Klana i okolica

[jazbac]

Milić iman va svojoj kolekcije fantastičnu austrijsku fotomonografiju od Soške fronti. Moral biš malo pogledat, morda najdeš Mateta Puhovega. Ako niš drugo ćeš videt kade je bil. A pro pos općini Jurdani još nisan niš doznal sigurno, jedna informacija govori da je to bilo potla rata i da je to bil NOO Jurdani, a ne općina. Predomisli se za nedeju pa gremo va Monte Nevoso 

[milić]

- Ja, dobro bi bilo tu monografiju  malo pogjedat.
Ali Mate je bil i va Merike. I iskal san ga na oneh stranicah od Ellis Islanda i pod Š i pod  S  i Č  i  ovako i onako i nisan ga našal.
Tako da me strah da je taj moj pranono nevidljiv  .
- Ča se Bistrca tiče znaš da bin rad, ali preveli štrapac mi je to, a i za onega ki mora smanun bacilat.
- A propo onega predloga o eventualnemu gostovanju, va oneh mesti ča san spomenul, ča misliš su zainteresirani? Morda bi se dalo to dogovorit.

[elvis]

     Potle Drugiga rata je potpala pod općinu Jurdani pa Matuji, a sad je pod Općinu Riku

Kad je ovo pisano? Sada je pod općinom Klanom, zar ne?

[milić]

     Potle Drugiga rata je potpala pod općinu Jurdani pa Matuji, a sad je pod Općinu Riku

Kad je ovo pisano? Sada je pod općinom Klanom, zar ne?

Pisano pred cca godinu dana, a dovršeno danas.
Da, već dvadesetak godina je u općini Klana.
I, da , svaki put bi trebalo navesti da to priča moj nono File, a ja samo bilježim. Ovako je zbunjujuće za one koji nisu pročitali prvu priču.
Ovaj broj si sigurno propustio.

Drage/i/ forumaši!
 Evo da vas pitam šta mislite o ovome mome uradku.  Već dugo radim na , ajmo tako reći, povijesti Studene nekako do 1980.g Zamišljeno je kao priča mene i moga djeda /koji je umro 1976.g./ Sastoji se od 40-ak priča . Jednu vam dajem na uvid kako bi je prokomentirali. Pucajte !!!
                                                                 

[elvis]

Ovaj broj si sigurno propustio.

Pročitao i zaboravio. 

[zokxy]

Karta Klane iz tridesetih godina ...

[milić]

Uf, evo još jedne priče koja za mene ima posebnu težinu jer otvara jedno novo poglavlje života u Studeni. S obje strane mojih roditelja bio je to težak period. Rat, snrti, logor, partizani, neimaština, strah...
Lako je pisati o običajima, zanatima, radovima... Ali ovo, uf,uf.
Poklon svim patnjama proizašlim iz rata!!!

[milić]

Obratite pozornost!!!
  Već dugo radim na, ajmo tako reći, povijesti Studene nekako do 1980.g. Zamišljeno je kao priča mene i moga djeda /koji je rođen 1900.g. a umro 1976.g./
*********************************

Veli petak 1941. lita

     Nakon sih događanj, ča su bili va Jugoslaviji, a i Evropi, tih dan, bilo je jasno da će i nas rat brzo zajet. Bilo je malo mrzlo, ali lipo jutro, tiga jedanajstiga aprila 1941. lita. Jedino čudno, ča san primetiv ta dan, je bila jedna grupa od pedesetak sovdati ka je zrana pasala po cisti prama Vrhu. Ali, va zadnje vrime, sako toliko su bile nikakove vežbe,  tako da ni to ni bilo jako čudno. Tr je Studeno bilo na prvi liniji prama Taliji. Još  su i školani ta dan šli va školu. Selski odbor je imev sastanak na kimu su bili skoro si muški z sela, ali i mladići. Vodili smo ga jast, kot općinski odbornik va Kastvi, i župan Ive Francikin. Ćutili smo da će se dogodit, to ča se kašnje i dogodilo. Ali nismo znali ča storit? Kako zaštitit jude i selo? Da li poć kamo daje od kuće? Bili smo prepušćeni sami sebi, aš nikakovih derektiv nismo od nikoga dobili. Danas mi je jasno i zač, ali onda smo mislili da će nan voj ki ča reć. No, i tako smo se to jutro sastali i odlučili da ne gremo nikamo, nigo saki svoji kući i tamo čekamo ča će bit.
     Moglo je bit okoli devet, deset ur kad smo finili ta satanak. Judi su šli svojin kućan, kad se najedamput čula pucnjava z Vrha, ali i z pravca Klaniga.  Znači, to je to, pomisliv san. Siguro su Talijani pasali prik granice. I ča sad? Kamo poć? Pobignit. Ali kamo?  Čovik se va tih momenti oćuti bezpomoćan. Zmisliv san se slične situacije, kad je počev Prvi rat, i kad je mat, puli Šestanovih, zaplakala govoreć:
-   Bože mili, ča će bit z nami!?
Ki je to znav? Ali, znav san da neće bit dobriga. Malo komu je rat dobriga prnesav.
     Ta pucnjava je kratko trajala, morda kakove pov ure. Brzo su Talijani prišli na Ravan . Dočekav san jih pred vrati od kuće. Govori mi jedan tenente da ostanemo va kućah pak da nan se neće niš lošiga dogodit. Tuliko san razumiv talijanski aš san, skoro saki dan, pasivav prik meje, ča tutu, okoli sela, a ča doli na Pehinu kad smo drva pejali.
     Kašnje san dočuv ča se dogajalo ta dan. I ki je pucav. Povidav mi je Mate Puhov da je puli njihove kuće, to jutro, pasala Za vrh ona grupa sovdati ča san jih videv. Iz te grupe su se odvojili, jedan poručnik i jedan puškomitraljezac z pomoćnikon, pa su ostali puli Puhovih. Pod štrimon da je isto ostalo njih par, ki su kuhali va tri kazana niko meso za vojsku. Ta poručnik da je imev telefon i da se smistiv va kući, a ova dva da su šli Na škoj kadi je bilo mitraljesko gnjizlo. Poručnik da je smiron nikoga pozivav i govoriv na telefon. Najedanput da se stav od stola i rekav:
-   Gotovo je. Dolaze Talijani!
Još da je Matetu rekav neka sprave one kazane z meson da jih Talijani ne najdu. Zanesli su te kazane va štalu i dobro ih pokrili z šušnjen. Pozvav je sovdate ki su bili tamo i rekav jin da biže. On je šav ća, a za njin i drugi. Ali oni isti, ča je biv Na škoju, da je odbiv i da je sam počev pucat na Talijane, ki su šli z pravca Klaniga. Z Škoja se lipo vidi, se do Liskovca. Pucav je do zadnjiga časa, a onda je pobigav zasin puškomitraljezon va selo, pa daje, vaja, prama Gromišćini. Govorili su da je fanj Talijani pokosiv, ča je moguće, aš da su šli kot da su va lovu. Onako, na široko, strelamento, kako su to zvali. Brzo su i z pravca Židovja prišli Talijani Na vrh. Još se samo na Kresu čula nikakova pucnjava. To da je niki sovdat, kašnje su govorili da mu je bilo ime Zdravko, pucav prama Talijanon i zijav:
-   Prva četa s leva, druga četa s desna, konjica… !!!
Vaja ih je misliv prestrašit. Brzo su ga Talijani umirili. Ubili su ga i do par dani smo ga zakopali na grobju na kin, do tad, niki ni biv zakopan. Posle rata njigovi su z Beograda prišli po njigove kosti. Marija Marajska je kosti skopala i va drveni kasunić stavila. Ma čuj, ča je misliv, ča ni ono zijajuć, poginiv je kot junak.
     I još mi je Mate rekav da su, jušto kad su Talijani prišli na Vrh, z tiga sastanka doma prihajali sin mu Ive i nuk Ivić pa da su Talijani zapucali na nje. Oni da su bili oprćeni z rucačići va kih su imeli hranu za par dan aš su mislili da će kamo morat poć.  Hitili su se va kanal puli gomile i ležali dok nisu Talijani do njih prišli. Va to vrime je i Mate do njih prišav pa je Talijanon rekav da su mu to sin i nuk pak su ih Talijani pustili.
     Puhovi su z poneštre videli, dok su Talijani dohajali, jedniga sovdata, se boj jušto oniga pomoćnika od puškomitraljezca, kako se skriv pod koš za gnoj  ki je, obrnjen stav puli Čufetin zid. Kad su Talijani odašli Mate i Ive Čufetin su prišli tamo i zdigli koš.  Sovdat da je rekav da se tu skriv aš da mu je bilo kasno za bižat. Da su ih, oficiri, strašili kako Talijani rižu uši i nos ako koga ulove. Puli Puhovih se obukav va niku civilnu robu, ča su mu je dali, i šav svojin puten. Nikad više da ni bilo glasa od njiga. Vrag zna je li živ ostav.
     Jače Buzgoć, ki je biv kovač, mi je pak povidav da je tiga jutra, dok je šav va kovačiju, na Brčacu jedan vojni telegrafist na telegraf štanjgi zijav :
     -     Jelen javi se, jelen javi se…
Zazijav mu je da ča se jelen ne javja, ali da ga ni čuv aš je imev slušalice na ušesi. I još je Jače rekav da je jedno pet, šest mladih dečki, med kimi je biv i njigov sin Tonić, pobiglo pred Talijani na Gromišćinu i da su doli bili par dan. Bilo jih je, vaja strah da će ih Talijani pobrat va vojsku.
     Evo, sinak, tako se raspala i kraljevina Jugoslavija. Tako reć bez ispaljeniga metka. Tr da je bila i drugača situacija ovi teritorij, okoli Studene, ne bi se mogav dugo održat protiv jake talijanske vojske. Na ovako dugi granici bilo je malo sovdati. Tr ča jih je moglo i bit, kad nisu imeli ni prave kasarne. Bile su dvi karaule, jedna va Useravcu, a druga tu, va Šišću. Treta, na Velin putu, ni bila ni finjena. Bilo je još i neč žandarmi ki su bili smešteni va kući Butigerovi Na vrhu. Finance, ki su bili va Vardijankini kući Na vrhu, jast ni ne računan za vojsku. To zlo od rata se parićivalo još, vaja, od finjetka prviga. Smiron je neč kuhalo uvdi. I mednarodne snage, i Rapalski ugovor, i Slobodna država Rika, i cirkus z Danuncijen… Nikako se to, kašnje, malo primirilo, ali smiron su Talijani lipo gledali na ovi kušćić zemje.
     No, i tako smo ti mi, lipi moj, finili pod Taliju.
 
Gomila – mjesto za odlaganje gnoja
Obrnjen - okrenut
Oni isti – onaj
Oprćen – nošen na leđima
Rucačić – mali ruksak, naprtnjača
Seboj - izgleda
Štrim – natkriveni prostor
Tenente - poručnik
Tr – ta, ma
Vaja - valjda
Voj ki – bilo tko, netko
Zajet - zagrabiti
zasin – skupa sa, uza sve
zijat – vikati





Giuseppe Colombari, sa svojim kolegom, koji je najvjerojatnije 11.4.1941. sa Židovja prešao talijansko-jugoslavensku granicu.

Preuzeto sa: http://www.lokalpatrioti-rijeka.com/forum/viewtopic.php?p=78019
zahvaljujući marnom radu ozrena.

[Rijeka]

Super milić 

[jazbac]

Jedna informacija ze Milića, a i drugen neće škodit: upravo san doznal da postoji va DAR-e predmet (ne bin znal ča to točno znači  ) ki nosi naziv: NARODNI ODBOR OPĆINE JURDANI 1956-1960. Riječanka, mislin da bi naš prijatelj Šnajdar trebao znat da li su Klana i Studena spadale u tim godinama pod Općinu Jurdani 

[milić]

Hvala na informaciji jazbac. Videl si da sam u priči Prvi svecki rat i nova država stavio da je Studena bila pod općinom Jurdani. To se lako pobriše ako je to bio NOO. Ma ogromno je to područje i vremenski presjek koji ja pokušavam strpati u moje priče. Kad bih išao svaku moju nedoumicu provjeravati nikad ništa nebih napisao.
Haha, vavek se moren zivuć da nisan ni povjesničar, ni pisac, ni...
Tr to ne govorin ja nego File, a on je 37 let pul sv. Mihovila. I danas san bil pul njega.
Ja volin pisat, morda neki voli i čitat, a ki će greške nać, neka se potrudi pa neka ih ispravlja, al va svojen uradku, kako bi se to reklo po današnju. A ča govoriš za DAR trebalo bi poć malo tamo, ši. One ženskice su tako susretljive. Al opet govorin, ako se zatučen va harti nikad se neću zivuć z njih. Aš mane se interesira. Zadnji put san iskal o predratnemi izbori pa san zašal i med auti va Kastve, šoferi, komunistička djelatnost... A nisan našal ono ča me interesiralo.

[jazbac]

Samo ti piši moj druže!   Rekal je pokojni Berto Lučić: "će se jur nać kakova mona ka će to čitat" Tega se čuda put spametin aš i ja se čuda puti to pitan kada neč pišen. Evo pa viš da nas je ovde jedno par moni ko to jako rad čitamo.
Evo još san našal neki text o povjesti škole za učenike u privredi va Kastve kade se spominje općina Jurdani:

Škola za učenike u privredi Kastav bila je rangirana kao mješovita niža stručna škola koja je obrazovala za više struka (metalska, električarska, građevinska, kožarska, tekstilna, drvoprerađivačka i trgovačka) i zanimanja (automehaničari, mehaničari, bravari, elektroinstalateri, zidari, klesari, soboslikari, obućari, krojači, stolari, bravari, prodavači). Uvjeti za prijem su se kroz godine mijenjali od 4 prema 6 do 8 razreda osnovne škole, s minimalnom upisnom dobi od 14 godina. Trajanje školovanja iznosilo je prema struci 2 ili 3 godine. Po propisima iz 1952. za upis u školu bila je potrebna završena osnovna škola ili niža gimnazija. Školu su polazili učenici i učenice svih obrtničkih i trgovačkih poduzeća i zadruga te privatnih obrtnika sa teritorija općina Kastav, Jurdani i Matulji, od 1955. bivših općina. Općim zakonom o školstvu iz 1958. godine škole učenika u privredi klasificirane su kao škole za kvalificirane radnike

[milić]

Znači uvdeka je općina Jurdani. Oho, još nismo došli do Mjesne zajednice i Mjesnega odbora. Oj Jurdani, žurdani karala vas majka...
Ma baš san lepo raspoložen. Okole polna san bil na grobje Klanoj pozdravit se z mojemi Studenjci aš  je sv. Mikula. Pa san šal do mojga ujca ki me, osim z glavnemi informacijami za Priče, opskrbjuje i z suhun pancetu i zarebrnikon. Onda san došal doma pa me zove najdugovečniji, i najstrpljiviji, prijatelj na pijaču va moj omiljeni kafić. Evo sad san došal va topli dom.
Pa da kampanat po šumama i gorama. Ča ću z lisicun povedat, a... Sabina?
Jedan mostarski pjesnik, evo sad san se spametil, Enes Kišević, je rekal :
-Kada umrem napravite mi lijes od dobre stare ŠANKOVINE.

[Rijeka]

Jedna informacija ze Milića, a i drugen neće škodit: upravo san doznal da postoji va DAR-e predmet (ne bin znal ča to točno znači ) ki nosi naziv: NARODNI ODBOR OPĆINE JURDANI 1956-1960. Riječanka, mislin da bi naš prijatelj Šnajdar trebao znat da li su Klana i Studena spadale u tim godinama pod Općinu Jurdani 

Predmet- misli se na službeni spis  (koji se vodi o nekom događaju)
Gospon Šnajdar bi trebao ovih dana do mene pa ću mu uputiti pitanje, bez brige 

...
Ma baš san lepo raspoložen.
...

Ma ke lipo 

Možda smo se i mimoišli putem, danas sam bila ko drek na cesti  

[milić]

Bio sam nervozast ovaj vikend jer nisam objavio, kao što sam obećao, novu priču. Ali, ne mogu priču davati u javnost, dok ne prođe glavnog revizora. A on trenutno ima puno posla. "Ćeš li snažit, ćeš li kuhat, ćeš li robu prat... A ne moreš simu ča." Kako je znala reći moja nona Mare.
I evo, pregledana je jedna pričica i nisu nađeni neki propusti.
Sad dajem tu priču glavnom revizoru, vama  dragi čitatelji.