Klana i okolica

[zokxy]

Ovdje miješeš kope i špade. Memorijal i muzej je zbog fašističkog zločina kojeg ni ti kao mrzitelj Tita vjerojatno ne poričeš (iako tko zna, čudni su putevi ... ), i kojeg se ne smije zaboraviti, a ima još i živih potomaka mnogo mlađe dobi koji pamte svoje pretke i doći će tamo. A vjerojatno bih i ja i Elvis došli da je vrijeme otvaranja pogodnije. Ionako idemo na svaku procesiju, zar ne? 

[jazbac]

Lleon, spravi ti ovu sliku pa ćemo do 20-tak let storit staro-novo z ovimi z šatora  A ča se tiče vremena otvorenja ja van se iskreno čudin čemu se vi čudite.  Na otvorenje su pozvani onisti ki to moraju obavit va radno vreme i čigov opis radnega mesta podrazumjeva "nazočit" takoven dogajanjan. Još arivaju doma javit:"Niš ne kuhaj, tu j za jist koliko got će ki. Ću i za pasa prnest malo pršuta!" To je tako odvavek i zavavek. Amen! Bez obzira na društveni sistem i stranku na  vlaste.

[LLeon]

Ovdje miješeš kope i špade. Memorijal i muzej je zbog fašističkog zločina kojeg ni ti kao mrzitelj Tita vjerojatno ne poričeš (iako tko zna, čudni su putevi ... ), i kojeg se ne smije zaboraviti, a ima još i živih potomaka mnogo mlađe dobi koji pamte svoje pretke i doći će tamo. A vjerojatno bih i ja i Elvis došli da je vrijeme otvaranja pogodnije. Ionako idemo na svaku procesiju, zar ne? 

Ne poričem zločin i svakako ga se ne smije zaboraviti.

Ako pod "živi potomci mnogo mlađe dobi" smatraš one od 60+ ,koji su također u penziji, onda si u pravu. Kao dokaz u svoje tvrdnje prilažem dvije fotografije iz NL sa prošlogodišnje komemoracije.





Ako zanemarimo prva dva reda u kojima su novinari i političari, tj. oni čiji opis radnog mjesta nalaže da "moraju" nazočit, u ostatku auditorija ne primjećujem baš nešto radnoaktivnog stanovništva "mnogo mlađe dobi".

A ča se tiče vremena otvorenja ja van se iskreno čudin čemu se vi čudite.  Na otvorenje su pozvani onisti ki to moraju obavit va radno vreme i čigov opis radnega mesta podrazumjeva "nazočit" takoven dogajanjan. Još arivaju doma javit:"Niš ne kuhaj, tu j za jist koliko got će ki. Ću i za pasa prnest malo pršuta!"

Lijepo je Jazbac objasnio zbog čega je termin takav kakav je, a kao što rekoh; nema ni potrebe da bude u neko drugo vrijeme, jer osim par history freakova mlađu radnoaktivnu populaciju boli uvo za Lipu i "tamo neki zločin" koji se dogodio devetsto i lijeve.

[elvis]

Na otvorenje su pozvani onisti ki to moraju obavit va radno vreme i čigov opis radnega mesta podrazumjeva "nazočit" takoven dogajanjan. J

Ispao sam naivan ko francuska sobarica 

[milić]

Nogomet, boće i drugo

     Ma kakov vražji nogomet va moji mladosti?! Ča ti je? Čovik je komać čekav da malo počine, a ne da teče za boću ili ča takoviga. No, ala, ko je sport kot niko takmičenje, onda se more reć da su se dica više bavila sporton nigo judi. Ali i oni više od dosade, dok bi čuvali krave. Skakali bi prik kakoviga drva ili va daljinu. I va teknji su se takmičili. Ki je imev ni vrimena ni opreme, a bome ni igrališta za sport. Uvdi su judi, najveć za blagdane,  igrali na boće, ako je to sport, i to nikako od trejsetih kad su malo boje počeli živit, kad se počelo vozit drva v Riku. Se drugo je, ča se tiče sporta, prišlo potla rata.
     Nova Jugoslavija jako lipo gleda na sport. Pomaže na se mile načine kako da se čin više judi bavi sporton. Jasno da je to najveć naminjeno mlajin juden, omladini. Tako je i puli nas bilo zajno za raton aš je naša omladina jako aktivna, pa i va sportu. Gaetano, ča je oženjen za Anku Butigerovu, je jako voliv nogomet, kot vaja saki Talijan. Pa je imev ideju da se stori nogometni klub. Mladi su se brzo zagrili za tu ideju, a i selski odbor jih je podržavav. Brzo, već 1949. su se i registrirali  v Riki i dali si ime Proleter. Počeli su trenirat, a Gaetano je biv igrač i trener. Nogometni savez jin je dav jednu loptu od kože i komplet dresi i kopački. Najprvo su teli igralište storit pod Regovicu, ali su odustali od te ideje aš je bilo preveć komplicirano. Pa su odlučili da će igralište bit Pod brdi. Niki judi su jako njurgali aš su jin, tekuć za boću, njive šundrali. Ali mladin ni to puno pačilo. Brzo su i stative stavili, ke jin je storila pilana. Ma, zajno drugi dan, kako su bile postavne, su jih našli prepijene. Niki jih je, prik noći, prepiliv. Za pravo reć, Narodni odbor je tev pomoć nogometašon, ali ni bilo sovdi za otkupit teren od judi tako da se ni moglo igralište storit.
     Sad je tribalo i financirat klub aš se moralo poć na utakmice, a ni bilo sovdi. Mladi nisu mogli to pratit z svojimi financijami, a općina ili ki drugi ni mogav pomoć. Igrači su bili od 30-iga do 38-iga godišta pa su pomalo počeli dilat i va vojsku poć. Pa još kad je Gaetano šav z familiju doma, va Palermo, brzo se klub ogasiv.
     Klub je zamrv, ali sime je posjano. Odonda su mladi, kadi god su mogli, nabijali na boću. Ki je tev organizirano igrat va klubu šav je va Klano, tr mu ni bilo dugo. Tamo je klub biv još od prvo rata, a i dandanas igraju, tamo na Grašćini, puli vojsku.
     Zmišjan se da je i streljačka sekcija bila zajno za raton. Imeli su tri mauzerke i šnjimi trenirali  va Komušćini. Vodiv jih je jedan Istrijan, Danilo mu je bilo ime, a prezime san pozabiv, ki je biv komandir milicije va Klanimu. Studenjce je vodiv Janko Puž, a i  nikuliko Klanjci je treniralo va ti grupi.
      Omladina je bila jako aktivna pa su jedanput za nagradu z Rike dobili tri mača z onimi zaštitnimi maskami. Mladi su se z tin niko vrime mačevali, više igrali, ali su brzo nestali i mači i ti šlemi. Vrag zna kadi je to finilo.
     Na boće smo rado igrali. Ali to smo više držali kot niku zabavu nigo sport. Onda, kad san jast nanje igrav, ni bilo joga kot danas. Igralo se po cisti. Komać tamo nigdi trejstšeste, kad su Mikela i Ignac držali oštariju puli Buzgoćih, su i jog storili na oni njivici, malo daje od kuće. Malo pred rat je i Mohorović imev jog, ali je za vrime rata i ta jog zapušćen pa zajno za raton ni bilo joga, skroz dok nisu storeni dom i sala i jog zad nje. Oštari su držali boće ke su dilane najveć od bukovine, rije hrastoviue, na Kastavšćini i Gromišćini kadi su bili dobri bogmari. Ali, va sili, su jih judi i sami dilali. Zmišjan se da se Ive Čufetin, dok je boću obdilivav, posikav po palcu, tako da mu je i danas videt.
     Kad se šlo boćat storile bi se dvi ekipe od po dva, tri pa i više igrači. Igralo se pred oštariju, a vođe ekip bi dogovorili detalje. Obično se igralo do 21 punat, za pijaču. Ki  zgubi plati.
     Igralo se i na zbijanje bulina. Spod bulina se dilo kovane sovde pa su ga igrači po redu zbijali. Kad se bulin pogodi, partida je finjena, a sovdi, ki su bili zdola bulina, se podile tako da saki solad pripada oni boći ka mu je najbližja.
     Va domu su mladi imeli čitaonicu pa su tamo držali razne igre za zabavit se. Volili su igrat šah, ali je biv samo jedan konplet pa kad je ki zasiv ni se tev odmaknit od njiga. Veliga kara je okoli tiga bilo pa su se na kraju dogovorili da saki more igrat, ča ja znan, pov ure. Va ti čitaonici su bile spravne i trilja, domino, tombola…
Znan da je, vaja već šezdesetih, biv jedan stov za stolni tenis, ping-pong su ga niki zvali, aš su znali dečki igrat zad dom na njimu.
     Se skupa, kad malo razmisliš o timu, vidiš da i ni bilo nikiga organiziraniga sporta va selu. Jedino je biv registriran ta nogometni klub, a se drugo je bilo tako, na divo. Za bavit se sporton čovik mora imet fanj slobodniga vrimena, a mi ga nismo imeli aš smo krvavo morali dilat za preživit. Vraga ćeš teć za loptu kad prideš trudan šume. Sad već, va novije vrime, kad mladi dilaju po poduzeći i školuju se, malo je više vrimena pa vidin da rado poteku za boću, a i takmiče se va drugih sporti.

boća – boća; lopta
bogmar - kolar
divo - divlje
fanj - dosta
kar – svađa
ko – ako
njurgat – prigovarati, brundati
oštar-  gostioničar
pačit - smetati
partida - partija u igri
sime - sjeme
spod - ispod
spravno - spremljeno
trudan – umoran
zad – iza, odzada
zasist - zasjesti

[elvis]

biv jedan stov za stolni tenis, ping-pong su ga niki zvali,

Tako smo i mi zvali, kada nas je to ulovilo, šlo se igrat ping-pong. 

[milić]

Ne da mi se više raditi na Pričama, ne bojte se samo trenutno, pa sam usput našao ovu fotografiju.



Razgledavao sam fotografiju i evo što je moje oštro oko primjetilo:
Na fotki odiza piše 12.86. znači fotografija je iz prosinca 1986. godine.
     Na fotki je moja mama. Odjevena je u flajdru - haljinu s dugim rukavima od debljeg materijala. Njoj je uvijek bilo toplo, tako da sam ja, kad bih je vidio u kratkim rukavima, kako šeta od kuće do štale, vrištao da se pazi, da će se prehladiti i slične bedastoće. Ona bi mi odgovorila da se obuče toplije - kad joj je hladno. Mudro, je li?
     Uvijek je imala sređenu kosu. Trajne svakih par mjeseci, a onda svaka dva, tri tjedna "počesat se" u Klanu kod Marijane. Znala je inzistirati da je se vozi iz Rijeke na frizuru Marijani u Klanu. Na ruci nosi neki sat koji joj je sestra donijela iz Švicarske. Inače, nije imala nakita. Imala je jedan prsten koji si je sama kupila, čak nije imala ni vjenčani prsten jer nisu imali novaca kad su se ženili, a  poslije je bilo važnijih stvari od prstena. Ja sam joj za sedamdeseti rođendan kupio zlani prsten s morčićem To je bio sav njezin nakit.
     Ovo sam snimio u našoj, Bavdinoj štali na Ravni, jasno u Studeni. Štala je, što se vidi, kamena i pomoću ovih drvenih ljestvi (lojtri) penjalo se na gornji kat gdje je nekad, dok su bile krave, bilo sijeno.
Na fotografiji se u lijevom donjem kutu, u visini glave prasca vide ispiljena drva. Međutim, ovo su ispiljene grane drva. Naime Studenjci svako drvo koje mogu prodaju, a sebi za ogrijev ostave grane i slično. Ili pak kupe otpadno drvo na klanjskoj pilani.
Pa je tako, da sad ne ogovaram, neću imena, J.P. prodao sva drva jer je imao priliku. Iznenada je zapao snijeg. I žali se on Andretu Rebičinimu, Klanjac oženjen za sestru mog djeda Filipa, kako nema što staviti u šparget, a hladno je.... Andre mu šeretski odgovori:
- Sad nakladaj oganj z - dinari.
     A sad o pravoj temi, koja me ponukala da ovo i pišem. O prascima je riječ.
Dakle, prasci su se kupovaki obično u svibnju od putujućih trgovaca koji su u ono doba dolazili kamionima čak iz Šabca u ondašnjoj SR Srbija. Prodavali su prašćiće teške oko dvadesetak kila te za njih davali usmenu garanciju. Sjećam se da je negdje krajem sedamdesetih jedan prašćić uginuo i drugi put, kad su se moji požalili na to, bez problema dali su drugoga. Nisu ni Cigani to što se misli...
U to doba počinje već pomalo neka zelenjava na polju pa kako prašćići malo jedu u tom svom razvojnom dobu, lako ih je nahraniti. Kako rastu, rastu i njihovi apetiti, ali i u polju ima sve više krmnog bilja. Ima kolerabe, blitve, stočne repe, radiča, mrkve... Kasnije i krumpira. Prasce se goji negdje do kraja prosinca, slučaj kod moje mame, ili malo ranije (29. novembar!) te počinje sezona svinjokolje. Mjesec, dva prije klanja prascima se daje "pojačana ishrana" s mekinjama. Mislim da ih se hrani tri puta dnevno i stvarno jedu enormno. U doba klanja imaju cca 120 kg.
      Dalje možete o klanju čitati u mojim pričama, ali ovdje bih još nešto, jako interesantno bar meni, spomenuo. To je odnos prasac - čovjek.
     Gledao sam kod mojih kako se jako zbliže s tim žovotinjama. Glade, ih, češkaju, maze... Nadjenu im i imena. Sjećam se jednog imena - Carinik. Zašto carinik, upitao sam  mamu. Pa zato ča mi saku boršu ku prnesen pregleda - njuhajuć. I tako ta ljubav raste i raste do dana klanja, kad se ljubav skonča nožem, u ono vrijeme. Sada to rade koljači puno humanije haha, pneumatskim šiljkom u glavu.
Eto, o tom odnosu sam vam htio malo napisati i pokušao objasniti, ako smo se razumjeli.
(Filozofiram o tom odnosu jer sam maloprije izija odličan sendvič s pršutom. Nije od Carinika, ali nečiji je, sigurno.     )

                                         

[zokxy]

 
Miliću, pa i ovo je altroke priča! Priča o jednoj fotografiji! 

[Rijeka]

Flajdra; kada se izgubila moda nošenja flajdri? Sjećam se, nosila ju je i moja mama i mnoge žene iz "našeg" portuna.
super Miliću 

[grašćina]

Milić je kriv kaj neću više jist ni pršutića ni klobasice.Na tako nježan način me je podsjetiv da je to baš od tih simpatičnih beštijic ke triba ubit da bin ja žderala.

[jazbac]

  Milić! Štorija i pol!

[elvis]

Odjevena je u flajdru -

[...]
Prodavali su prašćiće teške oko dvadesetak kila te za njih davali usmenu garanciju. Sjećam se da je negdje krajem sedamdesetih jedan prašćić uginuo i drugi put, kad su se moji požalili na to, bez problema dali su drugoga. Sada to
[...]
rade koljači puno humanije haha, pneumatskim šiljkom u glavu.
Eto, o tom odnosu sam vam htio malo napisati i pokušao objasniti, ako smo se razumjeli.

Ja sam mislio da se takva haljina zvala "flajda" ?

Moji jednom kupili prasca, već velikog kojeg je trebalo samo par mjeseci "dohraniti" .. kada se on počeo čudno ponašat, kao da je bolestan .. i pozovu moji veterinara u strahu da će im propast investicija. Dođe veterinar pregleda i kaže da je u pitanju sasvim zdrava "trudna" svinja  imali smo jedno 5-6 malih prašćica za koji mjesec.

Pneumatski? Zar nije na barut? Tj kapisle sa barutom koje ispale ne metak, nego 10-tak cm velik klin? Takvog je barem imao moj barba, mesar. Nisam siguran ali kao da su koristili iste kapsule kao oni "starter" pištolji 

[sandro]

Jedno sam vrijeme redovno krcao svježe meso, još su svinje bile žive kad sam  došao na utovar
Stave ih u komoru, puste plin i "uspavaju", kad sam gledao liniju u klaonici sa djelovima svinja u "pokretu", vidjelo se kako još živci rade na djelovima mesa (trzaju)...
Miliću,  za priču

[milić]

Odjevena je u flajdru -

[...]
Prodavali su prašćiće teške oko dvadesetak kila te za njih davali usmenu garanciju. Sjećam se da je negdje krajem sedamdesetih jedan prašćić uginuo i drugi put, kad su se moji požalili na to, bez problema dali su drugoga. Sada to
[...]
rade koljači puno humanije haha, pneumatskim šiljkom u glavu.
Eto, o tom odnosu sam vam htio malo napisati i pokušao objasniti, ako smo se razumjeli.

Ja sam mislio da se takva haljina zvala "flajda" ?

Moji jednom kupili prasca, već velikog kojeg je trebalo samo par mjeseci "dohraniti" .. kada se on počeo čudno ponašat, kao da je bolestan .. i pozovu moji veterinara u strahu da će im propast investicija. Dođe veterinar pregleda i kaže da je u pitanju sasvim zdrava "trudna" svinja  imali smo jedno 5-6 malih prašćica za koji mjesec.

Pneumatski? Zar nije na barut? Tj kapisle sa barutom koje ispale ne metak, nego 10-tak cm velik klin? Takvog je barem imao moj barba, mesar. Nisam siguran ali kao da su koristili iste kapsule kao oni "starter" pištolji 

Konzultirao sam se s jedinim rječnikom studenjskog jezika - mojim  i tamo piše:
- Flajd(r)a – haljina koja se cijelom dužinom kopča dugmetima

Studenjci ne vole ženske. Prasice su prevrtljive, čudne...

Ja sam vidio jedan koji je, bar sam tako shvatio, na komprimirani zrak.

Eto, drago mi je da vam se sviđa što je još jedan dokaz da najbolje stvari dolaze nepredvidivo, spontano... Tako i ova priča.
Gren spat, laku noć!

[z355ko]

Milić je kriv kaj neću više jist ni pršutića ni klobasice.Na tako nježan način me je podsjetiv da je to baš od tih simpatičnih beštijic ke triba ubit da bin ja žderala.

pokojni Belo Catorov je užav reć: ki da nima prase, da je sam prase(valja je misliv da mora sam intradu jist)