiv prah za očuvat konpir od zlatic.
    Konpir se počne kopat kad mu nat posuši, a to je nigdi početkon devetiga miseca. Oni ki ga kopa to dila z vilami ili motiku i mora pazit da ga ne ošteti .
    Danas se konpir i kopa z traktoron pa je i to velo olakšanje va dilu .
    Kad je skopan konpir se zapeja doma i stavi na kup pa ga se ki drugi dan prebere . Na jedan kraj se stavi najdebji kiga se ji.  Oni sridnji, kih je tako petnajščak va kilu, i ma dobra oka se pusti za sime.  Najtanji se kuha praseton pa ga zato i  zovemo  «prašći konpir».
    Osim konpira i fažov  nan je jako važan za prehranit se. Jako rado ga jimo. Ćeš z paštu,  ćeš samiga - «na padelu « kako mi rečemo ili pak na salatu.
    Maš oniga ča se povija okoli kolca kad raste kiga zovemo kolarac . Mamo i drugu vrst  ku zovemo niski fažov. Sad, sakiga je još puno sorat. Niki fažov je naredan za mušnice aš kako jih pobiraš tako nove zrastu. Jast mušnice kuhane  jako volin na salatu , onako z česnon.
    Fažov se pobere kad mu se mušnice počnu sušit. Nese ga se doma i stavi puli kuću na tnalo  sušit do kraja. Onda ga se omuli i pospravi va platnene vrićice.  Kašnje se na vetru očisti od komadići mušnic ke su dospele va vrićice. To zovemo da se fažov opalje . Dila se tako da se, kad je malo burno vrime, va najke stavi par kiv fažova. Hita ga se vajer, ali tako da fažov nazad pada va najke, a te osušene komadiće mušnic vetar otpuhne.           .
    Zeje i repa su hrana prez ke se ne more ni zamislit zima. Kiselo zeje ili pak repa, z fažolon su malo manje nigo saki dan na stolu. Pa još palenta konpirica. Ma mrtav bi to jiv. Ja ali do stola je fanj dila.
Za zeja imet moralo se posjat sime najkašnje do Veliga petka. To se dilalo na posebno parićani lišici ku smo zvali kapužnjak. Kad kapuz poodrase tako na jedno pedaj višine se ga posadi na prvo parićanimu dilu njive kiga zovemo zevnik . Zevnik se prvo tiga još jedanput nagnoji i zore. Kapuz se posadi na razmak od pov metra . Pazi, mi sadnicu zovemo kapuz, a glavicu zeje.
    Kad malo narase se oplije, a kašnje i nagrne. Kad zeju postanu trde glavice , a to je nikako okoli deseti ga, jedanajstiga miseca, na njivi se odrižu glavice i pejaju doma. Tu se parićaju i stave va čabar kisat . Jedan div se zriba pa kad rabi mamo zeja i zribaniga i va glavicah.
    Repa se skopa z zemje i zanese doma. Tu se očist pa se nariba ili se čitovata stavi kisat va kakov čabrić aš nje manje kisamo nigo zeja.
    Ja, teško je dilat na zemji, ali prez nje se ne more živit.




Izvor fotografije: http://www.slomedia.it

P.S.
Namjerno nisam stavljao rječnik kako bih vidio reakcije. Kako se nitko nije javio shvatio sam da ste već toliko naučili po studenjski da vam ne treba prevoditi.:lol1
Ali za one koji slučajno zalutaju na ovu stranicu ipak , evo besidnika.
Obdilivat - obrađivanje
Pese – stočne repe
Rave - korabe
Zorala - izorala
Jamnik – kanal između njiva
Vogon - pažnjom
Ledin – neobrađene zemlje
Korona – zapušteni dio oranice
Picalon – drvena naprava zašiljenog kraja visine cca 1 m
Škuje - rupe
Nati - stabljike
Naredan - prikladan
Mušnice - mahune
Omuli - oruni
Najke – drveno korito dugo 50-ak cm
Zeje - kupus

« Zadnja izmjena: 16.03.2013., 10:51:02 od milić »
Prošeći se z manun okolo Trsata.

Offline zokxy

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 26.279
  • Dont drive faster than your guardian angel can fly
    • O svemu i svačemu
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #141 u: 15.03.2013., 23:27:41 »
Naravno da razumijem ... za ostale ne znam ...  :wavey

Evo par slika od danas popodne:








Slikano u vožnji!   :greensmile
Don't drive faster than your guardian angel can fly!

Offline milić

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Tra 2012
  • Postova: 11.609
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #142 u: 16.03.2013., 08:10:41 »
Zokxy hvala na slikovnoj informaciji. Baš sam razmišljao da se moram  nekako dokotrljati do Studene jer me zanima kako moja štala. A ono fotka s lica mjesta:


Uploaded with ImageShack.us

Ova desno je moja ex štala i na sto čuda sam šta s njom. Ali evo poduzimam nešto da se ne uruši.
A što se tiče fotkanja u vožnji , naravno da nije vozač uslikavao nego fotograf. Je tako?
Prošeći se z manun okolo Trsata.

Offline zokxy

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 26.279
  • Dont drive faster than your guardian angel can fly
    • O svemu i svačemu
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #143 u: 16.03.2013., 08:27:31 »
Se ima ki vozi i slika ... da parafraziram jazbaca i onu čuvenu ... Se ima ki ne pije!   :bravo5

A što ćeš, brz sam na okidaču i imam dvije ruke!   :wavey
Don't drive faster than your guardian angel can fly!

Offline zokxy

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 26.279
  • Dont drive faster than your guardian angel can fly
    • O svemu i svačemu
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #144 u: 17.03.2013., 08:39:34 »
Mozda kakav izvjestaj od Rijecanke i Jazbaca sa dana Matka Laginje?  :wavey
Don't drive faster than your guardian angel can fly!

Offline Rijeka

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 3.379
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #145 u: 18.03.2013., 00:15:55 »
Mozda kakav izvjestaj od Rijecanke i Jazbaca sa dana Matka Laginje?  :wavey
Pomalo, da sredim dojmove  :coolwink Moram sve napisati, a danas nisam bila raspoložena za to. Enivej, saznala sam jednu novu  :eek glede Rijeke... 

Mene zanima zašto milić nije došao???   :hmm
Hranite se zdravim mislima i pazite da Vam imunitet ne opadne na serviranu glupost :)

Offline milić

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Tra 2012
  • Postova: 11.609
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #146 u: 18.03.2013., 07:29:52 »
Mene zanima zašto milić nije došao???   :hmm

milić nije došao jer:
- nije autonoman tj. ne može voziti, a onda je ovisan o...
- inače ne volim masovke
- i ovako ću sve naći u zborniku
- dojmove će mi već netko  ispričati... :wavey
Prošeći se z manun okolo Trsata.

Offline Rijeka

  • Global Moderator
  • Sr. Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 3.379
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #147 u: 21.03.2013., 18:53:11 »
Javna kupaona u Klani

Sasvim sam slučajno došla do mojih fotki slikanih 2009.g. za koje sam odavno mislila da ih nemam. Poslala sam ih tada prijateljici na mail, a neki dan sam bez veze otvorila tu poslanu poštu  :D
Naime, riječ je o prostoru ex javne kupaone, u zapuštenom stanju.
Iako se takvom vrstom usluge u Klani nitko više ne služi, zanimljivo je da je ta kupaona prije 2-3 godine srušena, i jedini podsjetnik na ne tako davnu prošlost su ove slike.

Nalazila se točno na mjestu novoizgrađene žute kuće.





Ta kupaona postoji oduvijek, još od vremena kad je Klana bila pod Italijom, vlasnica kupaone je bila Milena Raspor, tj njezin muž, a radila sve dok je taj njezin muž bio sposoban ložiti vatru ispod tih kotlova.



Klanjci koji nisu imali sanitarni čvor u kući koristili su tu kupaonu, tj tuš, bile su unutra samo kabine s tuševima, nije bilo kade. Obično se to radilo tako da se je rezerviralo termin za kupanje, dva do tri puta tjedno. Oficiri koji su (jna) stanovali kao podstanari po kućama, uglavnom su imali samo sobe u kućama po Klani, koristili su zajednički wc, ali kupaonu ne, mogli su se kupati u kasarni, no to im je bilo ispod nivoa, kupati se s vojskom, pa su koristili javnu kupaonu (čak i kad su imali obitelji).









Cjenik  :mrgreen:
SUBOTU I NEDJELJU ZA KUPANJE CIJENA 30 DINARI



Javna kupaona gubi na važnosti uvođenjem vode u sve kuće i naravno izgradnjom kupaona po kućama, ali i smanjenjem fureštih u Klani, kako vojarna gubi na važnosti, smanjuje se broj vojnika, paralelno se smanjuje i broj potrebnih oficirskih kadrova, a za postojeće se grade stanovi  u Rijeci, također šumarija gradi svoje objekte koji su posve opremljeni svim potrebnim.

 Baš mi drago da sam našla te slike  :wavey
Hranite se zdravim mislima i pazite da Vam imunitet ne opadne na serviranu glupost :)

Offline zokxy

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Vel 2012
  • Postova: 26.279
  • Dont drive faster than your guardian angel can fly
    • O svemu i svačemu
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #148 u: 21.03.2013., 18:58:58 »
 :bravo :bath
Don't drive faster than your guardian angel can fly!

Offline milić

  • Global Moderator
  • Hero Member
  • *****
  • Datum registracije: Tra 2012
  • Postova: 11.609
Odg: Klana i okolica
« Odgovori #149 u: 22.03.2013., 21:31:41 »
Ovih dana su mlekarice počašćene u Ugostiteljskoj školi doručkom pa su se političari preslikavali s njima. Da i ja budem aktualan evo moga priloga i duuubokog naklona prema tim ženama .
I da ne bude nesporazuma ovo je "priča " moga djeda Fileta koji je umro 1976.g.

Homo daje bez vrag te pare!

MLIKO ZA DOBRO JUTRO

    Čuj , mi smo od mlika i drv živili . Saki dan se mliko neslo v Riku , a drva zapejalo, tako, jedanput na šetemanu.
    Krave se muzlo tri put na dan ke su bile friško oteljene, a druge dva put. Saka krava bi davala petnajsčak litar mlika na dan . Pa ako si imev tri , četire krave lahko je zračunat kuliko je to mlika na dan. Muzle bi najveć ženske , aš je to , kako bimo rekli , žensko dilo. Nika krava je na miru dok se muze, a nika je nemirna. Takovi kravi se onda  rep veže za zadnju nogu pa ne more matačit.  Ženska ka muze bi sila na šklambicu puli krave . Oprala bi ji sasce najprvo z mjačnun , a potla z mrzlun vodu. Prijela bi dva sasca i muzla va napošni sić dok je bilo mlika . Onda bi prijela druga dva sasca i zmuzla do kraja. Kad bi finila z jednu kravu prepasala bi na drugu i tako bi pomuzla se krave ke su imele mlika. 
    Mliko se zanese va kuću i čez cidilo dobro procidi va velu padelu ili lonac.  Neč mlika se odzname pa se kuha za nas doma. To mliko se kuha na tihimu ognju pa se odzname škrajup i spravi va jedan lonac dok ga se ne nabere tuliko da se more dilat maslo.
Maslo se dila tako da se ta škrajup stavi va pinju  Tuče se va pinji dok se ne stisne i stori putar. Ne znaš ča je pinja? Ma to ti je drvena posuda visoka nikako do kolina . Doli je široka približno pedaj i prama gori se suživa do petnajsčak centometri .  Gori je pokrov čez kiga pasiva jedna palica na kraju ke je prošupjeno kolace.  Ta palica je višja od pinje pa se povlači gori – doli dok se ne stori putar .
    Ta putar se kuha na tihimu ognju da  ne zagori. Kada onako lipo požuti i počne se pinit maslo je kuhano. Onda se to zlije va jedan lonac i nese ga se ohladit. Tako more dugo stat.Kad se maslo odlije va padeli ostanu , na dnu , žute mrvice ke se žlicu postružu. Zovemo jih feca. Niki judi to jako vole jist, najveć z palentu. Maslo se jako štimalo . Koristi se za kuhat. Neč bi se prodalo, a i dalo bi se aventoron kot za dobru ruku.
    Sira i funde nismo dilali osim kad je ostajalo mlika ko se ni moglo prodat .
    Kot ča san i rekav od mlika se dalo lipe sovde zaslužit . Prodavalo se samo friško mliko. Ženske bi va late lile mliko i pokrile ga z pokrovi ki su bili omotani z pletki da se ne proliva dok ga neseš. Late , a bilo jih je raznih velikosti ali nikako najveć od pet litar, se postave va koš kiga se oprti z pomoć plašćenke. Okoli pasa se zaveže jedan zavežjaj od krp ki drži  da košara ne skliže prama doli i da manje žuli hrbat. To su zvale fagot. Kašnje se misto košare nosilo rucak . Va košari je bilo i do pedest litar mlika. Još bi se dilo kakov mići lončić od jedne litre kot za miru i put pod noge do Rike . Rano se šlo . Vavik je bilo trdo škuro, okoli tri ure za povnoću, kad su neboge ženskice krenile . Zato bi sobu zele i feralić. Na hodeć su plele obojke. Još ča god bi si stavile va košaru . Kakove gube ili jagodice , malo masla i timu sličmo pa bi i od tiga prijele kakov solad. Šlo se prvo prik Vrha, a kašnje, kad se cista storila, po cisti pa čez Marišćinu po stazi i onda opet po cisti prama Marčejon. Ako je biv snig sejeno su šle. Najprvo bi jedna prtila snig onda, kad bi se strudila, druga pa su tako šle pomalo napred.  Prvo počivalo bilo je va Tesnimu na Bačurkini gromači puli kaline. Onda bi šle daje prama Svetimu Matiju kadi bi počinile puli Klanjčevih.
    Daje bi šle čez Pehin do granice. Tu na granici su Talijani dilali kontrolu mlika pa bi produžile kako ka . Nika skroz do Rike , a nika prama Toreti i Mlaki.
    Kad bi prišle Podmurvican zvonilo je sveto jutro.
    Mi smo najveć raznašali po Toreti i zdolu prama Mlaki . Plaćali bi nan sakako . Najveć na šetemanu . Ali kako su i naši aventori bili najveć siromahi kot i mi to čuda puti nisu imeli pa bimo in i na dug davali ili bi nan dali kakovu robu na račun.  Ma glavno da se mliko kako tako prodavalo.
   Niki, ki ni imev dosta mlika za nest, bi prodav to mliko susidi ka bi ga nesla daje. Nike ženske su užale nest do Marčeji kadi bi ga prodale ki Marčejki pa bi ga ova daje nesla. Nike su pak dilale samo maslo pa bi ga susida nesla prodat misto nje. Čuj, sakako su se domišjale da jedna drugi pomoru.
    Z timi sovdi ča su dobile ženske bi doma prnesle ono ča je bilo cinije va Taliji kot kafe , cukar, pašta… Za nazad su se znale ofermat va oštariji puli Biškupovih na Pehinu ili Bačurkinih puli Marčeji pa bi popile pasaretu ili žmujić vina. Ali , to nisu dilale redovito nigo kadikad.
    Kad bi okoli povdan doma prišle mlikarice nisu mogle počinit i reć ja san za danas storila dilo. Morala se prijet dila ko je iz sakiga kantuna zijalo primi mene. Ćeš južinu  dofinit , ćeš va štalu , ćeš va poje , ćeš koscen nest jist… A ne moreš simu ča .
Ma ja vavik govorin da su naše ženske bile mučenice .
    Kad san jast šav va penziju onput san i ja počev nosit mliko. Ali sad je to bilo kanat prama nikada. Lipo bin staviv rucak va bunker od kurjere malo poćakulav z šoferon Pepićen , ili ki je već biv,  i tiktak smo prišli do Podmurvic kadi bin šav doli. I pomalo od aventora do aventora podiliv mliko , poćakulav malo i nazad. Kad bimo šli nazad kurjera se obavezno fermala puli  Bačurkinih pa bimo popili dva deca. Nike ženske  bi brontulale, ali mi smo sejno popili pak šli doma. Ako je biv kakov poseban dan , je li kakov blagdan ili komu rojendan , onda bimo malo i pojili gromiškiga sira i pršuta.  Ta put su i ženskice šle snami i ne bi brontulale.
    Danas je se manje mlikaric. Još se vidi ka i ka. Kad je prišlo mliko va ove plastične vrićice nestalo je i mlikaric. Ali i krav je se manje. Na, va selu na prste moreš pobrojit kuliko jih je. A, vaja tako mora bit.


Uploaded with ImageShack.us
 

 
Izvor fotografije: http://www.lokalpatrioti-rijeka.com

Aventor - kupac
Brontulat - mrmljati
Cidilo - cjedilo
Cinije - jeftinije
Fagot - zavežljaj
Feca – nusproizvod pri kuhanju maslaca
Funda – kiselo mlijeko
Južina - ručak
Hrbat - leđa
Kolace – kotačić
Kurjera – autobus
Lata - kanta
Matačit - ludovati
Napošan - prikladan
Obojak - čarapa
Pinja – drvena naprava za pravljenje maslaca
Plašćenka – platnena traka
Pletak – povoj od platna
Prnest - donijeti
Prošupjen - probušen
Rucak - naprtnjača
Sasac - sisa
Sejno – svejedno
Spravit - spremiti
Šklambica - klupica
Škrajup - škorup
Štimat -  cijeniti, poštovati
Užat - običavati
Zijat – vikati
Žulit - žuljati


Prošeći se z manun okolo Trsata.