Od kasarne do kampusa
Neki dan san pasal po kampuse se misleć kako je lepo kad čovek more slobodno šećat po terene ki je nekad bil "zabranjena zona", ograjen zidi i žicu. Ja, kad je tu bila kasarna ni se moglo prit nutra nego z posebnu dozvolu.
Tako, pomalo šećuć mislin kako san pred jedno petnajst let iskal podatki od kasarne i nisan jih baš mogal nać, jedino ča je negdere pisalo da je storena za vreme Austro-Ugarske, ča ni istina kako energično piše naš mladi sused z Vojaka Bruno Vignjević. On je istraževal povijest kasarne i objasnil zač se je malo znalo o kasarne. Kasarne su vavek bile del "vojne tajne", a dokumenti ki su vezani za nju arhivirani su uglavno va Zagrebe i Beograde.
Bruno, va članke objavjenen 2020. va Sušačkoj Revije piše da se je na terene Josipa Smokvine kega je kupilo Ministarstvo vojske Kraljevine SHS počelo delat 1926., a na glavne zgrade (današnja Akademija primijenjenih umjetnosti) 1927. leta, kad je A-U monarhija već bila pokojna.
Kapacitet te vele kasarne bil je tuliki da se more smestit jedan bataljun (bojna) ka broji 300 - 500 soldati. Kasarna, za ku je nacrti storil inženjer Nikola Bojarski, je dofinjena 1929., a stražarnice i zidi okolo kasarne 1930. leta. Tako storena kasarna i teren okolo nje, kl je bil namenjen za vojno vežbanje, pripadali su Savskoj divizijskoj oblasti čigova je komanda bila va Zagrebe. Kasarna je dobila ime po tadašnjen kralju Aleksandru kega su još zvali Ujedinitelj. I tako je to duralo dok ni Italija 1941. došla semo i svoji soldati smestila va kasarnu koj su promenili ime pa se zvala po Gabrielu D'Annunziju.
No, ni to ni dugo duralo pa kad su Talijani pobegli 1943. prišli su Njemci.
Prišlo je i proleće 1945., a šnjin i novo, socijalističko doba. Kasarnu je JA namenila da bude Vojno muzičko učilište ča je i bila do 1953. kad je bila ona vela kriza va jugoslavensko-talijanskeh odnosi ili, kako su to nazvali povjesničari, Tršćanska kriza. Opet su va kasarnu prišli "pravi" soldati. Va to vreme kasarna je imela ime Titograd. Kriza je pasala, a soldati z cele Jugoslavije su ostali va njoj. Promenila je i iime i zvala se je Kasarna Španjolskih dobrovoljaca. Tako se je kasarna zvala se do decembra 1991. kad je va nju zašla Vojna policija Republike Hrvatske, a potla i Hrvatska vojska.
Leta 2004. HV je napustil kasarnu, a celi kompleks je dodeljen Gradu Reke kako bi se tu storil Sveučilišni kampus pa su 2008. leta prvi studenti prišli va novourejenu kasarnu ka je postala Akademija primijenjenih umjetnosti.
Leta 2008. porušeni su mnogi vojni objekti bivše JNA kako bi se mogli storit novi za potrebe Sveučilišta, a med njimi i glavna porta va bivšu kasarnu sčen se je kampus otprl prama okolice.
Tako je kasarna va svojeh ni sto let postojanja promenila pet vojski i isto tuliko držav da bi na kraje va nju prišli studenti keh je ipak lepje videt leh vojsku.
