Klana i okolica

[milić]

Kako smo se ličili

     Čuj, va vrime kad san jast biv majhan, a bome i va stari Jugoslaviji, nismo imeli ni zdravstveniga, ni penzijskiga osiguranja kot danas. Komać va novi Jugoslaviji mamo zdrastveno i penziju. I va Klanimu duhtora i zubara. Prvo, kada bi ki oboliv, morav se ličit z onin ča se imelo aš duhtor je biv dugo, a ni ni sovdi bilo za platit ga.  Zato  su se judi najveć ličili z travami i onin ča smo imeli pod ruku. Ki vrag je šav duhtoru. Va Studeni ni nikad bilo bolante. Prvi duhtor kiga san zapametiv biv je Kajetan Dabović. Ali on je biv va Kastvu tako da za prit do njiga je rabilo dvi ure hodit. Znalo se bolnika, ako ni mogav hodit, zapejat na koli va Kastav duhtoru na pregled.
      Do Prviga rata bolnica je bila v Riki, kako san čuv aš  jast nis biv boljihav. Kad se raspala Austro-Ugarska mi smo potpali pod Jugoslaviju i bolnica je ostala, kot i se,  va Taliji. Moralo se dilat novu na Sušaku. Najprvo je bila jedna manja, malo spod ove nove, a onda se počelo dilat novu, ovu ča i sad dila. Finjena je nigdi krajen 1936. lita i dobila je ime po kraju Aleksandru kiga su ubili 09.10.1934. va atentatu va Marseju, va Francuski. Da kako pametin ta datum? Pa to je bila vela žalost va cili ondanji Jugoslaviji. A ja san biv i na sprogodu va Beogradu. A za tu bolnicu su govorili da je najlipja va Jugoslaviji, a i šire.
      No, pustmo mi bolnice i kraja. Nigo da ti ja povin kako smo se mi, po starinsku, ličili. Od starih si videv kako oni dilaju kad jih ča boli pa si i ti tako dilav. Nadan se da su i naši mlaji ča od nas navadili pa će se i oni tako ličit. Magari je sad duhtori i leki triba se držat i tiga ča su naši stari dilali kad jih je ča bolilo. Najprvo homo od rojenja. Prvo su ti babice bile privajene. Videla je nika, ka je ofrčna, kako se to dila od nike starije pa bi pomalo i ona počela z tin. Moja mat, Johana je bila babica. Mnoge je porodila va selu.
     Kad bi si ki nogu sviv ali, ne daj bog, slomiv, kosti je namišćala Ane Štohnićeva. I moja sestra Marica, ča je oženjena Rebičinin Klano, je namišćala kosti. Kad bi se kosti namistile to misto se pofašalo z fašon ki je biv namočen z bilnjakon od jaj. To bi ti tako jako stisnilo, baš kot pravi žes.
     Homo daje. Kad bi se čovik porizav prva stvar je bila da se pocura po ti rani. Ja, smij se ti, smij, ali to je tako bilo. Još se na tu otprtu ranu dilo paučinu. Ča to govoriš? Da je pravo čudo da smo ostali živi, puli takoviga ličenja. Ma kuliko god se ti smijav to je bilo tako, pa bog. Ja, i još su se rane mazale i z bagušen. Jasno da ti ne znaš ča je to. To ti je oni črni talog ča ostane od zgoreniga tabaka va pipi .   
      Ako je koga boliv trbuh davali su mu kimaj kiga bi stavili va prežganu juhu ili va                                      kamamilu. Kimaj se pil i z črnin kafon, isto za trbuh. Va rakiju se stavilo one bobice od brinja pa se i to pilo za  želudac. Ta rakija je jako dobra pa san je jast voliv i kad me ni boliv trbuh. Niki su dilali i uje od tiga brinja pa se š njin mazalo bolna mista.
     Za proliv ofermat da je dobro naribano jabuko, ali onda kad malo postoji, kada dobi onu kafenkastu boju. Dici se davalo raskuhaih oriži ili pak samu vodu od njih kako bi prestav proliv. Za proliv ofermat je dobar i čaj od črišnjevih repići. Posuše se pa se kuhaju i pije ta čaj.
     Kad je ki biv prehlajen, ali i inače po zimi, kuhalo se čaj. Kako je bilo dosta lipice to se najveć ona kuhala. Još se kuhala i kamamila, za lek, ku je va vrtu imela posajenu Marija Bregarova. Kupilo se i oni črni čaj ča su ga zvali ruski, a Talijani ga zovu teruso. I šipak se pobirav pa se čaj kuhav od njiga. Zač je biv dobar, pitaš? Pa ne znan jušto, ali za pit je biv dobar, to znan.Vino i  rakija su se kuhali kad je bila jaka prehlada.
     Dica su po rukah znala imet fanj bradavic. Namazalo ih se z onin mlikon od nezrilih smokav pa su pasale.Po zimi su dica znala dobit buhance. To bi se na rukah, ali još i više po nogah, storili kot nikakovi žuji. Zač se to storilo? Pa dica su bila slabo obuvena i obučena, a znaš kakova su. Pa kad snig zapade, ne bi jih vrag doma ofermav. I onda kad bi dobro promrzli pritekli bi doma i teli bi se naglo sagrit pa bi promržnjene noge dili va peć. No, vaja, od te nagle promine temperature su se, ti buhanci, storili. Noge bi tribalo pomalo grit. Zamotat jih va kakovu ponjavu pa da se zgriju. Buhance bi se ličilo tako da se zamota va čiste krpe i bude doma, va vrućin. Dičina su bila lakoma na žir pa su znala ča nezrilo pojist. Od tiga bi dobila proliv. To smo zvali griža. Najhuje, za grižu dobit, bile su bile češpe, slive smo jih zvali. Bile su već mehke, ali nezrile. Pa kad bi se tiga pojilo dobilo bi se grižu.
     Ako je ki biv onako mršav i slabiga petita davalo mu se šato po jutri.
Kad bi se šlo na kakov pir ili kakovu drugu feštu užalo se popit malo uja i sirovo jaje, zato da se ne bi napili. Drugi dan, potla ča biš se napiv, da je najboja kapuznica. Ja, ja to ti je ona rasol, kako ju niki zove, od kiseliga zeja. Pokriva se pobirala i sušila pa se kuhav čaj ki je dobar za čistit krv. Protiv reume i otečenih mist, ako biš se bubniv vač, mazalo se z puhovu i jazbacovu mašću.
I još da ti ovo rečen. Prvo judi nisu znali za vrste boli. Rekli bi boli me zub, uho, noga… Znali su za sušicu, a to je tuberkuloza. Kad je ki umirav, onako teško ča reku, judi bi užali reć da će ga modrun prekinit. Ako je ta modrun bliže srca da će brže umrit. A ča je biv ta modrun, ne znan.

Baguš – talog izgorjelog duhana
bilnjak –bjelanjak od jaja
Bolanta - ambulanta
Boljihav - boležljiv
Bubnit – snažno udariti
Črišnja - trešnja
Faš - povoj
Fanj - poprilično
Finit - završiti
Homo – hajdemo
Jazbac - jazavac
Kafenkast - smeđkast
Kimaj – kim /začin/
Komać - jedva
Lipica - lipa
Magari - makar
Majhan - malen
Ofermat - zaustaviti
Ofrčna – okretna, spretna
Petit - apetit
Pipa - lula
Pokriva - kopriva
Repić - peteljka
Šato - pripravak od  jaja
Vač – u nešto
Zapejat - odvesti
Žes - gips



Bolnica kralja Aleksandra I na Sušaku u gradnji.
Preuzeto s http://www.lokalpatrioti-rijeka.com/forum/index.php

     

[Rijeka]

Klana, 1920. (Izvor: Ref, Goran Zelic)

Ovdje bi bila interesantna stara-nova slika; ovo je uslikano s mjesta gdje je danas Palacin.

[milić]

Evo još jedna pričica je poprimila, skoro pa, svoj konačni oblik. Stoga ju prostirem pred vama. Makar se ponavljam, ali volio bih kad bi netko imao kakvu "konstruktivnu" primjedbu.
I da,z a one koji prvi put čitaju moje Priče napomena:
Obratite pozornost!!!
  Već dugo radim na, ajmo tako reći, povijesti Studene nekako do 1980.g. Zamišljeno je kao priča mene i moga djeda /koji je rođen 1900.g. a umro 1976.g./
*********************************

[milić]

Ispravljeno 17.12.2013.na osnovi novih spoznaja. File nije bio u toj grupi već je uhapšen i suđen prije - 22.4.42. Ovo odvođenje u logor je bilo kasnije.

Pod Taliju
     I tako smo ti mi, kad je Jugoslavija kapitulirala, potpali pod Taliju. Sobun su prnesli svoje zakone. Normalno, službeni zajik je biv talijanski. Pa su tako i školani morali vadit se govorit, a bome i molit, po njihovu. Va školu su prišli talijanski učiteji. Bila je jedna ženska ka se zvala Isa Patuma i muški Niccolin Niccoli. Ovi Nikola da je smiron divojčice gladiv pa mnoge nisu ni tele poć već va školu. Lojzo Rubeša je ostav pa je na hrvackimu zajiku par ur vadiv dicu prirodopis i račun. No, se skupa, talijanski se jako rivalo, a hrvacki zapušćivalo.
     Ma ta škola veće ni ni sličila na školu. Doli je bila vojska, ka je tamo imela i kuhinju, a gori je bila škola. I okoli škole su bili šatori va kih je bila vojska. Vojska je spala i po kućah, va senu, pod štrim… Puli Butigeri, Na vrhu su bili karabinjeri.  Kadi god su Talijani bili, ogradili su se z bodjikavu žicu. Kako je biv koprifogo to mnogi nisu mogli, potla devet ur večer, poć ni kravan. Pa smo se smijali na račun tiga, da nan Talijani krave čuvaju po noći. Čuv san da je mat Puhova Marija prišla z brimenon sena. Tela ga je zanest na svisle, nad štalu, ali niki Talijan da ji ni pustiv. Da je stav predanju i zijav da je sad on tu paron. A ona da se sprtila, porinila ga i zazijala na njiga da ča je on kamike nosiv kad se štala zidala pa da more bit paron. Komać da je Mate to malo zagladiv.
     Počelo se govorit da su se va šumi pojavili partizani. Talijani su jih zvali ribeli. Pa se selo moralo čuvat od njih tako da su storene straže, od dva čovika, ke su po noći bile va školi. Jedan je, kot tobože, čuvav dok je drugi spav.
    Judi su se pomalo privadili na novu situaciju. Dilalo se po poju, kosilo, drva pejalo v Riku i se tako. Talijani su dilali ciste, kuće, bunkere, rifuđe pa su tu mnogi Studenjci dilali za žurnadu. Sakako su se judi mučili za prit do sovdi. Z Bistrca je prihajav po drva niki Tomšič ki je drva kupovav i z kamijonon jih ća pejav. Juden je to bilo bog bogova aš su na misti mogli prodat drva. Pa su sikli i više nigo prvo kad su morali imet izvoznicu i bulano od lugara. Jasno, da se partizanon ni pijažalo da Studenjci siku puno drv pa su i na bukvah užali napisat da se ne siku tulika drva. 
     Kako je broj partizani rasav to je tribalo  i se više hrane. Na Perčevin, v Lipovci, su si partizani storili krajen 41. logor , takozvanu 7. stanicu. Hranu su onda partizanon počeli dobavjat odbori po selih. Potribe su bile vele, a mogućnosti majhane. Pa se nikada moralo dat i ono za čin je bila, morda i veća, potriba doma. Ali, takova su bila vrimena. Niki su i brundali, ali bilo je velo poverenje va partizansku vojsku pa smo znali da to ne gre ako ni vela potriba.
     Mnogu košaru hrane su naše ženske, najveć mlade,  znesle zgoru, prama Gorskimu Kotaru, kadi su bile partizanske jedinice. Z Istre su se prignali voli i krave partizanon ke bi kuriri pejali va šumu. Uvdi san namerno rekav va šumu,  a ne niko precizno misto aš, stvarno, se ni točno znalo kadi su partizani. Najveć puti je kurir biv Ive Zvaneć.
    Počelo se se više spominjat partizane, a i pomagat jin. Talijani su grdo gledali na to i brzo, kad bi ča takoviga doznali, spravjali jude va  pržun. Vrag zna kako su doznali ki Studenjci pomažu partizanon, ali jedan  dan su njih petnajstak ujeli i dopratili pred crikvicu i nagnali po stazi, čez poje pa Za vrh. Odotu su njih par pustili doma aš su videli da su stari i bolni. One, ki su ostali, su hodeć dopratli  do Podmurvic va onu kazermu, Armando Diaz su ju zvali, kadi je sad Tehnička škola. Tu su jih držali par dan i poslali va Taliju, va logor.
     Prvo nigo ča je Talija kapitulirala, još bi rabilo reć da su na Petrovu četrdeset i trete šli va partizane prvi Studenjci. Kad su se doma vrnjali z Podmurvic, kadi su dilali na rifuđu, nigdi va Tesnimu, Tonića Buzgoćiga, Jožića Krajeviga i Jožića Mitroviga su presrili partizani. Brzo su jih nagovorili da redu š njimi va šumu. Evo, tako su ti Tonić i dva Jožića bili prvi partizani  z Studene
     Ja, i ovo san skoro pozabiv reć. Ja san još biv va internaciji kad se našimu Ivetu vov biv utopiv. To je bilo malo prvo nigo je Talija kapitulirala. Šav je z vozon sena z Gromišćine čez Kopicu doma. Ta dan da je bilo jako vruće, pa su voli bili žejni. I, kad su prišli puli kalužu Za pogled, voli su se zaletili pit. Počeli su pit, a jedan je srkniv, vaja, kakov kamik ki mu je zašav va grlo i počev se davit. Ovi drugi je, pak, zaskočiv na njiga tako da je ovimu glava prišla pod vodu. Nebog. Dok je Ive skočiv po sikiru, da će rudu presić, već se biv zagušiv. Kakova je to nesrića bila za familiju ne moreš  ni zamislit. Vov je biv hranitelj familije. Boje se na njiga pazilo nigo, vaja, na dite.

Bistrc – Ilirska Bistrica
Bulano – lugarska oznaka na drvu
Davit - gušiti
(G)re - ide
Kazerma – tal. Caserma – vojarna, kasarna
Koprifogo – tal. Coprifuoco – policijski sat, zabrana kretanja u određeno vrijeme
Majhan - malen
Odotu – od tuda, odavde
Pejat - voziti
Pijažat – sviđati
Predanju – ispred nje
Prvo - prije
Pržun - zatvor
Ribeli – tal. Ribelli - pobunjenici
Rifuđi – tal. Rifugi - skloništa
Sić - sjeći
Sprtit – skinuti teret s leđa
Svisle -  potkrovlje , spremište za sijeno
Ujet - uhvatiti
Vadit - učiti
Vrnit - vratiti
Zgoru – prema gore
Zijat - vikati
Znest - iznijeti
Žejan - žedan
Žurnada - nadnica




Troroga kapa partizana u Hrvatskoj i Sloveniji

Fotografija preuzeta s http://hr.wikipedia.org/wiki/Narodnooslobodila%C4%8Dka_vojska_i_partizanski_odredi_Jugoslavije

[elvis]

Pod Taliju
Nas, ki smo ostali, su hodeć dopratli  do Podmurvic va onu kazermu, Armando Diaz su ju zvali, kadi je sad Tehnička škola.

Je li to današnja elektroškola? 

[milić]

Ne, to je sedamdesetih bila Tehnička škola - strojarski, brodograđevni, elektro i kemijski smjer. Do je današnji Tehnički fakultet. Bivša Ulica narodnog ustanka, a današnja Vukovarska?.

[elvis]

Pitao sam zato jer  negdje sam pročitao da je neko vrijeme, sadašnja elektroškola, bila talijanska kasarna.

[milić]

Bio sam u Državnom arhivu u Rijeci. Pregledao dosje o Filetu.
Koliko sam shvatio na talijanskom:
Uhapšen zbog komunističkih ideja 22.4.1942.. Da su Talijani konfiscirali  šumu koja je naša djedovina. Uznemiruje stanovništvo obzirom da ima veliki ugled...
Pa ga je najbolje internirati u Udine.
Iz Udina u Istonio Marina, Provinzia di Chieti.
Pa ima molba moje none da ga puste jer...
Pa potraga od strane Ministarstva unutarnjih poslova Italije, pa njegova molba početkom 43. . Čini mi se da je tek negdje u lipnju 43. pušten. Ali moram to još proći polako.
I s nekim koji zna talijanski bolje od mene.
Dosje od cca stotinjak raznih papirića: telegrami, molbe, požurnice... Ali nigdje nisam našao presude.  Ma moram još malo detaljnije pregledati cijeli dosje.
Kako ono kažu:
ki nima dela, sam si ga najde. Uf!!!
A taj logor Istonio Marina, Provinzia di Chieti je nekako u ravnini s Rimom, na jadranskoj obali.

[Rijeka]

Super! Uhvati kad ide Zokxy, on zna talijanski.. 

[Rijeka]

Jedna informacija ze Milića, a i drugen neće škodit: upravo san doznal da postoji va DAR-e predmet (ne bin znal ča to točno znači  ) ki nosi naziv: NARODNI ODBOR OPĆINE JURDANI 1956-1960. Riječanka, mislin da bi naš prijatelj Šnajdar trebao znat da li su Klana i Studena spadale u tim godinama pod Općinu Jurdani 

Evo danas razgovarala s njim, naš prijatelj Šnajdar kaže da jest. Općina Klana je bila pod Općinom Jurdani a kasnije su sve spale pod Rijeku do 1993. g.   

[jazbac]

  za tebe i Šnajdara 

[Rijeka]

Zbog čišćenja zelenila uz prometnicu prema Klani, (otkrivena je ploča, jajolikog oblika) i jedan stup uz samu cestu na visini od metar i pol.
...
Na stupu je urezano slovo "M". Nije kao granični, već trokutastog oblika.

Trokutasti su se stupovi postavljali na tromeđama teritorijalnih jedinica A-U monarhije, a na granicama dviju ovakvi kamenovi - najvjerojatnije i sa druge strane ima neka oznaka ... Provjeri.

Danas mi gosp. I.Šnajdar govori kako zna za taj stup i da je to vjerojatno stupić iz (  ) 1541. godine!!! Da ga treba pregledati ali da je to vrlo vjerojatno granični kamen između Kastva i Gotnika. Jedini drugi, pronađen je par metara uz Rječinu, a koji na sebi ima i križ; obzirom da ovaj taj križ nema, zato i zbunjuje.

[milić]

Odlično Riječanka. Znači i moj ujak je, kao i obično, bio u pravu za općinu Jurdani.

[milić]

Evo, da ne tražite, poput mene, šta i gdje je taj Gotnik.
Sve ovo, a i više, piše u 8. knjizi Zbornika Društva za povjesnicu Klana.
Ovo je konkretno na str.447.
******
 Gotnik je na zanimljiviji način bio povezan s ostalim našim primorskim
krajevima. Vinter, pazinski ministerijal goričkih grofova dobio je 1255. god.
Gotnik u feud, ali su time bila povređena prava akvilejskih patrijarha pa
im je Vinter morao obećati da će grad srušiti na njihovo traženje. Vinter je
dakle osnivač feudalne obitelji Gotnikovaca, čija se vlast u to doba prostirala
prostranim područjima istočno od Ćićarije, od Jelšana, Muna, Žejana i Pasjaka
sve do Rječine.
U to vrijeme Gorički su grofovi imali u tim krajevima još
značajnu ulogu, jer se u 1288. god. spominje u Rupi mitnica.
U XIV st. dolazi
do zamršene borbe za prevlast nad ovim krajevima između Goričkih grofova,
Devinske gospode i Frankopana, kod čega važnu ulogu igra feudalac Filip
od Kožljaka, koji se naziva i Gotnikovcem (di Guteneck). Preko Gotnikovaca
Frankopani su namjeravali zavladati područjima zapadno od Rječine, to više
što su u svojim rukama imali i samu Rijeku. U toj borbi pobijedili su Devinci
jer 1365. god. Frankopani vraćaju Rijeku Devincima, i što je vrlo značajno,
obvezuju se da neće više iznositi svoja prava i podizati zahtjeve prema Gotniku
*****
A, općenito, link za stranicu Društva je http://povjesnicaklana.com/index.htm
Šteta bi bila da ne prošarate ponekad tim vrijednim stranicama

[milić]

Zokxy sad možeš ovu zadnju priču Pod Taliju staviti pod lokot.