Kastafci po Kranjceh – JAPLENIČARI

[milić]

Da, dobar primjer.
Nego meni zapelo ono bokat i Dormacije. Pa ti vidi. 

Kad sam čitao Jardasa pitao sam se često kojim jezikom je to pisano. A od tiskanja knjige do moga čitanja prošlo je samo 50-ak godina. Jezik se mijenja puno brže nego sam dotad pretpostavljao.

[Daluka]

Iz pera Ive Jardasa
"JAPNENIČARI
Kućani imaju po Loze i po Lužine štivri, ke sako malo štrpaju. Prašće i šmrika, ко se naštrpa, ni leg za pajene, to za niš drugo, lego za opalit japnenicu.
Zato već od nekada Kućani delevaju japnenice doma po Kastafšćine i po svete. Tako najboji japneničari su Kućani, to Brnčićeva županija i neki Kosi. Drugi Kastafci nisu japneničari.
Gospodar, to preduzimač japneničar se zove proto.
Za pajene, to za japnenicu opalit poštrpaju i poseču samo prašće, šmriku, gložje i ono drevo, ко škodun raste.
Lego japnenicu va Kastafšćine opale si najveć s prašćen, s kitami i  šmrikun. Japnenicu netę samo z drobancijun, ka j' tanja od kolac.
Japnenica
Za japnenicu skopaju najprvo jamu jeno pet nog gunboku, a široku popreko tako deset do dvanajst nog. Okol jami zabiju dosta na gusto do tri metri visoki kolci, debeli kodabi kolci za telegraf.  Saki kolac potpru na dveh mesteh na visine od četire nogi i pul vrh. Ona kraća drva, s kemi kolci potpru, se zovu male punteli, a ona daja su vele punteli.
Japnenicu počnu s kamena zidat va škaje ale va jame. Kad ziziju do vrh škaji, počnu delat voltu s kamenen, kemu deju voltenice.
Kućani v zime delaju japnenice okol domi, a v lete po Kranjsken i tamo po Krase okol Trsta. Tamo japnenice nete samo z drvi.
Japnenice, ka nima pletera lego debel zid, deju furnaža.
Na jenen meste redi tlon puste vrata, na ka nete, to pajene nutar meću. 
Kolci nad vrati vežu z jenen drvon, ко zovu jaram. Dolnji kamik na vrateh se zove prag, a kamiki, ki stoje na prage se zovu vratnjaki. Na saki vratnjak stave jedan kamik. Ti kamiki se onako na sredine jedan na drugega naslone i drže voltu nad vrati. Temu deju kjuči.
Voltu ziju z debelen kamenen. Kamik, ki onako na sredine voltu zapre, se zove baba. Na njin zakješu jedan križić.
Kad je baba na meste, to kad je volta zaprta, užanca je, da proto ale gospodar, kemu delaju japnenicu, da težakon na babu dupjak vina.
To j' likuf od volti.
Od kolca do kolca pletu jak plot. Mej plot i mej zid nose i nabijaju onako umidnu črjenu zemju ale ilo. Pleter je zato, da se japnenica ne zruši, da ne pride od kamena oganj do pletera.
Zemju nose težaki na japnenicu va kopanjicah ale pak va brentah na ramene. Kamene, s ken zaravnaju od zemji, ka je pul pleter pak do vrh volti, se zove karak.
Se ono, ča ziju nad karak do vrh japnenice, se zove krunica.
Kamene za voltu i za krunicu nose težaki na čiverah. Čiveri nose  dva, a čiveron četiri. Čiveri, ke Kastafcen čuda rabe za razvažat gnoj i kamene, su drevene. Na sredine su čiveri malo ugnjene. To su jeno dva metra duga posema jenaka drva raspijena od jenega kusa. Ta drva drže skupa pet do šest drenoveb kjini, ki su tako jeno tri nogi dugi.
Na kjini se naloži kamene, spreda i zada stane po jedan človek, primu saki za kraj čiver (kraji su malo nazdignjeni od zemji) pak nose čiveri.
Na krunicu za japnenicu završit nanesu va kopanjicah tankega kamena, kega zovu posipača. Kad je posipača gore, japnenica j' uzidana, pak na vrh stave maj, kod i ontrat, kad pokriju kuću.
Na maj trebe j' sopeta težakon za likuf vina.
Ontrat japnenicu važgu. Jedan zavavek va japnenicu riva prašće, onako cele butori, a drugi mu prnašaju pod ruki noć i dan se, dokle apnenica gori. Onen, ki nose drevo ale prašće, reču, da nose pajene.
Va japnenicu riva pajene z drvenemi vilami, ke zovu vili za ožigač. Kad se počne onako na jeno tri dni japno delat, onda reču, da j' japnenica tokala.
Ako j' lepo vreme, užanca je, da japnenica gori onuliko dan i noći, kuliko nog je široka. Tako napriliku japnenica, ka j' onako popreko široka devet nog, ako j' kako j' trebe, gori devet dan, a ka j' široka dvanajst nog, dvanajst dan i već tako.
Ako sę trefi, da su dažji, kad japnenica gori, pak ako j' mokro pajene, trefi se, da ne fini na red, pak reču, da j' japnenica zamukla.
Takova japnenica čuda vreme gori, gospodara rovina, aš poji čuda šumi i pasa čuda težaki.
Japneničari se hrane špehon i palentun, kod paleri i tešaci.
Kad se od posipači na vrhe stori japno, onda reču, da j' japnenica  finjena. Vrata zapru, a posipaču pokriju zemjun, da tuliko teplina z japna ne gre van, lego da se dospeče.
Jeno tri četiri dni puste, da se japnenica malo ostudi. Onda ju počnu od vrha raskapat ale šturat i japno vozit ća. Šturat počnu od vrha pak sprotu raspletuju pleter i odgraću zemju.
Tanko japno zovu tara ale mrvice. Z japnenice voze živo, to neugašeno japno.
Kad so japno rasturaju okole, kade j' bila japnenica, pokopaju kamene pak zaspu jamu od japnenice. Zemju, ka j' bila va japnenice mej pleteron i mej japnon, rastegnu onuda, kuda su pobrali i skopali kamene za va japnenicu i ono, s ken su zasuli jamu. Onda pak po toj zemje rastegnu gnoj i poseju detelinu, ovas i travuju.
Tako store dve koristi. Očiste šumu i umejak. Kade j' prvo bilo kamene, store ravan, kade potle kose detelinu, a za kamene japno,
ко se od kamena speče, primu soldi.
Tako kastafski japneničari zasluže lepeh soldi i va kameniten kraje store koronu, to lepu ravan.
Kastafci deju, da j' vrag va Slavonije pobral va vreću kamene, pak da ga j' otel nest va Kranjsko. Va Kastafšćine da j' vragu pukla vreća, pak da mu se j' prosulo kamene. Zato ni kamena ni va Slavonije ni va Kranjsken, a va Kastafšćine ga j' tri deli preveć.
Lego i kamene rabi. Kastafci i drugi Primorci ziju s kamenen kuće.
Tako kamik da kruha vnovemu kastafskemu zidaru, kjesaru i japneriičaru.
Da i sada pride kakov vrag, pak da va Kastafšćine pobere kamene tri deli, a jedan del da pusti (aš Kastafci se ne bi mogli navadit prez kamena), ontrat bi va Kastafšćine bilo čuda boje.
Tako deju stari judi.

[Daluka]

Da, dobar primjer.
Nego meni zapelo ono bokat

"neki bokat Krstić"
neki advokat Krstić
 "a prišal je z Dormacije"
a stigao je iz "neznam" možda Dalmacije

[milić]

Moj stari je za advokata govorio abokat. A ja bi šizio. 
Berto Lučić je zapisao u rječniku albokat.
Sad sam otvorio Kastavštinu od Jardasa jer sam mislio da on kaže i abokat za advokata, ali ne - samo bokat. Kaže za ali - aleti.  Ma lud narod - Mi Kastavci.
Inače znam za taj njegov opis japlenice, godinama mi je knjiga bila kao priručnik - iz nje sam crpio teme dok sam pisao o Studeni. I treba priznati da je Arsen Jardas puno bolje opisao izradu vapna od Ivana Jardasa.
Inače Ivan ili Ivo Jardas je rođen u Marčeljima, Matijašev (ako se dobro sjećam, makar ne znam gdje je ta kuća)

[elvis]

Inače Ivan ili Ivo Jardas je rođen u Marčeljima, Matijašev (ako se dobro sjećam, makar ne znam gdje je ta kuća)

Tu je - https://www.google.hr/maps/@45.3966088,14.3910599,3a,90y,320.81h,98.91t/data=!3m6!1e1!3m4!1s7kEGKdekMtx1w6seX2u5NA!2e0!7i13312!8i6656?hl=en

Nažalost nisam uspio naći položaj vozila/kamere s kojeg bi se dobro vidjela spomen ploča, odnosno natpis.

Nalazi taman na sredini između gornjeg i donjeg položaja

https://www.google.hr/maps/@45.3966758,14.3909416,3a,75y,104.4h,77.24t/data=!3m6!1e1!3m4!1s7Yf-2BQk06M73Z6MNPEDXw!2e0!7i13312!8i6656?hl=en

[milić]

Nekako do 1975. je autobus vozio kroz selo i baš tu negdje kod Matijaševeh je bila stanica. Kasnije sam imao auto pa se nisam vozio busom tako da ne znam kad je prestao ići kroz selo. Ali ja ne vozim od 2002. tako da od tada sigurno ne vozi kroz selo. Bio sam od tada jednom pred 3-4 godine kad sam prošao šetnicu od Marčelji do Marinići i iznenadio se koliko tu još ima šume, obzirom na priče da je Viškovo preizgrađeno.

[elvis]

Nekako do 1975. je autobus vozio kroz selo i baš tu negdje kod Matijaševeh je bila stanica.

Već sam mislio odustati ali na kraju sam pronašao moju fotografiju kuće i ploče:

Kasnije sam imao auto pa se nisam vozio busom tako da ne znam kad je prestao ići kroz selo. Ali ja ne vozim od 2002. tako da od tada sigurno ne vozi kroz selo. Bio sam od tada jednom pred 3-4 godine kad sam prošao šetnicu od Marčelji do Marinići i iznenadio se koliko tu još ima šume, obzirom na priče da je Viškovo preizgrađeno.

Nije za ovu temu ali IMHO stoji da je VIškovo preizgrađeno. Nije problem u šumi, nego tamo gdje su zgrade. Baš zgrade ne kuće, mada ni sa kućama nije predobro. Najgora je situacija s južne strane, konkretno ima jedan mala "četvrt" gdje ima nekih 6 ili 8 zgrada sa po (valjda) 6 stanova do  koje, ili kroz koju vodi jedan stari "kolni" put koji je samo asfaltiran. Dakle ima mjesta samo za jedno vozilo. 

[jazbac]

Baš mi se pjaža ova rasprava od Ivota (a i od mojga prijatela Arsena ni loša  ) Jardasa, a pogotovo ovo okol besed ke se izgovaraju ovako ale onako aš se i ja mantinjin s tun "problematikun" već čuda let. Ono ča je Ivo Jardas storil za Kastavšćinu to je naš Milić storil za Studenu, bez imalo pretjerivanja. Inšoma, otel san vas samo malo nadopunit z par podatki ki su manje poznati u vezi Ivota! Ivo je bil oženjen za Rukavčanku (od Sušanj) i bil je rukavački zet (ča ni baš mića stvar  ) Osim etnografske bibliji "Kastavšćina" Ivo je napisal još par knjig ke su objavljene (Kitica Mažurani, Po Grožnjanskemu krasu i Ovčarstvo na Lisini) i jednu ka ni objavljena, a ka se spletom razno razneh okolnosti nalazi i va mojen posjede  To je etnološka studija zapadne Kastavšćini (dela ki je bil pod talijanskun okupacijuna), a pisana je neposredno potla 2. sveckega rata.
Čisto da malo povežen neč ča je već bilo na oven forume, a to je spomenik va Lisine Miliću Jardasu, neputu (nećaku) spomenutega Ivota. Milić je ubijen uz cestu ka od Lisini vodi prema Žejanan. Suborci su ga na brzinu tamo i zakopali, a tek je nakon oslobođenja ( bi rekal Fušer od belega kruha) njegovo telo zikopano, identificirano od strani rodbini i zakopano na (čini mi se) Viškoven.
Ivo je umrl va Zagrebe i grob mu je na Mirogoje.

[milić]

Jazbac, znan da znaš  pak da ne išćen po knjigah. Je Ivo imel ča dece? Mislin da bi ga se morda moglo semo prekopat, va svetomatejski cimiter, va rodnu grudu za ku je tako puno storil.

[elvis]

Tko bi se htio s Mirogoja preseliti na viškovsko groblje 

[milić]

Ja bin Ivota Jardasa preselil na svetomatejski cimiter.

[jazbac]

Ivo je imel dve hćeri. Ne znan ako su još žive. Njegovi direktni potomci nisu bili baš zainteresirani za njegovo "delo". Najviše je okol tega potezal njegov nećak Ivo Jardas Mlaji, čini mi se sin od Edota Jardasa ki je bil gradonačelnik ili tako neč. Ne znan kako to gre z premeštanjen mrtveh.

[milić]

Ma se se more kad se oteje!
Treba malo kontaktirat načelnicu općine Viškovo. A ča se tiče pravno-formalneh problemi, familija je ta ka o temu trebe odlučit.
Ja ću hitit ješku načelnice pa ćemo videt ča će ona reć.

[elvis]

A je li dotični pokojnik želio da bude pokopan na Viškove? 

Nekako sumnjam da to nije bilo moguće u trenutku njegove smrti. 

[milić]

A je li dotični pokojnik želio da bude pokopan na Viškove? 

Ćemo ga pitat!

Nekako sumnjam da to nije bilo moguće u trenutku njegove smrti. 

Uspio sam dešifrirat! Želiš reć da su ga i njegovi mogli, kad je umrl, zakopat va svetomatejsken cimiteru?