Povijesni dokumenti

[zokxy]

Nastavak Pravilnika Zemljištne zadruge sela Podvežica iz 1905. godine - izmjene veljača - ožujak 1906.

[zokxy]

Zemljištna zadruga sela Podvežica 1912. krenula je i s eksploatacijom kamenoloma na području od današnje lučice kod brodogradilišta Viktor Lenac prema Martinšćici - a što je vidljivo iz ovih dokumenata i nacrta

[zokxy]

Zemljištna zadruga sela Podvežica 1912. krenula je i s eksploatacijom kamenoloma na području od današnje lučice kod brodogradilišta Viktor Lenac prema Martinšćici - a što je vidljivo iz ovih dokumenata i nacrta

[zokxy]

Zemljištna zadruga sela Podvežica 1912. krenula je i s eksploatacijom kamenoloma na području od današnje lučice kod brodogradilišta Viktor Lenac prema Martinšćici - a što je vidljivo iz ovih dokumenata i nacrta

[zokxy]

Pogledajte koji krajevi Stare Jugoslavije su bili pasivni i bila im je potrebna hitna pomoć 1938. godine!

[zokxy]

Dostavljeno menzi Talijanske unije u Rijeci 29.10.1945.

[zokxy]

Kraljevica je bombardirana 19.09.1944., izvješće o šteti slijedi:

[zokxy]

Amnestija u Narodnooslobodilačkoj borbi primjenjivana je nekoliko puta i odnosila se na razne počinitelje krivičnih djela, koji su se ogriješili o tekovine oslobodilačke borbe i interese naroda.

Prva službena amnestija bio je poziv Vrhovnog komandanta Narodnooslobodilačke vojske i partizanskih odreda Jugoslavije maršala Jugoslavije Josipa Broza Tita, od 30. kolovoza 1944. godine, svim hrvatskim i slovenskim domobranima, četnicima i pripadnicima drugih neprijateljskih oružanih formacija da napuste okupatora i prijeđu na stranu NOV. U ovom pozivu je naglašeno da će svima onim koji do 15. rujna 1944. pređu na stranu NOB biti oprošteno njihovo učešće u neprijateljskim formacijama, osim onima koji su počinili teža krivična djela, kao i da će se oficirima priznati do tada stečeni činovi. Dalje se u pozivu navodi da će se oni koji do određenog roka ne pređu na stranu NOP smatrati izdajnicima naroda i da će biti izvedeni pred ratni sud i kažnjeni najstrožom kaznom. Ovaj poziv imao je snažan odjek naročito među hrvatskim domobranima, tako da su kompletne jedinice s čitavim naoružanjem i komandnim kadrom prelazile na stranu NOVJ.

Odluku o općoj amnestiji osoba, koje su sudjelovale u četničkim redovima Draže Mihailovića, jedinicama hrvatskog i jedinicama slovenskog domobranstva, donijelo je 21. studenog 1944. godine Predsjedništvo AVNOJ (SI. list DFJ br. 1/1945).

Poslije oslobođenja, Ukaz o općoj amnestiji i pomilovanju donijet je 3. kolovoza 1945. godine (SI. list DFJ br. 56/1945). Istog datuma donijet je i Ukaz o amnestiji i pomilovanju osuđenika u Makedoniji (SI. list DJF br. 60/1945). U tijeku 1946. godine i kasnije donijeti su zakoni o amnestiji i pomilovanju mnogih krivaca koji su bili osuđeni za krivična djela u toku NOR-a.

Ovdje imamo Titovo obrazloženje prijedloga za amnestiju AVNOJ-u iz 1944.

[Daluka]

Proglas o amnestiji popraćen je i prigodnim plakatima

[zokxy]

Plakat kojim su riječki autonomaši išli na izbore ?? godine ... Prvi Adamich de Lodovico

[zokxy]

MLADEN PLOVANIĆ
ZAPISNIK NA RJEČINI 11. APRILA 1941.

U našoj povijesnoj publicistici još nisu istraženi i izučeni raspoloživi povijesni dokumenti koji sadrže mnoge podatke o događajima s obje strane mosta na Rječini,(1) godinama glavne prometnice dvaju dijelova jednog grada, a koji su se odvijali 11. travnja 1941. godine. 0 tome je nešto više pisao Radule Butorović u knjizi »Sušak i Rijeka u NOB-i« i autor ovog zapisa u članku objavljenom u časopisu »Dometi«.(2)
Između većeg broja dokumenata koji se, ponajviše, nalaze u Historijskom arhivu Rijeke i Vojno istorijskom institutu (VII) u Beogradu (3) svakako je zanimljiviji »Zapisnik« (»Verbale«) koji su potpisali predstavnici talijanskih vojnih i civilnih vlasti tadanje Rijeke s jedne i »predstavnici« jugoslavenskih vojnih jedinica raspoređenih na području istočno od Sušaka, sušačkih civilnih vlasti i novostvorene »Nezavisne Države Hrvatske« s druge strane.

Fusnote:
(1) U talijanskim dokumentima u kojima se opisuju ovi događaji spominje se »Ponte Eneo«, tj. »Most Eneo«. Riječ je o mostu preko Rječine, koji se nalazio na mjestu današnjeg mosta preko kojeg se odvija promet cestovnih vozila iz pravca istoka k zapadu. Tadanji je most u toku prošlog rata srušen. Naziv »Eneo« potječe od imena »OENEUS«, kojim je — prema mišljenju nekih talijanskih historičara — nazivana Rječina prije dolaska Hrvata u ove krajeve. (O nazivu »Eneo«, usp.»Primorske novine« god. IV, 17. listopada 1940.) Talijansko pogranično povjereništvo,u kojem je sastavljen i potpisan spomenuti »zapisnik«, nalazilo se u zgradi neposredno uz desnu obalu Rječine, gdje se most spajao s talijanskim državnim teritorijem .
(2) Usp. Radule Butorović: »Sušak i Rijeka u NOB-i«, str. 37 do 40; Mladen Plovanić: »Granica na Rječini u travnju 1941.«, Dometi br. 8/9/10 — 1976, str. 23 do 40. Kada sam pisao članak za Domete, tekst ovog »Zapisnika« nije mi bio poznat. O tuda su u članku i proizašle neke moje pogrešne pretpostavke o njegovim potpisnicima.
(3) U Historijskom arhivu Rijeke (HAR) dokumenti su, pretežno, u fondu »Riječka prefektura«, ali nisu sređeni ni posebno označeni, i nalaze se u mnogim kutijama. U Vojnoistorijskom institutu (dalje: VII) u Beogradu pretežno su u fondu »Talijanska dokumentacija«, a unutar tog fonda u fondovima »Riječka prefektura« i »Komanda mjesta Rijeka—Sušak«.

Originalni primjerak toga »Zapisnika« nije, koliko je meni poznato, sa­čuvan.(4) Raspoloživi primjerak prijepis je (kopija) tog »Zapisnika«, a nalazi se u VII — Beograd, u fondu: »Talijanska dokumentacija« K. 869. reg. br. 2 /6 —7.
U nastavku donosimo potpun tekst »Zapisnika« na talijanskom i prijevod na hrvatskom jeziku.
Radi lakšeg korišćenja ovoga značajnog povijesnog dokumenta donosimo i neka najnužnija objašnjenja njegova sadržaja.
U uvodu se ističe da je »Zapisnik« zapravo »prilog« (»allegato«) br. 6. dokumentu označenom : br. 349 od 7. svibnja 1941. Pod br. 349 zaveden je kao »tajno« (»segreto«) spis za koji je, u rubrici »Predmet« (»Oggeto«), navedeno ovo: »Akcije vojnih jedinica komande Rijeke od 27. ožujka do 23. travnja 1941.«(5) Taj je spis, zajedno sa 7 (sedam ) priloga, brigadni general Ottorino Battista Dabbeni, tadašnji komandant Rijeke — Sušaka, poslao 7. svibnja 1941. komandi talijanskog V armijskog korpusa. Prijepis spomenutog izvještaja i svih priloga Dabbeni je 14. svibnja iste godine poslao riječkom prefektu Temistoclu Testi, s popratnim spisom br. 575, op. »tajno«, i naznakom sadržaja: »Obrana R ijeke«. N a tome popratnom spisu vlastoručni je potpis generala Dabbenija.(6)
Dokumente smatram potpuno autentičnima, pa se, prema tome, i spomenuti primjerak prijepisa originalnog »Zapisnika« može smatrati vjerodostojnim. Prijepis je, uostalom , ovjerio pukovnik D. Barbaro , a ovjeren je i pečatom vojne komande Rijeka— Sušak.
O nekim osobama koje su s jedne i s druge strane sudjelovale u »pregovorima« i potpisale spomenuti »Zapisnik« iznosim još neke poznate podatke.
Potpukovnik Fabio Besta bio je u vrijeme potpisivanja »Zapisnika« komandant »CV« (Sto petog) mitraljeskog bataljona i ujedno komandant »zapadnog sektora« obrane Rijeke.(7) Prefekt T esta ga je 30. travnja 1941. postavio za civilnog komesara otoka Krka i Raba.( 8 )
Major Rinaldi bio je do 6. travnja 1941. »šef provincijskog ureda za cenzuru« na Rijeci, a potom , do 11. travnja , jedan od organizatora i rukovodilaca bataljona »Građanske milicije« na Rijeci.(9)
Carlo Stupar bio je do 12. tra v n ja 1941. podnačelnik i ujedno v.d. (vršilac dužnosti) načelnika grada Rijeke, a od 12. travnja civilni komesar grada Sušaka.(10)


Fusnote:
(4) Raspoloživi povijesni dokumenti upućuju na zaključak da je originalni primjerak »Zapisnika« bio odložen u arhiv tadašnje komande Rijeke.
(5) Usp. VII Beograd, fond talijanske dokumentacije, kutija 869, reg. br. 2/6-11.
(6) Usp. Isto, reg. br. 2/6-10.
(7) Usp. Isto, reg. br. 2/6-11.
( 8 ) Usp. HAR, Riječka prefektura kutija 2113 i »La Vedetta d’Italia« od 30. travnja 1941.
(9) Usp. HAR, fond: Komisija za ratne zločine na području Hrvatskog primorja, br. XII/272. Rinaldi je 30. travnja postavljen za civilnog komesara u Karlovcu. Usp. b. 8.
(10) Usp. bilješku 5. Kutija 871., reg. br. 1/3.

Vincenzo Genovese bio je do tada, kao i kasnije, šef riječke policije (questore).(11) Nisam uspio utvrditi kakve su dužnosti tada i kasnije vršili majori Presti i Bassi. Prema ne sasvim pouzdanim podacim a, obojica su tada bili na nekim dužnostima u vojnoj komandi Rijeke.
Mario Šarinić, tadašnji sušački načelnik, ostao je na nekoj od dužnosti u civilnom komesarijatu u Sušaku .(12)
Stjepan Smoljan nije bio poznata ličnost u redovima ustaša.(13)
Bogašin dr Šoić-Mirilović već je 13. travnja uhapšen od Talijana.(14) Nisam uspio utvrditi gdje je kasnije bio.
Oficiri Milenković i Stevanović već su 11. travnja prešli u talijansko zarobljeništvo.(15)
Pukovnik Domenico Barbaro, koji je ovjerio točnost prepisa »Zapisnika« kasnije je bio komandant talijanskih pograničnih jedinica na sektoru Gorskog kotara i Hrvatskog primorja.(16)
Iz raspoložive povijesne dokumentacije vidljivo je da su prve talijanske jedinice počele ulaziti u Sušak 11. travnja 1941. u 17 sati. Bile su to ove jedinice: dijelovi »CV« (sto petog) mitraljeskog bataljona; jedna četa pograničnih jedinica; jedna četa »LV« (pedeset pete) konjičke grupe; jedna četa karabinjera; jedna jedinica financa; 331. »kohorta« (rang bataljona) »Dobrovoljne
milicije nacionalne sigurnosti« i 261. »centuria« (rang čete) iste »Milicije«.(17)
Nakon ulaska prvih jedinica u Sušak, Talijani su »spustili« jugoslavensku zastavu na istočnoj strani mosta i odmah podigli svoju talijansku. Okupiranje jugoslavenskih teritorija time je započelo i na ovom, tj. primorskom području.


Fusnote:
(11) Usp. HAR, kutija 2116 i bilješka 5.
(12) M. Šarinić je bio istaknuti HSS-ovac u Sušaku. Za gradonačelnika je postavljen u svibnju 1940. Usp. »Primorske novine« 16. svibnja 1940.
(13) Usp. M. Plovanić, bilješka 2.
(14) Prema zapisniku Rudolfa Retla, šefa pogranične policije u Sušaku od 10. travnja 1941. (Usp. Arhiv Republičkog Sekretarijata unutrašnjih poslova Hrvatske, SR Hrvatska.)
(15) Usp. M. Plovanić, bilješka 2.
(16) Usp. HAR k. 2116.
(17) Usp. b. 5.



II.
[1.]
ALLEGATO N. 6 AL FOGLIO n. 349 Op. DEL 7 MAGGIO
Copia del verbale per la resa della guarnigione di Sussak,—L ’anno 1941— XIX addì 11 dal mese di aprile in Fiume n ell’ufficio di commissariato di P.S. sul Ponte Eneo si sono riuniti Tenente Colonnello BESTA cav. Fabio
Maggiore PRESTI cav. Antonino
Maggiore CC.RR. RINALDI comm. Giuseppe
Maggiore BASSI cav. Alessandro
Comm. GENOVESE Vincenzo — R. Questore di Fiume
Comm. STUPAR Carlo — Vice Podestà di Fiume
rappresentanti del Comando della Piazza Militare di Fiume, e

SARINICH Mario — Podestà di Sussak
SOICH dott. Bogassin — Prefetto di Polizia
SMOLIAN Stefano — rappresentante del Governo di Zagabria
MILENCOVICH Stojadin — Colonnello Comandante il 2° rg t. Alpini
Maggiore STEVANOVICH Zivojin — comandante di battaglione 2° rgt. Alpini
rappresentanti della città di Sussak

I rappresentanti italiani chiedono:

a) — la resa dalla guarnigione di Sussak
b ) — che i ponti su ll'Eneo fino alle sorgenti siano intatti e resi sicuri mediante il disinnescamento delle mine
c) — che le truppe italiane abbiano libero passaggio oltre la zona Kameniak e che la guarnigione non resista.

I rappresentanti di Sussak accettano e chiedono:
a) — che sia consesso un periodo di tre giorni per lo asgombero ordinato delle truppe che presidiano la zona del Kameniak
b ) — che le autorità civili, polizia e gendarmeria possano restare al loro posto per collaborare colle autorità italiane concedendo loro di poter mantenere i contatti telegrafici e telefonici col Governo Croato di Zagabria
c) — che non siano pubblicati i nomi dei due ufficiali serbi intervenuti come tecnici militari al presente atto.

Premesso quanto sopra viene stabilito:
a) — Le truppe italiane entreranno a Sussak alle ore 17 italiane dal ponte Eneo da cui nel frattempo saranno disinnescate le mine;
b ) — le truppe serbo-croate si ritireranno subito da Sussak e comunque prima dell’entrata delle truppe italiane;
c) — dato l’andamento degli avvenimenti viene lasciato libero il passaggio alle truppe italiane oltre il Kameniak;
d) — le autorità civili restano al loro posto e passano alle dipendenze delle autorità italiane per collaborare. La gendarmeria e la Polizia disarmate passano alle dipendenze del Corpo di Polizia italiano.—
F /to SARINICH Mario — Podestà di Sussak
F /to SOICH dott. Bogassin — Prefetto di Polizia
F /to SMOLIAN Stefano
F /to MILENCOV ICH Stojadin
F /to STEVANOVICH Zivojin
F /to Ten. Col. BESTA Fabio
F /to Magg. PRESTI Antonino
F /to Magg. CC. RR. RINALDI Giuseppe
F /to Magg. BASSI Alessandro
F /to GENOVESE Vincenzo
F /to STUPAR dott. Carlo


P. C. C. IL COLONNELLO ADDETTO D. Barbaro , v. r.
LM. P.]


[2]
Prijevod dokumenta pod [1]
PRILOG br. 6, DOKUMENTU br. 349. Op. 7 SVIBNJA

Prijepis zapisnika opredaji garnizona Sušak.
Godine 1941— XIX dana 11, mjeseca travnja , u Rijeci u uredu komesarijata P.S. na mostu prek o Rječine sastali su se:
Potpukovnik BESTA cav. Fabio
Major P R E S T I cav. Antonino
Major karabinijera RINALDI comm . Giuseppe
M ajor BASSI cav. A lessandro
Comm. GENOVESE Vincenzo — kvestor Rijeke
Comm. STUPAR Carlo — podnačelnik Rijeke
predstavnici komande mjesta Rijeke, i

ŠARINIĆ Mario — načelnik Sušaka
ŠOIĆ dr Bogašin — predstojnik policije
SMOLJAN Stjepan — predstavnik vlade iz Zagreba
MILENKOVIĆ Stojadin — pukovnik, komandant 2. planinskog puka
Major STEVANOVIĆ Živojin — komandant bataljona u 2. planinskom puku
predstavnici grada Sušaka.

Talijanski predstavnici traže:
a) — predaju garnizona Sušak
b) — da mostovi na Rječini, sve do izvora, budu neoštećeni i demontiranjem mina sigurni za promet
c) — da talijanske trupe imaju slobodan prolaz preko zone Kamenjak i da garnizon ne pruža otpor.

Predstavnici Sušaka prihvaćaju i traže:
a) — da se dade rok od tri dana za uredno povlačenje trupa koje zaposjedaju zonu Kamenjak
b) — da civilne vlasti, policija i žandarmerija , mogu ostati na svom mjestu radi suradnje s talijanskim vlastima i da im se dozvoli održavanje telegrafske i telefonske veze s hrvatskom vladom u Zagrebu
c) — da se ne objave imena dvaju oficira Srba koji prisustvuju ovom činu kao vojni stručnjaci.

Prema prethodno predloženom utvrđeno je:
a) — talijanske trupe će ući u Sušak u 17 sati po talijanskom vremenu preko mosta na Rječini iz kojeg će biti u međuvremenu demontirane mine;
b ) — srpsko -hrvatske trupe će se odmah povući iz Sušaka, svakako prije ulaska talijanskih trupa;
c) — prema razvoju događaja bit će ostavljen slobodan prolaz talijansk im trupama preko Kamenjaka;
d) — civilne će vlasti ostati na svom mjestu i prelaze u nadležnost talijanskih vlasti radi suradnje. Žandarmerija i policija prelaze u nadležnost talijanske policije.

ŠARINIĆ Mario — načelnik Sušaka, v. r.
ŠOIĆ dr Bogašin — predstojnik gradske policije, v. r.
SMOLJAN Stjepan , v. r.
MILENKOVIĆ Stojadin , v. r.
STEVANOVIĆ Živojin, v. r.
Potpukovnik BESTA Fabio, v. r.
Maj. PRESTI Antonino, v. r.
Maj. karabinijera RINALDI Giuseppe, v. r.
Maj. BASSI Alesandro, v. .r
GENOVESE Vincenzo, v. r.
STUPAR dr Carlo, v. r.

Okrugli pečat:
Vojna komanda Rijeka

IL VERBALE SULLA REČINA (FIUMARA) DELL’ 11 APRILE 1941


Nella nostra letteratura storica in poco num ero sono rappresentati i documenti storici contenenti le circostanze nelle quali le unità militari italiane hanno varcato la frontiera jugoslava nel 1941 nella zona del Litorale croato e Gorski Kotar. Uno di questi documenti è senza dubbio il »verbale« concepito li 11 aprile 1941 nell’ ufficio del commissariato italiano di confine, Sottoscritto dai dirigenti
italiani militari ed amministrativi da una, e dai due comandanti delle unità militari jugoslave con il podestà e capo polizia urbana di Sušak, rappresentanti del comando militare locale e dell’ amministrazione civile dall’ altra. Il »verbale« venne sottoscritto pure dal rappresentante dell’ appena costituito cosiddetto Stato indipendente croato.
Con questo »verbale«, col consenso reciproco, s’ istituiscono le condizioni per il varco delle unità militari italiane oltre la Fiumara e avanti nella Jugoslavia. Con questo atto si palesò in quella parte della fronte la politica antipopolare e capitolante di alcuni comandanti militari e dei rappresentanti del potere civile prom inenti, i quali, invece di organizzare la resistenza armata all’ agressore fascista,
hanno accettato le sue condizioni contribuendo con la firmazione di un »verbale« traditore e capitolante all’ accelerato disfacimento del fronte e all’ occupazione della Jugoslavia.

[Daluka]

nadopuna prethodnog teksta

[zokxy]

Druga strana Biltena Vrhovnog štaba NOV i POJ br. 28 sa imenima prvih generala, pukovnika i potpukovnika NOv (svibanj 1943., prvo uvođenje činova)

[zokxy]

Nastavak:

У чии мајора:
1. Крстуловић Вицко, командант Четврте оперативне зоне Хрватске;
2. Велебит Владимир, шеф судског отсека Врховног штаба;
3. Ивановић Миладин, командант Прве далматинске бригаде;
4. Стефановић Риста; 5. Ђурић Момчило, командант Пратећег батаљона Врховног штаба НОВ и ПОЈ;
6. Стевић Лука, вијећник;
7. Беловуковић Милан, вијећник;
8. Видовић Никола, командант Tpehe бригаде Осме дивизије;
9. Тарабић Јоцо, командант Друге бригаде Осме дивизије;
10. Војновић Михајло, вршилац дужности команданта Прве бригаде Оеме дивизије;
11. Грубор Никола, начелник штаба Осме НОУ дивизије;
12. Новковић Момчило, командант Tpehe бригаде Шесте дивизије;
13. Дотлић Душан, командант Друге бригаде Шесте дивизије;
14. Радаковић Лазо, командант Прве бригаде Шесте НОУ дивизије;
15. Вукелић Саво, начелник штаба Тринаесте дивизије;
16. Лончар Јовица, оперативни официр Првог хрватског корпуса;
17. Бубањ Виктор, командант Друге бригаде Тринаесте дивизије;
18. Дасовић Мартин, командант Прве бригаде Тринаесте дивизије;
19. Узелац Миле, начелник штаба Шесте дивизије;
20. Опсеница Стево, оперативни официр Шесте дивизије;
21. Дрљевић Саво, командант Друге далматинске бригаде Друге дивизије;
22. Марковић Блажо, начелник штаба Четврте бриgаде Друге дивизије;
23. Жижић Вељко, командант Петог батaлона Четврте бригаде Друге дивизије;
24. Софијан^ћ Ратко, заменик команданта Друге далматинске бригаде Друге дивизије;
25. Даниловић Станко, интендант Друге дивизије;
26. Урoшевић Лубиша, помоћник начелника штаба Друге дивизије;
27. Грујић Периша, начелник штаба;
28. Филиповић Душан, командант батаљона Друге далматинске бригаде Друге дивизије;
29. Стругар Нико, заменик команданта Четврте пролетерске бригаде;
30. Ђукић Милета, начелник штаба Четврте пролетерске бригаде;
31. Југовић Радисав, командант батаљона Четврте бригаде Друге дивизије;
32. Жарић Мироје, заменик команданта батаљона Четврте бригаде Друге дивизије;
33. Урошевић Средоје, начелник штаба бригаде;
34. Л»убичић Никола, обавештајни официр при штабу бригаде;
35. Ђурић Драгослав, интендант бригаде;
36. Божанић Никола, заменик интенданта бригаде;
37. Др Бјељаков Владимир, на служби у Првој далматинској бригади;
38. Др Бијелић Јован, на служби у Првом босанском корпусу;
39. Др Јовановић Драган, шеф санитета Шеснаесте дивизије;
40. Др Краус Зденко, на служби у Другом босанском корпусу;
41. Др Леви Самуел, референт санитета Седамнаесте дивизије;
42. Др Микић Жарко, референт санитета Четврте бригаде Друге дивизије;
43. Др Пихлер Лујза;
44. Др Полицер Стеван, на служби у Другом босанском корпусу;
45. Др Ржехак Алфред, на служби у Другом босанском корпycy;
46. Др Шпол»ар Милан, шеф Прве хируршке екипе Прве дивизије;
47. Др Заниновић Вицко, на служби у Петој дивизији;
48. Др Ђукановић Boja;
49. Др Дедијер Олга;
50. Павловић Милан, начелник штаба Седме дивизије;
51. Бјелац Никола, на служби у интендантури Седме НОУ дивизије;
52. Банина Анте, командант Седме хрватске бригаде Седме дивизије;
53. Хохштетер Војко, заменик команданта Седме бригаде Седме дивизије;
54. Бакарић Владимир, командант батаљона Седме бригаде Седме дивизије;
55. Бјелајац Станко, команд&нт Осме хрватске бригаде Седме дивизије;
56. Кајић Никола, начелник штаба Осме бригаде Седме дивизије;
57. Куштрин Јосип, заменик команданта батаљона "Осме бригаде Седме дивизије;
58. Божовић Божо, командант Прве пролетерске бригаде;
59. Лах Милан, начелник штаба Седме крајишке бригаде;
60. Вукотић Дукљан, командант батаљона Седме крајишке бригаде;
61. Вујасиновић Тошо, заменик команданта Првог босанског корпуса;
62. Мујезиновић Исмет, no ликовној линији у разним службама;
63. Пекић Мирко, начелник штаба Дванаесте дивизије Првог босанског корпуса;
64. Шипка Ранко, командант Пете крајишке бригаде;
65. Мећава Петар, командант Дванаесте бригаде;
66. Станић Драган, командант бригаде;
67. МартиновиН Ратко, начелник штаба Пете дивизије;
68. Тодоровић Војин, командант Прве крајишке бригаде;
69. Зорић Раде, командант Четврте крајишке бригаде.


Nastavak imenovanja je za činove kapetana, poručnika, potporučnika, zastavnika i starijeg vodnika na str. 259-271 knjige (a 240-253 teksta u PDF-u) Zbornika NOR-a na linku http://www.znaci.net/zb/4_2_1.htm

[zokxy]

SFSN