Forum Udruge 051
Povijesne teme => Povijest okolice => Autor teme: milić - 04.11.2017., 14:40:01
-
Izuzetno vrijedan članak o japleničarima (ljudi koji proizvode vapno) objavljen u najnovijem broju ( listopad 2017. br 73) Glasa kastavskog na stranicama od 28 do 30.
(Glas kastavski je u PDF-u pa sam nekako skinuo tekst, a slike će Elvis, jerbo ja ne znam. :skartoc)
TRBUHON ZA KRUHON – JAPLENIČARI
Kastafci po Kranjceh
tekst ARSEN JARDAS
Zemja ni bila dosta za preživet pak se j’ moralo i z drugen mučit, a Kućani su najviše
delali japlenice. Okol domi ni bilo jako kade, delalo se je po Lužine, a za malo
više zaslužit moralo se j’ poć va Kranjci kako su naši judi rekli za Sloveniju.
Danas se smiron govori kako mladi judi hode vanka
delat, trbuhon za kruhon. Vaveki je tako bilo, judi su
hodili po svete aš je bila čuda veća mizerija nego j’ danas,
a hodilo se j’ najveć va Meriki. Va oveh krajeh se j’
živelo od zemji ke ni bilo preveć, a familije velike. Na
stalnen dele je bil malo ki Kastavac.
Zemja ni bila dosta za preživet pak se j’ moralo i z
drugen mučit. Kućani su najviše delali japlenice (negde
reču i japnenice, ča je morda ispravneje, ma pul nas su
japlenice). Okol domi ni bilo jako kade delat, ako se je
ka storila, storile su je najveć same familije va svojen i
to pozime. Delalo se je i po Lužine.
Za malo više zaslužit moralo se j’ poć va Kranjci kako
su naši judi rekli za Sloveniju. Delalo se j’ šumske cesti
kamo su hodile veće kumpanije, ma Kastafci su bili najveć
poznati kod dobri japleničari i paleri.
Zahvalil bin se gospodinu Božidaru Premrlu z Ljubljani
ki istražuje naši judi ki su delali po Slovenije. Rad
san mu va ten pomogal pak smo prišli do interesantneh
podatki.
Japlenica Mateta Dukića
Prvi put se va dokumenteh općini Kopriva na Krasu
spominje japlenica Mateta Dukića – Jenkotovega od
Žegota, već 1869. leta. Z drugeh dokumenti je videt da
su do Prvega svetskega rata po ten kraje delali najveć
kastavski japleničari. Va marče mesece 1883. leta se je
za japlenicu va Koprive dogovaral i kastavski japleničer
Andre Jelovica – Maričićev od Brnčić. Tamo je delal
više let za redon. Za svoji sini storil je dve nove kuće na
Krajevce 1909. i 1913. leta.
Japleničar Ivan Orban – Zvane Juretov od Martić, sin
Mateta i Marije rojene Jardas, ki je bil rojen 1859. leta,
jedan je od prveh ki je onuda deleval. Na japlenicah su
pomogle i ženske, pak je tako spoznal Franciku Grgič z
Velikega Dola. Va nju se je namoral aš da je imela lepe
nogi, pak su se i oženili 1888. leta. Tamo je ustal za zeta,
dok ni umrl 1929. leta. Tega Zvaneta su domaći zvali
Urban z Kastva i čuda jih je navadil od japlenic. Va njihu
familiju Martićen je kašneje prišla i nevesta Kranjica
pak jih i dan danas doma zovu Kranjičini.
Još je i danas živeh nevest va našen kraje ke su se spoznale i oženile
za naši judi na dele po Slovenije. Za raton su ženske najveć
kuhale delavcon.
Postoji pismo Josipa Brnčića – Martinčićevega od Brnčić ko je
pisal županu va Koprivu 1914. leta kada te prit delat i koliko dreva
za kolci i punteli trebe parićat. Spominje i svojga kumpanjona
i kujina Josipa Srdoča – Pepića Martinčića od Jelovičan ki je od
zasluška storil novu kuću pul Žegota.
Naši judi su delali po soj Slovenije, od Pivki, Postojne, Rakeka,
Logateca, va Loškoj doline, na Blokah se do Kočevja, va Maribore,
Staren trge...
Za Slovenki, dve sestri su se oženili dva kujini ki su tamo delevali,
Cvetko Jardas – Paronov od Jelovičan i Dušo Jelušić – Črnićev od
Jelušić ki je svojni povedal od teškega dela po Slovenije....
Va marče mesece kad se je okol domi skopalo, obdelalo grunat,
posadilo, muški od dvajset let pak dokle su bili vredni, to judi va
najbojeh leteh su šli va Sloveniju. Doma su grunat i blago nastale
ženske i starci.
Va kompanije je bilo osan judi, to se je već po zime dogovorilo
ki će bit s ken va kumpanije. Jedan je bil proto ki je pogajal i vodil
delo. Ako je va kumpanije bilo manje od osan judi je bila čuda
veća muka, a ako je bilo više judi je bilo preveć. Na delo se j’ šlo
hodeć. Saki je va rucak zel koser za štrpat, špag za butori veževat,
dve ponjavi, jaketu za pod glavu. Kumpanija je morala zet šejst
kopanjic, četire sekiri, veli bat, dva srednji batići, dve, tri punti
i jenu macolu, četire matiki, četiri pet krampi i lopatu. Pul sega
tega nesli su velu pinjatu za palentu, saki svoju zdelicu, pirun i
žlicu, još i barilu od trejset litar za vodu.
Baraka za dve ure
Kad su prišli na mesto već jušto dosti trudni, su šli nać spodoban
dolčić va ken je dosti zemji za japlenicu, okole pak dosti kamena
i šumi. Prvo delo njin je bilo storit baraku za spat. Morala j’ bit
storena va dve ure.
Storili su je od dasak ke su bile naprvo parićane z krovon na
jenu vodu. Za ležat su od zadrugi dobili dve bali slami ka je morala
durat dva meseca.
Stavili su je okol deset centimetar, a kad su šli ća, sa je bila zničena,
a fanj put i puna buh. Jeno deset metar od baraki se je storila
kuhinja. Saki dan za rušnju, obed i večeru se je kuhala palenta
i režnji od špeha. Kuhar je delal kot i drugi, okol jedanajste ure je
šal netit oganj i kuhat palentu da bude na uru zapolne obed gotov.
Po vodu se j’ hodilo na kakov potok ako je bil blizu, a ako ne,
saki drugi dan su njin pripejali kakovu bačvicu vodi. Bila je za pit
i za kuhat, prat se ni bilo kade.
Kad su kuhinju storili se j’ šlo drevo seć da se ča boje osuši aš
je tako rajo gorelo. Pet jih je šlo seć, a tri su počeli jamu kopat
za japlenicu. Najpro se j’ moralo senjat. Merilo se j na nogi, jena
noga je dva pedja, a tri nogi su metar. Ako je bila japlenica za jeno
1200 kvintali japna, morali su skopat škuju promjera šesnajst nog
ale okol pet metar. Duboka j’ bila pet nog ale okol metar i pol. Na
sredinu su zabili kolac, a okol njega su z drugen kolcen ki je bil za
meru z kranpon senjali do kuda rabi kopat. Kopali su z kranpon,
skopanu zemju su z matikun vukli va kopanjice i nosili na kup.
Kad je bila jama skopana počelo se j’ zidat. Moralo se j’ zidat
jušto va flajbu i na vrhe je morala imet jenak promjer kot i va
jame. Zid va jame je bil debel samo 25 – 30 cm. Va njoj su zidali
najviše dva delavci, a drugi su podavali kamene va jamu. Kad su
prišli zidon do vrh jami morali su storit vrata kuda te japlenicu
netit. Za prag su položili ploču široku metar, duboku 80 i debelu
najmanje 30 centimetar. Na nju su stavili dva vrat- njaki, a zgora
dve ploče ke su zvali laluki uprte jena va drugu.
Vrata su morala bit ča manja, široka okol 35 cm, a visoka okol pol
metra. Z dna jami su van spejali odušnik kega su na kraje zaprli.
Ako su imeli debja drva je bilo više popela, ako se ga je preveć
nabralo odprlo se je odušnik pak je zrak pojil popel.
Nad jamun su zidali voltu z velikemi podugastemi kamiki keh su
zvali kjuči. Saki red kjuči je bil jeno 10 – 15 cm više nutar dokle
volta ni prišla skupa. Volta se je zaprla z pločasten kamikon ki
ni smel bit lagji od 50 kil. Ta kamik su zvali baba. Babu je moral
prnest najmlaji japleničar i zato platit pet litar vina. Neki stareji
je na ta kamik zaklesal križić za sreću.
Okol pol metra od ruba uzidanega kamena se j’ skopal kanal za
širinu matiki, a dubok malo više od pol metra.
Va njega su posadili kolci za plot. Kolci su bili najviše je- lovi,
smrekovi al grabrovi visoki najmanje sedan metar i pol. Stavjani
su na razmak od dve nogi ale okol 70 cm jedan od drugega.
Rabilo je 25 al 27 kolac, glavno da je neparan broj radi pletenja.
Morali su bit stavni va ajbu, ma iskusni japle- ničari su to već od
oka umeli. Kanal se je zaten zasul i nabil z drvenen baton.
Saki drugi kolac su puntali na višine okol šejst nog z mi- ćemi
puntelami, a onda opet saki drugi na višine od šesnajst nog z
velemi puntelami. Mej kolci se j’ oplelo z ploton najviše z leskoven
ki će držat zemju. Nad voltun se j’ daje zidalo po sredine z
debelen kamenen ko su zvali srce, a okole se je kla- dalo tanjo. Za
na japlenicu se je storilo armaduru po koj se jehodilo gore. Storili
su i podići preko keh su dodavali kopanjice zemjun zgorun.
Junačko breme
Najvećo kamene su gore navajali, većo su nosli na čiverah, ono
manjo su podavali jedan drugemu, a brušku su nosili va kopanjicah.
Med kamenen i ploton se je sprotu nasipala zemja. Zemja
se je nosila i va vrećah va ku su zisuli četire pet kopanjic. Takovu
vreću ka je bila teška okol 80 kil su zvali junačko breme.
Kad su japlenicu uzidali do vrha su na vrh nasuli desetak kopanjic
bruški, to su zvali posipač. Va njega se j’ zabil maj, najviše
šmrika.
Za netit su znesli k japlenice okol 3.000 bremen drv, najviše
prašća. Bremena su bila duga okol dva metra, retko lagja od 80 kg
keh su vezali špagon i na hrte znašali do japlenice.
Kad su zapalili japlenicu su je palili dva do pol noći, a drugi dva
od pol noći naprvo. Cele butori se j’ z jenen kolcen z rogi kega
zovu ožig rivalo va japlenicu. Prvu i drugu noć su palili po četiri
skupa. Po dneve su znašali drva. Japlenica od 1200 kvintali je
gorela osan dan i moral si dobro znat ako je pečena. Kad njin se
j’ videlo da je prišlo japno na vrh su vrh japlenice pokrili z dobro
namočenun zemjun tako da oganj gre va stran i speče boki. Pečen
kamik za kvarat ure moreš prijet v ruki, a ako ni pečen i do tri
ure je gorak.
Kad je gotovo gre se šturat, vozit japno ća, sada od vrha do dna.
Sprotu se znimje plot i zemja.
Za japlenicu od 1200 – 1300 kvintali japna se je storilo do 400
žurnad ale skoro dva meseca dela. Računalo se je da jedan težak
mora na dan storit 250 kil japna.
Delalo se je i veće japlenice, ke su se pekle i po dvanajst dan i
dvanajst noći. Se je bilo dobro ako je dobro vreme, ako je daš
pekla se je i čuda više. Užala se je i zarušit, al pak zamuknut pak
je sa muka bila za niš. Ma, z japlenicami su se neke familije va Kastavšćine
fanj zabogatele, a neki su i zemju kupovali po Kranjceh.
Danas za sreću ni već takove muki, mlaji judi to ne moru ni zamislet.
Sada su neka druga dela i drugačija muka.
(http://)
-
1. slika Japleničari va Staren Trge, Slovenija, 1933. leta
2. slika Kukanićeva japlenica
3. slika Kukanić na svojoj japlenice
-
Jel to to?
-------------------------------------------
1. slika Zidanje japlnenice na Črnih njivah nad Trnovim, 1948.
(Fotografiju sačuvao Vinko Jagodnik, Ilirska Bistrica)
2. slika Japleničari – Halubjani va Maribore 1931. leta
-
A je je. Hvala! Blago meni dok si ti tamo ća. :k055
A Elvis je sigurno opet u sedlu. :help2
-
Možda je ovako lakše za čitat?
Izuzetno vrijedan članak o japleničarima (ljudi koji proizvode vapno) objavljen u najnovijem broju ( listopad 2017. br 73) Glasa kastavskog na stranicama od 28 do 30.
(Glas kastavski je u PDF-u pa sam nekako skinuo tekst, a slike će Elvis, jerbo ja ne znam. :skartoc)
TRBUHON ZA KRUHON – JAPLENIČARI
Kastafci po Kranjceh
tekst ARSEN JARDAS
Zemja ni bila dosta za preživet pak se j’ moralo i z drugen mučit, a Kućani su najviše delali japlenice. Okol domi ni bilo jako kade, delalo se je po Lužine, a za malo više zaslužit moralo se j’ poć va Kranjci kako su naši judi rekli za Sloveniju. Danas se smiron govori kako mladi judi hode vanka delat, trbuhon za kruhon. Vaveki je tako bilo, judi su hodili po svete aš je bila čuda veća mizerija nego j’ danas, a hodilo se j’ najveć va Meriki. Va oveh krajeh se j’ živelo od zemji ke ni bilo preveć, a familije velike. Na stalnen dele je bil malo ki Kastavac. Zemja ni bila dosta za preživet pak se j’ moralo i z drugen mučit. Kućani su najviše delali japlenice (negde reču i japnenice, ča je morda ispravneje, ma pul nas su japlenice). Okol domi ni bilo jako kade delat, ako se je ka storila, storile su je najveć same familije va svojen i to pozime. Delalo se je i po Lužine. Za malo više zaslužit moralo se j’ poć va Kranjci kako su naši judi rekli za Sloveniju. Delalo se j’ šumske cesti kamo su hodile veće kumpanije, ma Kastafci su bili najveć poznati kod dobri japleničari i paleri.
Zahvalil bin se gospodinu Božidaru Premrlu z Ljubljani ki istražuje naši judi ki su delali po Slovenije. Rad san mu va ten pomogal pak smo prišli do interesantneh
podatki.
Japlenica Mateta Dukića
Prvi put se va dokumenteh općini Kopriva na Krasu spominje japlenica Mateta Dukića – Jenkotovega od Žegota, već 1869. leta. Z drugeh dokumenti je videt da su do Prvega svetskega rata po ten kraje delali najveć kastavski japleničari. Va marče mesece 1883. leta se je za japlenicu va Koprive dogovaral i kastavski japleničer Andre Jelovica – Maričićev od Brnčić. Tamo je delal više let za redon. Za svoji sini storil je dve nove kuće na Krajevce 1909. i 1913. leta.
Japleničar Ivan Orban – Zvane Juretov od Martić, sin Mateta i Marije rojene Jardas, ki je bil rojen 1859. leta, jedan je od prveh ki je onuda deleval. Na japlenicah su pomogle i ženske, pak je tako spoznal Franciku Grgič z Velikega Dola. Va nju se je namoral aš da je imela lepe nogi, pak su se i oženili 1888. leta. Tamo je ustal za zeta, dok ni umrl 1929. leta. Tega Zvaneta su domaći zvali Urban z Kastva i čuda jih je navadil od japlenic. Va njihu familiju Martićen je kašneje prišla i nevesta Kranjica pak jih i dan danas doma zovu Kranjičini. Još je i danas živeh nevest va našen kraje ke su se spoznale i oženile za naši judi na dele po Slovenije. Za raton su ženske najveć kuhale delavcon. Postoji pismo Josipa Brnčića – Martinčićevega od Brnčić ko je pisal županu va Koprivu 1914. leta kada te prit delat i koliko dreva za kolci i punteli trebe parićat. Spominje i svojga kumpanjona i kujina Josipa Srdoča – Pepića Martinčića od Jelovičan ki je od zasluška storil novu kuću pul Žegota.
Naši judi su delali po soj Slovenije, od Pivki, Postojne, Rakeka, Logateca, va Loškoj doline, na Blokah se do Kočevja, va Maribore, Staren trge...
Za Slovenki, dve sestri su se oženili dva kujini ki su tamo delevali, Cvetko Jardas – Paronov od Jelovičan i Dušo Jelušić – Črnićev od Jelušić ki je svojni povedal od teškega dela po Slovenije.... Va marče mesece kad se je okol domi skopalo, obdelalo grunat, posadilo, muški od dvajset let pak dokle su bili vredni, to judi va najbojeh leteh su šli va Sloveniju. Doma su grunat i blago nastale ženske i starci.
Va kompanije je bilo osan judi, to se je već po zime dogovorilo ki će bit s ken va kumpanije. Jedan je bil proto ki je pogajal i vodil delo. Ako je va kumpanije bilo manje od osan judi je bila čuda veća muka, a ako je bilo više judi je bilo preveć. Na delo se j’ šlo hodeć. Saki je va rucak zel koser za štrpat, špag za butori veževat, dve ponjavi, jaketu za pod glavu. Kumpanija je morala zet šejst kopanjic, četire sekiri, veli bat, dva srednji batići, dve, tri punti i jenu macolu, četire matiki, četiri pet krampi i lopatu. Pul sega tega nesli su velu pinjatu za palentu, saki svoju zdelicu, pirun i žlicu, još i barilu od trejset litar za vodu.
Baraka za dve ure
Kad su prišli na mesto već jušto dosti trudni, su šli nać spodoban dolčić va ken je dosti zemji za japlenicu, okole pak dosti kamena i šumi. Prvo delo njin je bilo storit baraku za spat. Morala j’ bit storena va dve ure. Storili su je od dasak ke su bile naprvo parićane z krovon na jenu vodu. Za ležat su od zadrugi dobili dve bali slami ka je morala durat dva meseca. Stavili su je okol deset centimetar, a kad su šli ća, sa je bila zničena, a fanj put i puna buh. Jeno deset metar od baraki se je storila kuhinja. Saki dan za rušnju, obed i večeru se je kuhala palenta i režnji od špeha. Kuhar je delal kot i drugi, okol jedanajste ure je šal netit oganj i kuhat palentu da bude na uru zapolne obed gotov. Po vodu se j’ hodilo na kakov potok ako je bil blizu, a ako ne, saki drugi dan su njin pripejali kakovu bačvicu vodi. Bila je za pit
i za kuhat, prat se ni bilo kade. Kad su kuhinju storili se j’ šlo drevo seć da se ča boje osuši aš je tako rajo gorelo. Pet jih je šlo seć, a tri su počeli jamu kopat
za japlenicu. Najpro se j’ moralo senjat. Merilo se j na nogi, jena noga je dva pedja, a tri nogi su metar. Ako je bila japlenica za jeno 1200 kvintali japna, morali su skopat škuju promjera šesnajst nog ale okol pet metar. Duboka j’ bila pet nog ale okol metar i pol. Na sredinu su zabili kolac, a okol njega su z drugen kolcen ki je bil za meru z kranpon senjali do kuda rabi kopat. Kopali su z kranpon, skopanu zemju su z matikun vukli va kopanjice i nosili na kup.
Kad je bila jama skopana počelo se j’ zidat. Moralo se j’ zidat jušto va flajbu i na vrhe je morala imet jenak promjer kot i va jame. Zid va jame je bil debel samo 25 – 30 cm. Va njoj su zidali najviše dva delavci, a drugi su podavali kamene va jamu. Kad su prišli zidon do vrh jami morali su storit vrata kuda te japlenicu netit. Za prag su položili ploču široku metar, duboku 80 i debelu najmanje 30 centimetar. Na nju su stavili dva vrat- njaki, a zgora dve ploče ke su zvali laluki uprte jena va drugu. Vrata su morala bit ča manja, široka okol 35 cm, a visoka okol pol metra. Z dna jami su van spejali odušnik kega su na kraje zaprli. Ako su imeli debja drva je bilo više popela, ako se ga je preveć nabralo odprlo se je odušnik pak je zrak pojil popel.
Nad jamun su zidali voltu z velikemi podugastemi kamiki keh su zvali kjuči. Saki red kjuči je bil jeno 10 – 15 cm više nutar dokle volta ni prišla skupa. Volta se je zaprla z pločasten kamikon ki ni smel bit lagji od 50 kil. Ta kamik su zvali baba. Babu je moral prnest najmlaji japleničar i zato platit pet litar vina. Neki stareji je na ta kamik zaklesal križić za sreću. Okol pol metra od ruba uzidanega kamena se j’ skopal kanal za širinu matiki, a dubok malo više od pol metra. Va njega su posadili kolci za plot. Kolci su bili najviše je- lovi, smrekovi al grabrovi visoki najmanje sedan metar i pol. Stavjani su na razmak od dve nogi ale okol 70 cm jedan od drugega. Rabilo je 25 al 27 kolac, glavno da je neparan broj radi pletenja. Morali su bit stavni va ajbu, ma iskusni japle- ničari su to već od oka umeli. Kanal se je zaten zasul i nabil z drvenen baton. Saki drugi kolac su puntali na višine okol šejst nog z mi- ćemi puntelami, a onda opet saki drugi na višine od šesnajst nog z velemi puntelami. Mej kolci se j’ oplelo z ploton najviše z leskoven ki će držat zemju. Nad voltun se j’ daje zidalo po sredine z debelen kamenen ko su zvali srce, a okole se je kla- dalo tanjo. Za na japlenicu se je storilo armaduru po koj se jehodilo gore. Storili su i podići preko keh su dodavali kopanjice zemjun zgorun.
Junačko breme
Najvećo kamene su gore navajali, većo su nosli na čiverah, ono manjo su podavali jedan drugemu, a brušku su nosili va kopanjicah. Med kamenen i ploton se je sprotu nasipala zemja. Zemja se je nosila i va vrećah va ku su zisuli četire pet kopanjic. Takovu vreću ka je bila teška okol 80 kil su zvali junačko breme.
Kad su japlenicu uzidali do vrha su na vrh nasuli desetak kopanjic bruški, to su zvali posipač. Va njega se j’ zabil maj, najviše šmrika. Za netit su znesli k japlenice okol 3.000 bremen drv, najviše prašća. Bremena su bila duga okol dva metra, retko lagja od 80 kg keh su vezali špagon i na hrte znašali do japlenice. Kad su zapalili japlenicu su je palili dva do pol noći, a drugi dva od pol noći naprvo. Cele butori se j’ z jenen kolcen z rogi kega zovu ožig rivalo va japlenicu. Prvu i drugu noć su palili po četiri skupa. Po dneve su znašali drva. Japlenica od 1200 kvintali je gorela osan dan i moral si dobro znat ako je pečena. Kad njin se j’ videlo da je prišlo japno na vrh su vrh japlenice pokrili z dobro namočenun zemjun tako da oganj gre va stran i speče boki. Pečen kamik za kvarat ure moreš prijet v ruki, a ako ni pečen i do tri
ure je gorak. Kad je gotovo gre se šturat, vozit japno ća, sada od vrha do dna. Sprotu se znimje plot i zemja. Za japlenicu od 1200 – 1300 kvintali japna se je storilo do 400 žurnad ale skoro dva meseca dela. Računalo se je da jedan težak mora na dan storit 250 kil japna.
Delalo se je i veće japlenice, ke su se pekle i po dvanajst dan i dvanajst noći. Se je bilo dobro ako je dobro vreme, ako je daš pekla se je i čuda više. Užala se je i zarušit, al pak zamuknut pak je sa muka bila za niš. Ma, z japlenicami su se neke familije va Kastavšćine fanj zabogatele, a neki su i zemju kupovali po Kranjceh.
Danas za sreću ni već takove muki, mlaji judi to ne moru ni zamislet. Sada su neka druga dela i drugačija muka.
(http://)
-
"Japleničar", nimi baš ćaro od kud su zvukli tistu besedu? Va Kastve se vavek govorilo japnenica, japneničar, japno. Morda san va kriven ma nikad nisan čul drugačeje.
Japleničar bi bilo neš po istrijansku, slovensku?
Bo.
-
"Japleničar", nimi baš ćaro od kud su zvukli tistu besedu? Va Kastve se vavek govorilo japnenica, japneničar, japno. Morda san va kriven ma nikad nisan čul drugačeje.
Japleničar bi bilo neš po istrijansku, slovensku?
Bo.
Piše Arsen i ovo u tekstu, ako nisi zamijetio:
Zemja ni bila dosta za preživet pak se j’ moralo i z drugen mučit. Kućani su najviše delali japlenice (negde reču i japnenice, ča je morda ispravneje, ma pul nas su japlenice).
Arsen živi u Jardasima. :p015
I moj tata je radio nakon 2. sv.rata po japlenicama kako se i u Studeni kaže. A je li va Grade Kastve baš japnenice aj bo. Doduše Grajani baš i nisu delali japlenice.
-
Arsen živi u Jardasima. :p015
Arsen je živel pul Jardas ali sada živi pul Kosi. Ovo sada, čitaj zadnjih 17-20 let.
-
Arsen živi u Jardasima. :p015
Arsen je živel pul Jardas ali sada živi pul Kosi. Ovo sada, čitaj zadnjih 17-20 let.
Haha, zavelo me prezime. :thankyou
No, da ovo samo napišem kad sam već tu.
Kad sam pisao o Studeni problem mi je bio kako se izgovara neka riječ. I zaključio da ljudi u selu, znači relativno mala sredina, različito izgovaraju neke riječi. Npr. jedan - edan, jedniga-jeniga-eniga, ovdi - uvdi... I tako ja zaključio da svaka kuća ima svoj rječnik, pače svaka osoba.
I neki dan sam čuo komentar da se jedan Studenjac žali na rječnik u mojoj knjizi, a lektorica je bila rođena Studenka i cjeloživotna stanovnica Studene.
-
Haha, zavelo me prezime. :thankyou
Zbilja je prijavljen u Jardasima, no tamo ne živi, živi u prvoj kući "preko granice" u općini Viškovo a mjestu Kosi.
Zanimljivo da su mu istoj općini, dakle Viškovo i svi vinogradi za koje dobiva poticaje od Grada Kastva u kom je vjećnik :pusiti
-
Ljudi su putovali i donosili riječi koje se se udomaćile.
Odgovor bi mogao biti u "Cultural heritage and limestone (http://www.roofofrock.eu/publication/pages/cultural-heritage/supplements/supplement-3-i_annex-3-i-1.pdf)"
suradnici:
Filip Bubalo, Neža Čebron Lipovec, Radoslav Dodig, Mitja Guštin, Branko Orbanić, Fabiana Pieri, Silvije Pranjić, Božidar Premrl, Ana Šverko, Aleksandra Torbica, Ivo Vojnović, Tea Zubin Ferri, Mitja Guštin, Katarina Šmid (eds.)
Jedno pitanje, vidim postoji slikovnica naslova "Japlenica ale japnenica" kako bi glasio prijevod na hrvatski?
-
Ale bi bilo, po meni, ili pa bi "prijevod " bio Japlenica ili japnenica.
Recimo, kao potvrda postavke da su ljudi putujući donijeli i riječi.
Klanjci, jedini Kastavci koliko ja znam, za doručak kažu fruštik. Kažu oni i kiša za kuću što je isto raritet. Ma baš su čudni ti Klanjci, a Klanjice još i više. :rose
-
Ale bi bilo, po meni, ili pa bi "prijevod " bio Japlenica ili japnenica.
Kad bi to bilo tako, ma ni, morda su me krivo navadili, a i pokojni sused Berto Lučić je napisal rečnik kade je ale = ali, al = ili.
Ki zna morda ni on ni znal ča piše!
-
Moguće! :m055
-
Jedan odličan primjer riječi "ale" iz pera Ive Jardasa:
"Čuda puti su još nekada neki furešti, ki su bili zato plaćeni, provali da te Kastafšćinu presortat. Utinut je bil silu storil leta 1896. (tisuće osanstodevedeset i šestega) neki bokat Krstić, ki j' bil od Talijani plaćen, a prišal je z Dormacije.
Ale pul Kastavac ni mogal niš uperat. So to njigovo delo j' bilo, ко da bi va vode s prston škuju delal. Najzad je obnorel od jada i nejde va špitale umrl."
-
Da, dobar primjer.
Nego meni zapelo ono bokat i Dormacije. Pa ti vidi. :p015
Kad sam čitao Jardasa pitao sam se često kojim jezikom je to pisano. A od tiskanja knjige do moga čitanja prošlo je samo 50-ak godina. Jezik se mijenja puno brže nego sam dotad pretpostavljao.
-
Iz pera Ive Jardasa
"JAPNENIČARI
Kućani imaju po Loze i po Lužine štivri, ke sako malo štrpaju. Prašće i šmrika, ко se naštrpa, ni leg za pajene, to za niš drugo, lego za opalit japnenicu.
Zato već od nekada Kućani delevaju japnenice doma po Kastafšćine i po svete. Tako najboji japneničari su Kućani, to Brnčićeva županija i neki Kosi. Drugi Kastafci nisu japneničari.
Gospodar, to preduzimač japneničar se zove proto.
Za pajene, to za japnenicu opalit poštrpaju i poseču samo prašće, šmriku, gložje i ono drevo, ко škodun raste.
Lego japnenicu va Kastafšćine opale si najveć s prašćen, s kitami i šmrikun. Japnenicu netę samo z drobancijun, ka j' tanja od kolac.
Japnenica
Za japnenicu skopaju najprvo jamu jeno pet nog gunboku, a široku popreko tako deset do dvanajst nog. Okol jami zabiju dosta na gusto do tri metri visoki kolci, debeli kodabi kolci za telegraf. Saki kolac potpru na dveh mesteh na visine od četire nogi i pul vrh. Ona kraća drva, s kemi kolci potpru, se zovu male punteli, a ona daja su vele punteli.
Japnenicu počnu s kamena zidat va škaje ale va jame. Kad ziziju do vrh škaji, počnu delat voltu s kamenen, kemu deju voltenice.
Kućani v zime delaju japnenice okol domi, a v lete po Kranjsken i tamo po Krase okol Trsta. Tamo japnenice nete samo z drvi.
Japnenice, ka nima pletera lego debel zid, deju furnaža.
Na jenen meste redi tlon puste vrata, na ka nete, to pajene nutar meću.
Kolci nad vrati vežu z jenen drvon, ко zovu jaram. Dolnji kamik na vrateh se zove prag, a kamiki, ki stoje na prage se zovu vratnjaki. Na saki vratnjak stave jedan kamik. Ti kamiki se onako na sredine jedan na drugega naslone i drže voltu nad vrati. Temu deju kjuči.
Voltu ziju z debelen kamenen. Kamik, ki onako na sredine voltu zapre, se zove baba. Na njin zakješu jedan križić.
Kad je baba na meste, to kad je volta zaprta, užanca je, da proto ale gospodar, kemu delaju japnenicu, da težakon na babu dupjak vina.
To j' likuf od volti.
Od kolca do kolca pletu jak plot. Mej plot i mej zid nose i nabijaju onako umidnu črjenu zemju ale ilo. Pleter je zato, da se japnenica ne zruši, da ne pride od kamena oganj do pletera.
Zemju nose težaki na japnenicu va kopanjicah ale pak va brentah na ramene. Kamene, s ken zaravnaju od zemji, ka je pul pleter pak do vrh volti, se zove karak.
Se ono, ča ziju nad karak do vrh japnenice, se zove krunica.
Kamene za voltu i za krunicu nose težaki na čiverah. Čiveri nose dva, a čiveron četiri. Čiveri, ke Kastafcen čuda rabe za razvažat gnoj i kamene, su drevene. Na sredine su čiveri malo ugnjene. To su jeno dva metra duga posema jenaka drva raspijena od jenega kusa. Ta drva drže skupa pet do šest drenoveb kjini, ki su tako jeno tri nogi dugi.
Na kjini se naloži kamene, spreda i zada stane po jedan človek, primu saki za kraj čiver (kraji su malo nazdignjeni od zemji) pak nose čiveri.
Na krunicu za japnenicu završit nanesu va kopanjicah tankega kamena, kega zovu posipača. Kad je posipača gore, japnenica j' uzidana, pak na vrh stave maj, kod i ontrat, kad pokriju kuću.
Na maj trebe j' sopeta težakon za likuf vina.
Ontrat japnenicu važgu. Jedan zavavek va japnenicu riva prašće, onako cele butori, a drugi mu prnašaju pod ruki noć i dan se, dokle apnenica gori. Onen, ki nose drevo ale prašće, reču, da nose pajene.
Va japnenicu riva pajene z drvenemi vilami, ke zovu vili za ožigač. Kad se počne onako na jeno tri dni japno delat, onda reču, da j' japnenica tokala.
Ako j' lepo vreme, užanca je, da japnenica gori onuliko dan i noći, kuliko nog je široka. Tako napriliku japnenica, ka j' onako popreko široka devet nog, ako j' kako j' trebe, gori devet dan, a ka j' široka dvanajst nog, dvanajst dan i već tako.
Ako sę trefi, da su dažji, kad japnenica gori, pak ako j' mokro pajene, trefi se, da ne fini na red, pak reču, da j' japnenica zamukla.
Takova japnenica čuda vreme gori, gospodara rovina, aš poji čuda šumi i pasa čuda težaki.
Japneničari se hrane špehon i palentun, kod paleri i tešaci.
Kad se od posipači na vrhe stori japno, onda reču, da j' japnenica finjena. Vrata zapru, a posipaču pokriju zemjun, da tuliko teplina z japna ne gre van, lego da se dospeče.
Jeno tri četiri dni puste, da se japnenica malo ostudi. Onda ju počnu od vrha raskapat ale šturat i japno vozit ća. Šturat počnu od vrha pak sprotu raspletuju pleter i odgraću zemju.
Tanko japno zovu tara ale mrvice. Z japnenice voze živo, to neugašeno japno.
Kad so japno rasturaju okole, kade j' bila japnenica, pokopaju kamene pak zaspu jamu od japnenice. Zemju, ka j' bila va japnenice mej pleteron i mej japnon, rastegnu onuda, kuda su pobrali i skopali kamene za va japnenicu i ono, s ken su zasuli jamu. Onda pak po toj zemje rastegnu gnoj i poseju detelinu, ovas i travuju.
Tako store dve koristi. Očiste šumu i umejak. Kade j' prvo bilo kamene, store ravan, kade potle kose detelinu, a za kamene japno,
ко se od kamena speče, primu soldi.
Tako kastafski japneničari zasluže lepeh soldi i va kameniten kraje store koronu, to lepu ravan.
Kastafci deju, da j' vrag va Slavonije pobral va vreću kamene, pak da ga j' otel nest va Kranjsko. Va Kastafšćine da j' vragu pukla vreća, pak da mu se j' prosulo kamene. Zato ni kamena ni va Slavonije ni va Kranjsken, a va Kastafšćine ga j' tri deli preveć.
Lego i kamene rabi. Kastafci i drugi Primorci ziju s kamenen kuće.
Tako kamik da kruha vnovemu kastafskemu zidaru, kjesaru i japneriičaru.
Da i sada pride kakov vrag, pak da va Kastafšćine pobere kamene tri deli, a jedan del da pusti (aš Kastafci se ne bi mogli navadit prez kamena), ontrat bi va Kastafšćine bilo čuda boje.
Tako deju stari judi.
-
Da, dobar primjer.
Nego meni zapelo ono bokat
"neki bokat Krstić"
neki advokat Krstić
"a prišal je z Dormacije"
a stigao je iz "neznam" možda Dalmacije
-
Moj stari je za advokata govorio abokat. A ja bi šizio. :m055
Berto Lučić je zapisao u rječniku albokat.
Sad sam otvorio Kastavštinu od Jardasa jer sam mislio da on kaže i abokat za advokata, ali ne - samo bokat. Kaže za ali - aleti. Ma lud narod - Mi Kastavci. :bravo5
Inače znam za taj njegov opis japlenice, godinama mi je knjiga bila kao priručnik - iz nje sam crpio teme dok sam pisao o Studeni. I treba priznati da je Arsen Jardas puno bolje opisao izradu vapna od Ivana Jardasa.
Inače Ivan ili Ivo Jardas je rođen u Marčeljima, Matijašev (ako se dobro sjećam, makar ne znam gdje je ta kuća)
-
Inače Ivan ili Ivo Jardas je rođen u Marčeljima, Matijašev (ako se dobro sjećam, makar ne znam gdje je ta kuća)
Tu je - https://www.google.hr/maps/@45.3966088,14.3910599,3a,90y,320.81h,98.91t/data=!3m6!1e1!3m4!1s7kEGKdekMtx1w6seX2u5NA!2e0!7i13312!8i6656?hl=en
Nažalost nisam uspio naći položaj vozila/kamere s kojeg bi se dobro vidjela spomen ploča, odnosno natpis.
Nalazi taman na sredini između gornjeg i donjeg položaja
https://www.google.hr/maps/@45.3966758,14.3909416,3a,75y,104.4h,77.24t/data=!3m6!1e1!3m4!1s7Yf-2BQk06M73Z6MNPEDXw!2e0!7i13312!8i6656?hl=en
-
Nekako do 1975. je autobus vozio kroz selo i baš tu negdje kod Matijaševeh je bila stanica. Kasnije sam imao auto pa se nisam vozio busom tako da ne znam kad je prestao ići kroz selo. Ali ja ne vozim od 2002. tako da od tada sigurno ne vozi kroz selo. Bio sam od tada jednom pred 3-4 godine kad sam prošao šetnicu od Marčelji do Marinići i iznenadio se koliko tu još ima šume, obzirom na priče da je Viškovo preizgrađeno. :89
-
Nekako do 1975. je autobus vozio kroz selo i baš tu negdje kod Matijaševeh je bila stanica.
Već sam mislio odustati ali na kraju sam pronašao moju fotografiju kuće i ploče:
(https://i.imgur.com/cX5Cjbd.jpg)
(https://i.imgur.com/IA1B3fy.jpg)
Kasnije sam imao auto pa se nisam vozio busom tako da ne znam kad je prestao ići kroz selo. Ali ja ne vozim od 2002. tako da od tada sigurno ne vozi kroz selo. Bio sam od tada jednom pred 3-4 godine kad sam prošao šetnicu od Marčelji do Marinići i iznenadio se koliko tu još ima šume, obzirom na priče da je Viškovo preizgrađeno. :89
Nije za ovu temu ali IMHO stoji da je VIškovo preizgrađeno. Nije problem u šumi, nego tamo gdje su zgrade. Baš zgrade ne kuće, mada ni sa kućama nije predobro. Najgora je situacija s južne strane, konkretno ima jedan mala "četvrt" gdje ima nekih 6 ili 8 zgrada sa po (valjda) 6 stanova do koje, ili kroz koju vodi jedan stari "kolni" put koji je samo asfaltiran. Dakle ima mjesta samo za jedno vozilo. :facepalm
-
Baš mi se pjaža ova rasprava od Ivota (a i od mojga prijatela Arsena ni loša ^-^ ) Jardasa, a pogotovo ovo okol besed ke se izgovaraju ovako ale onako aš se i ja mantinjin s tun "problematikun" već čuda let. Ono ča je Ivo Jardas storil za Kastavšćinu to je naš Milić storil za Studenu, bez imalo pretjerivanja. Inšoma, otel san vas samo malo nadopunit z par podatki ki su manje poznati u vezi Ivota! Ivo je bil oženjen za Rukavčanku (od Sušanj) i bil je rukavački zet (ča ni baš mića stvar :greensmile) Osim etnografske bibliji "Kastavšćina" Ivo je napisal još par knjig ke su objavljene (Kitica Mažurani, Po Grožnjanskemu krasu i Ovčarstvo na Lisini) i jednu ka ni objavljena, a ka se spletom razno razneh okolnosti nalazi i va mojen posjede :bravo5 To je etnološka studija zapadne Kastavšćini (dela ki je bil pod talijanskun okupacijuna), a pisana je neposredno potla 2. sveckega rata.
Čisto da malo povežen neč ča je već bilo na oven forume, a to je spomenik va Lisine Miliću Jardasu, neputu (nećaku) spomenutega Ivota. Milić je ubijen uz cestu ka od Lisini vodi prema Žejanan. Suborci su ga na brzinu tamo i zakopali, a tek je nakon oslobođenja ( bi rekal Fušer od belega kruha) njegovo telo zikopano, identificirano od strani rodbini i zakopano na (čini mi se) Viškoven.
Ivo je umrl va Zagrebe i grob mu je na Mirogoje.
-
Jazbac, znan da znaš :m055 pak da ne išćen po knjigah. Je Ivo imel ča dece? Mislin da bi ga se morda moglo semo prekopat, va svetomatejski cimiter, va rodnu grudu za ku je tako puno storil.
-
Tko bi se htio s Mirogoja preseliti na viškovsko groblje ^-^
-
Ja bin Ivota Jardasa preselil na svetomatejski cimiter. :301
-
Ivo je imel dve hćeri. Ne znan ako su još žive. Njegovi direktni potomci nisu bili baš zainteresirani za njegovo "delo". Najviše je okol tega potezal njegov nećak Ivo Jardas Mlaji, čini mi se sin od Edota Jardasa ki je bil gradonačelnik ili tako neč. Ne znan kako to gre z premeštanjen mrtveh.
-
Ma se se more kad se oteje!
Treba malo kontaktirat načelnicu općine Viškovo. A ča se tiče pravno-formalneh problemi, familija je ta ka o temu trebe odlučit.
Ja ću hitit ješku načelnice pa ćemo videt ča će ona reć.
-
A je li dotični pokojnik želio da bude pokopan na Viškove? :help2 :pojmanemam
Nekako sumnjam da to nije bilo moguće u trenutku njegove smrti. :hmm
-
A je li dotični pokojnik želio da bude pokopan na Viškove? :help2 :pojmanemam
Ćemo ga pitat! :lol2
Nekako sumnjam da to nije bilo moguće u trenutku njegove smrti. :hmm
Uspio sam dešifrirat! Želiš reć da su ga i njegovi mogli, kad je umrl, zakopat va svetomatejsken cimiteru? :p015
-
Uspio sam dešifrirat! Želiš reć da su ga i njegovi mogli, kad je umrl, zakopat va svetomatejsken cimiteru? :p015
Pa da, nije umro dok je Viškovo bilo u drugoj države. :help2
Stvarno nemam pojma u kakvoj su financijskoj situaciji bili tada, ali čini mi se da je pokop na Viškove jeftiniji nego na Mirogoje pa ni trošak transporta ne bi trebao biti prevelik.
A možda smo i zakasnili, po podacima dostupnim na Internetu, nema takvog pokopanog na zagrebačkim grobljima ! :computer2 :pojmanemam
Na Mirogoju od Jardasa imaju samo troje :
(https://i.imgur.com/TzmvDaJ.png)
Po godini smrti odgovara samo Jardas Ivan pokopan na Miroševcu:
(https://i.imgur.com/7R3VmSk.png)
-
A možda smo i zakasnili, po podacima dostupnim na Internetu, nema takvog pokopanog na zagrebačkim grobljima ! pojmanemam
Cijela obitelj Jardas je pokopana u Zagrebu, tako bi se dalo zaključiti prema groblju i ukopnom mjestu?
Ivo, 1978., 90 godina?
Nina, supruga, 1984., 91 godina?
Zdenka, udata Njirić, hćer, 2003. 81 godina?
Nikša, zet, 2016., 89 godina?
-
Čini mi se da postoji inicijativa va Grade Kastve da se Ivotu postavi bista va Aleje velikani va koj su za sad Matko Mandić, Matko Laginja, Vjekoslav Spinčić, Ivan Matetić Ronjgov i Vladimir Nazor. Bome ju je zaslužil.
-
Čini mi se da postoji inicijativa va Grade Kastve da se Ivotu postavi bista va Aleje velikani va koj su za sad Matko Mandić, Matko Laginja, Vjekoslav Spinčić, Ivan Matetić Ronjgov i Vladimir Nazor. Bome ju je zaslužil.
Nije li oko te inicijative ispala neka svađa? Grad, odnosno ondašnji gradonačelnik je gurao da se stavi bista nekog umjetnika sa kojim ili čijom porodicom je u dobrim odnosima a bistu Ive Jardasa su gurali neki "sa strane"? :help2 :hmm
-
Čini mi se da postoji inicijativa va Grade Kastve da se Ivotu postavi bista va Aleje velikani va koj su za sad Matko Mandić, Matko Laginja, Vjekoslav Spinčić, Ivan Matetić Ronjgov i Vladimir Nazor. Bome ju je zaslužil.
Nije li oko te inicijative ispala neka svađa? Grad, odnosno ondašnji gradonačelnik je gurao da se stavi bista nekog umjetnika sa kojim ili čijom porodicom je u dobrim odnosima a bistu Ive Jardasa su gurali neki "sa strane"? :help2 :hmm
Karlavaris :yes špargeti. :m055
No, načelnica je odgovorila - Ideja je zanimljiva. :rose
Sve više sam uvjeren da je to ostvarivo. I to vrlo lako. :p015
-
Čini mi se da postoji inicijativa va Grade Kastve da se Ivotu postavi bista va Aleje velikani va koj su za sad Matko Mandić, Matko Laginja, Vjekoslav Spinčić, Ivan Matetić Ronjgov i Vladimir Nazor. Bome ju je zaslužil.
Nije li oko te inicijative ispala neka svađa? Grad, odnosno ondašnji gradonačelnik je gurao da se stavi bista nekog umjetnika sa kojim ili čijom porodicom je u dobrim odnosima a bistu Ive Jardasa su gurali neki "sa strane"? :help2 :hmm
Se znaš kot da si od udbi :greensmile
Je, ja upravo tako! Ja san čul samo jednu stranu medalji pa se "nebin štel mešat" :pojmanemam
-
Je, ja upravo tako! Ja san čul samo jednu stranu medalji pa se "nebin štel mešat" :pojmanemam
Jesam li dobro zapamtil da je Kukurin bil na strane ka je "rivala Jardasa"?
-
Jesam li dobro zapamtil da je Kukurin bil na strane ka je "rivala Jardasa"?
:palacgore