Pjesmarica

[Magnum]

Nabasao sam na ovo na kompu pa da podijelim...

AKO SI POŠLA SPAT

Ako si pošla spat
bila ti laka noć.

Ako si pošla spat
bila ti laka noć.
Anđeli od raja
bili ti na pomoć.

Ako si pošla spat
bila ti laka noć.

Blažena postelja
na kojoj počivaš
i bili lancuni *
s kojim se pokrivaš


GOLUBE PITOMI

Golube golube pitomi
proleti proleti kroz selo
i reci mojoj dragoj
da stoji veselo.

Golube golube pitomi
na prozor sleti milene
i jedan bili cvitak
uberi za mene.

Golube golube pitomi
sletni mi sletni mi na drače *
i reci mojoj dragoj
da vise ne place.


NA ME POGLED TVOJ OBRATI

Na me pogled tvoj obrati
i ti vidi me na mire *
vidi vidi  jednokrati
koj' za tobom sved * umire.

Da je tinta sinje more
da je knjiga ravno polje
još ti ne bi ispisala
sve me gorke nespokoje.



ZASPALO JE SIROCE

Zaspalo je siroče
isprid tuđih dvora,
ručicama doziva
priko sinjeg mora.

Dođi, dođi, oče moj,
mrkla noć se sprema,
naše mile majčice
još nam doma nema.

Sinoć su je odveli
niki crni judi,
tiho su joj pivali
da se ne probudi.

Zaspalo je siroče
ispod jorgovana.
Njega će probuditi
zora sudnjeg dana.

[Magnum]

ĆIRIBIRIBELA MARE MOJA

Ma ča su vesla moje brodice?
Ma to su ručice moje Marice!
Marice, dušo, Marice, srce,
Marice, raju moj, ženit ću se s tobom.

ćiribiribela Mare moja, odoh u marine.

Ma ča su jarboli moje brodice?
Ma to su nožice moje Marice!
Marice, dušo, Marice, srce,
Marice, raju moj, zenit ću se s tobom.

Ćiribiribela Mare moja, odoh u marine.

Ma ča su jedra moje brodice?
Ma to je suknjica moje Marice!
Marice, dušo, Marice, srce,
Marice, raju moj, ženit ću se s tobom.

Ćiribiribela Mare moja, odoh u marine.


DVA BRACANINA

Kad su se dva Bračanina
intrala * na fjumeri *. . . .
A ca?  A ca?
ča kazu momka dva?
"Nima ništa tvoga
to je bačva moja
ma ferala * mi hoj,
ma sokoliću moj."

Kad rivom prođe cura fina
nosi bokal vina. . . .
A ca?  A ca?
Ca kazu momka dva?
"Oj, ti curo fina,
donesi bokal vina,
nek cila riva zna
za Bračanina dva."

Kad rivom prođe šjora* Mande
nosi žmul * bevande. . . .
A ca?  A ca?
Ca kazu momka dva?
"Oj, ti šjora Mande,
donesi žmul bevande,
nek cila riva zna
za Bračanina dva."


SINOĆ KAD SAN TI PROŠA

Sinoć kad san ti prosa
mimo te bile dvore *
vidin te dušo, Mare,
di z drugin govoriš.

Drugom si ruku dala,
u znak ljubavi svoje,
rici si rekla ove
da zame ne mariš.

Evo ti prsten vraćan
ča si mi u dar dala
na njem ti mala fala -
ljubav je prestala.

(Prije ćes vidit, dušo,
di more ribu meće
a srce moje neće
za tvojin proplakat.)

[Magnum]

DALMATINO, POVIŠCU PRITRUJENA

Pute, laze pizon dubli tovari.
Gustirne žedne, mijun sići i lati.
Konkulana škina težakov od motik
po žurnatin, žurnatin pritrujena.

Prage kalet žnjutin dubli puntari,
naboj Dalmatine rebati na drači,
kroz kadene dicu čican pasli,
a judi driti ka kolone,
Dalmatino, povišću pritrujena.

Intradu pravice s tilin štrukali.
Dalmatino, povišcu pritrujena!

Rod puntarski resa na drači.
Dalmatino, povišcu pritrujena!

Ditinstvon gladnin povist štukali,
Dalmatino, povišcu pritrujena.

Kroz kadene dicu čican pasli,
a judi driti ka kolone,
Dalmatino, povišcu pritrujena!



MOJA JUBE

Moja jube *, moj golube!
Ka san poša, ti si rekla:
"A ti pojdi ko ti more *,
ja ću sama nosit brime,
tvoje dite, tvoje ime.
I u suzan topit vrime.
Moj Marine."

Moja jube, moj golube!
Rekla si mi: "Ako pojdeš
ko će tvoju robu krpit
i mizerju s tobon trpit?
A mi ćemo ovod patit
oćes li se i živ vratit.
Moj Marine."

Moja jube, moj golube!
ča si rekla, sve ti vaja.
Ko bi voli siromaja?
Nevojne su ovo noći
Prazne noći bez spokoja
Nije ovo jubav tvoja,
Jube moja.




JEMALA SAN DRAGOGA


Jemala san dragoga, lipega mladića, 
pa mi se udavija peron od radića.
 
Biž’ ća mi vanka iz kuće,
jer ću te mažininon,
ne šporkaj mi kužine,
jer ću te broštulinon.
 
Jemala san dragoga, rumenu jabuku,
susidi mi govore da on jubi drugu.
 
Biž’ ća mi vanka iz kuće,
jer ću te mažininon,
ne šporkaj mi kužine,
jer ću te broštulinon.
 
Ona nece pit kafe, vengo cikuladu,
ona misli šempjasta da se novci kradu.
 
Biž’ ća mi vanka iz kuće,
jer ću te mažininon,
ne šporkaj mi kužine,
jer ću te broštulinon




NEMOJ MOJ MARE

 
Nemoj moja Mare, gledati na more, 
nemoj moja Mare, gledati na more.
 
Kratka ti je tunja, duboko je more, 
kratka ti je tunja, duboko je more.
 
Široko je more, ne vidiš mu kraja, 
široko je more, ne vidiš mu kraja.
 
Tamo u daljini sa nebom se spaja, 
tamo u daljini sa nebom se spaja.

[Magnum]

OKRUG SELO

 
Okruk selo na malom brdašcu, 
ti si draga, na mome srdašcu.
 
Fumija je gora od kaduje,
a moj dragi radi na Divuje.
 
Crne oči za zelene dala,
noć je bila pa nisan gledala.
 
A on misli da ću ja kopati,
ja san mlada ja ću se udati.

Na žudiku zeleni se trava,
di san moju malu sumprešava.



ĆALE MOJ

Sad san naresa, doša san velik,
mater govori da san ti nalik,
i da san isti ka tvoja slika,
kad si se ono s materon slika,
ćale moj.

Svak mi se ruga da si uteka,
mater govori da si joj reka,
zdravjen se kleja da ćeš se vratit, 
oli životon svojin to platit,
ćale moj.

Nosin jaketu žutu i gaće, 
ča si posla mi tisne i kraće, 
mater je uvik u tvojoj vešti,
pa nan se smiju da smo furešti,
ćale moj.
 
Tija bi, ćale, ka druga dica,
jemat uza se svojega oca, 
s tobon se igrat, uz tebe ležat,
slušat te pričat, uvik te gledat,
ćale moj. 
 
Čekan te uvik da nan se vratiš,
niko ne misli da svoj dug platiš,
venda uz mater u miru živiš,
pa da nan kuću opet oživiš,
ćale moj. 
 
Mater će umrit od velog jada,
ko će pogledat na mene tada, 
Vrati se, ćale, puno te molin,
barem prez šolda jerbo te volin,
ćale moj


SUŠNA ZIKVA NA ŠKOJU


O, more, mati!
Plač diteta čujin na škoju
A draga odzvanja i glas nosi svitun
Tiho, neka spi
Sanjan, ča li?

Oli me gorčina slutnje mori?
Al' ja san živ, s mrtvima živ.
Oli mrtve lažimi dojin?
Ja san živ s mrtvima živ.

O, more, mati!
Plač diteta čujin na škoju
A draga odzvanja i glas nosi svitun
Tiho, neka spi
Sanjan, ča li?

Oli mrtav mrtvimi molitvu kajanja pojin?
Dah moj stine i pokrop ćutin i zvun
A škoj provun na vetar zove, zove
I ruke umorne kapi stišću u kamiku
I u kamika kamiku grih išću
I moje oči išću, išću
Plač diteta na škoju.

O, more, mati!
Plač diteta čujin na škoju
A draga odzvanja i glas nosi svitun
Tiho, neka spi
Sanjan, ča li?

[Magnum]

SUTRA ĆE TE PONIT

Sutra će te ponit njih šest među ruke,
mater će naricat, teško brecat bilo,
finili su ćaća tvoji trud i muke,
kamena će ploča pokrit tvoje tilo.

Dušu s razumi smokve i rogača,
ka svoj i naš život pristave si zida,
sutra će te odvest okle se ne vraća,
a vrh stola prazna ostat će katrida.

Rodilo je zlatom sve ča god si taka,
nek ti na sve vike zemlja bude laka,
pokrila te ploča sad smo mi na tratu,
triba nan odradit život ka žurnatu.

Istrajat će tilo dat se neće stina,
a i ti s nama i neka te nima



ŠVETI IVANE


Švet Ivane o' moga Trogira,
providi mi lipoga mladica.

Koj' ne pusi, dimi spanjulete
koj' ne igra karte, šija šete.

Koj' ne pije ni botiju vina
koj' ne ide potaj put kažina.

Ako mi ga taka ne providis,
u crikvu me visje neces vidit



VILA MOJA PROJDE


Vila moja projde, ne reče mi zdravo,
Udija san reka: "Jubavi je malo".

Prokleto ti bilo što san te jubio,
lipu mladost moju za tobom gubio.

Da san moli jelu, što san vilo tebe,
prignula bi grane, jubila bi mene.

Kad bi suze moje na kamen padale,
kamen bi se raspa, suze bi ostale.


ZALUDU ME SVITOVALA MATI


Zaludu me svitovala mati,
kad san tija poć na more,
sve što uzme nikada ne vrati,
niti jude, nit' vapore.

Zaludu me svitovala i zaludu plače,
jer su jidra puna vitra jer je more jače.

Zaludu me zagrlila cura,
pustiti me nije tila,
al’ ča more, odni’ će me bure,
bez vesala i kormila.

Zaludu me svitovala i zaludu plače,
jer san sidro diga sa dna jer je more jače.

Zaludu je govorija ćaća,
to je kruh sa sedam kora,
puno posla a nikakva plaća,
nek ne iđe ko ne mora.

Zaludu je govorija i zaludu plače,
otplovit ću noćas i ja jer je more jače

[Magnum]

ŽRTVA JUBAVI

Bila jesam tvoja najvjernija,
koja te je vjerno ljubila,
oj, sretniče, kada grobu dođeš,
ti se sjeti svoje ropkinje.

Tu počiva, slatki sanak sniva,
a zemljica laka joj bila,
a na križu zlatna slova pišu,
tu počiva žrtva ljubavi.

Crna zemljo, ti joj laka budi,
milost Božja, daj joj spokoja.



JERE SKOVACIN

Doša Jere škovacin
u tovernu na kvartin
Doša Jere škovacin
u tovernu na kvartin

O moja Mariola, o moja Mariola
ma di mi je kariola
O moja Mariola, o moja Mariola
ma di mi je kariola

Iz toverne izaša
kariolu ne naša
Iz toverne izaša
kariolu ne naša

O moj Jere bujoka
zač si se obloka
O moj Jere bujoka
zač si se obloka


GALEB I JA

Lipo li je, lipo li je
Na lazini suvoj ležat
Na osami pokraj mora
Na pucinu tebe gledat
A-a-a-a-a-a-a-aaa, moj galebe...

Tebe gledat, s tobom letit
Ovrh svega nimat straja
I prkosit svakoj buri
I neveri ča se valja
A-a-a-a-a-a-a-aaa, moj galebe

Ča se valja u svom bisu
Da i more vrije, pini
I gospodar usrid svega
Živo klicat u visini

U visini kada sunce
Bez pristanka zemlji sije
I da ništa na tvom nebu
I na moru bisno nije
E-e-e-e-e-e-e-eee, moj galebe...

Bisno nije dokle krila
Tebe nose kud god želiš
Pa neveri oli suncu
Ti se rugaš i veseliš

Na osami blizu mora
Dok se sunce zemlji smije
Slušam tebe kako kličeš
Lipo li je, lipo li je
Moj galebe......

[Magnum]

VELA LUKA

Kad ću opet doć da te vidin ja
Kad ću opet doć da te jubin ja
Tek sad vidin sta mi znaci, Vela Luka, more, ti
Uspomene će mi samo ostati
Za Markite i žale, za nas Ošjak i vale
Velu Luku mala ne zaboravi.

Doc cu opet draga, budi sa mnom sretna ti
Znaj da će nas naša prošla ljubav čekati
Kad ja vidin modro more i zelene brodove
Zakantat cu ovu pismu za tebe
Za Markite i zale, za nas Ošjak i vale
Velu Luku mala ne zaboravi.




DA NIJE LJUBAVI

Da nije ljubavi, da nije ljubavi,
Da nije ljubavi nebi svita bilo.

Ni mene ni tebe, ni mene ni tebe,
Ni mene ni tebe, moja bajna vilo.

Noćas mi se snilo, nocas mi se snilo,
Noćas mi se snilo moja bajna vilo.

Da je tvoje tilo, da je tvoje tilo,
Da je tvoje tilo kraj mojega bilo.

Ljubavi, ljubavi, vrag ti odnij' kosti,
Ca si učinila od moje mladosti?



RIBARI

Prije jutra ribari se bude
more zna njih, more zna te ljude
Prije jutra u zoru s galebima na moru
na poštama ribe čekaju

Svako jutro parangale dižu
Vižitaju i vršu i mrižu
a galebi čekaju da i njima ča daju
u ribare oni viruju.

Noć je mirna, vali spavaju
pod svitlom se ribe skupljaju
špurtilom i ostima dobit će po kostima
kad se smire, kad se pridaju.

U dubini mriže, parangali
na pučini bile se sinjali
tiho kraju veslaju, malu barku guraju
a ribara ruke izdaju.

Prije jutra umoran
ribar čeka novi dan
dok svi ljudi spavaju
galebi se karaju




MILA MATI SLUŠAJ RIČI OVE


Mila mati slušaj riči ove,
Ča ti kaže milo dite tvoje.
Sinoć kad sam robu prala,
Susrela sam na obali,
Mladoga mornara.

Mila mati a ča mi je reka,
Da je mene već odavno čeka.
Da me čeka, da me zove,
'Di si milo zlato moje,
Jesi li oprala?'

Mila mati nemoj me karati,
Ja sam tila dalje robu prati.
Doša dragi mene zvati,
Pa mi ne da robu prati,
Već mi vodu muti.

A kad se je voda razbistrila,
Ja na robu nisam ni mislila.
Mislila sam na mornara,
Dal' me ljubi, il' me vara,
Il' mi se pretvara.

[Magnum]

SINOĆ KAD SAN TI PROŠA

Sinoć kad san ti proša
mimo te bile dvore
vidin te dušo, Mare,
di z drugin govoriš.

Drugom si ruku dala,
u znak ljubavi svoje,
rici si rekla ove
da za me ne mari?.

Evo ti prsten vraćan
ča si mi u dar dala
na njem ti mala fala -
ljubav je prestala.

(Prije ceš vidit, dušo,
di more ribu meće
a srce moje neće
za tvojin proplakat.)



KLAKAR


Jeste li čuli novost
dogodili se zlo
Ivanu klakaru iz Pupnata
potopija se brod.

I parti je iz Stona
privozija je klak,
zapuhala velika je bura
pa ga potopila.

Nosit ću crni veo
crnji od očiju
crljenu košulju nosit ću ja
žalit ću klakara.



DA NIJE LJUBAVI


Da nije ljubavi, da nije ljubavi,
Da nije ljubavi nebi svita bilo.

Ni mene ni tebe, ni mene ni tebe,
Ni mene ni tebe, moja bajna vilo.

Noćas mi se snilo, noćas mi se snilo,
Noćas mi se snilo moja bajna vilo.

Da je tvoje tilo, da je tvoje tilo,
Da je tvoje tilo kraj mojega bilo.

Ljubavi, ljubavi, vrag ti odnij' kosti,
Ča si ucinila od moje mladosti?


BARKA SE JE NASUKALA

Barka se je nasukala
Na hridi prokletoj
A kroz buže od madiri
Vitar piri ćale moj

Nikoga doma nima
Za bila jidra tkat
Svi su pošli študirat
A ja ćale osta sam.

Vrati se mili ćale
Na naš Jadran plavi
Čekan te ja i seka
Čeka tebe morski žal

[Magnum]

NA BRIGU KUĆA MALA

Na brigu kuća mala, na njoj su prozora dva.
Na prozor sjela djeva, ko ruža proljetna.

Sto radiš djevo bajna, u tu prekrasnu noć?
Moj dragi zvijezdo sjajna, reko je da ce doć.

Tri noći već su prošle, otkad ga čekam ja.
I mnoge jos će proći, ostajem žalosna.

Moj dragi drugu ljubi, a mene ostavlja.
A ja ga kleti neću, jer sam ga voljela


PISMA MAJCI

Ti si mi bila sve majko
I tvoje nježno krilo
Na te misli stalno majko
Moj vapaj čuj

Spušta se noć
Pado je snjeg
Moj vapaj se gubi
Niz brijeg

Ne mogu te zaboravit majko
Tebe ni  tvoje nježne riječi
Na te misli stalno majko
Moj vapaj čuj

Spušta se noć
Pado je snjeg
Moj vapaj se gubi
Niz brijeg



AKO TI DRAGA JA NA MORE POJDEM

Ako ti draga ja na more pojdem
I natrag ne dojdem ne plači ne plači
Samo se sjeti na moj život mladi
I na našu jubav ne plači ne plači
Samo se sjeti na moj život mladi
I na našu jubav ne plači ne plači

Ne plači moja mila draga
I ne daj srcu svome jada
Ako ti draga ja na more pojdem
I natrag ne dojdem ne plači ne plači
Samo se sjeti na moj život mladi
I na našu jubav ne plači ne plači



BARKA JE MALENA

Barka je malena
plovit se na može
Maro, oj Marice
Utopit ćemo se

O mladi mornari
Skočite u vodu sad
Spasite Maricu
Od morskih valova

Mornari skočiše
Maru ne nađoše
Maro, oj Marice
Utopila si se


BALADA O ĆAĆINOM SATU

Ćaća je jema sat u malom žepu,
Takvoga sata nima više niko;
Iz njeg se vrime razlilo ka mliko,
Ka vino ća je uteklo svon čepu.
Kad bi ćaća zasta da otare čelo
I sat bi sta i mudro bi muča
Nije jema srca da odbroji uru
čoviku ća sidne da umoran ruča.

Ćaća je jema sat u malom žepu,
Takvoga sata nima više niko;
Iz njeg se vrime razlilo ka mliko,
Ka vino ća je uteklo svon čepu.
Ćaća se moga i bez sata snaći
Po pivcu, maški, po jugu u zraku,
Al' more biti, čutija se jači
Sa saton ća je svitlija u mraku.

Pričaju judi starili su skupa,
Sat je bija srce u ćaćinu tilu,
I nije se znalo ća to šuška, lupa
Ća to tira naprid vrilu krv kroz žilu.
Sve dok nisu oba ostali bez glasa,
Sve dok nije zemja rekla zadnje slovo,
Još se nije znalo a je puklo, stalo,
Jer na njima sve je bilo još ka novo.
Na ćaćinon satu briše se i gubi
To vrime u zlatu i ti prsti grubi.
To vrime u zlatu taj leut ća kreće,
Na ćaćinon satu vratiti se neće.

[Magnum]

CVIJET ČEŽNJE

Priroda sve je, sve što je znala,
Najljepše niti u tebi tkala.
Sunčevu pređu u krošnje bora,
Boje dragulja u pjenu mora.
A čovjeku tvome što s tobom živi
U trenutku svakom,
Da ti se divi tu raskoš je dala.

Dalmacijo, k'o blistav cvijet
Čaroban, lijep, ti sav si moj svijet.

Kad se nad tobom rastvara nebo,
Oluja bjesni, a more hara.
Priroda nove utkiva niti
Čudesnih boja, smjelih šara.
I teško će znati tko tu ne živi
Da  čovjek još može
I kada pati da tebi se divi.

Dalmacijo, k'o blistav cvijet
Čaroban, lijep, ti sav si moj svijet.



ČIJA JE ONO DIVOJKA

Čija je ono divojka
koja rano rani, koja rano rani
Čija je ono divojka
koja rano rani na vodu

Digla je skute visoko
grabila je vodu, grabila je vodu
Digla je skute visoko
grabila je vodu duboko

Tri dana ništa ne jede
samo pije vode samo pije vode
Tri dana ništa ne jede
samo pije vode studene

Ono je moja divojka
koja rano rani, koja rano rani
Ono je moja divojka
koja rano rani na vodu




DALEKO MI JE BISER JADRANA


Daleko mi je biser jadrana,
Daleko mi je moj rodni kraj.
A još je dalje moja mila draga,
Koju sam vjerno ljubio ja.

Ja morem plovim, zvijezdice brojim,
I stalno mislim na rodni kraj.
U nadi živim, radosti pun sam
Da ću te jednom vidjeti ja.

Plovi mi plovi, brodiću mali,
Neka te nosi srebrni val.
Ja mlađan suze neprestano ronim,
I stalno mislim na rodni kraj



DALMATINSKA ELEGIJA


I ova mala kala u suncu, cviću sva,
kontrade skalinade, di šetat san se zna
i ti fumari stari iz koji dima ni,
i naše none bone ča volimo ji svi...

To nestaje sve daje, sve to ča srce zna,
drugare tražim stare, al furešt sad sam ja.
ni Duje, Dane Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.

Te škure balature ča stididu se sad,
ferali ča su sjali kad mrak bi pa na grad.
portuni i kancuni di čeka san je ja,
šentade serenade, noć puna pisme sva...

To nestaje sve daje, sve to ča srce zna,
drugare tražim stare, al furešt sad sam ja.
ni Duje, Dane Frane da dojdedu na mul
kod tete Marijete da popijedu žmul.

Sve nestaje sve daje u dragom gradu tom,
sve nestaje, al' traje ta bol u srcu mom




DA MI JE S TOBOM PROĆI, MARE


Da mi je s tobom proći, Mare,
još jednom kroz naš Marjan.
o tomu svake noći snivam,
o, da l' će doći taj dan?

Ta divna splitska noć,
u luci male barke,
ti sjeti se mene
i naše ljubavi žarke.
I tri sulara su,
tri sulara su,
i tri sulara, tri sulara,
tri sulara su.

Dok nam kroz grane mjesec sija
i zvijezda blistavi trag,
to ljubav srca nam opija,
o, dođi, čekam te ja.

[Magnum]

JEDNA DUBRAVČANKA


Jedna dubravčanka otvorila dućan
U njem je svega bilo
Samo ne jedna stvar
A to je bakalar

Mene zovu bjonda al bjonda nisam ja
Ja imam crnu kosu
Ća ljubav provodit
Zašto me ne ljubiš

Mene zovu bjonda al' bjonda nisam ja
Ja imam crne oči
Za ljubav sprovodit
Zašto me ne ljubiš



KONOBA


Jemala si baril, i bronzine
Pod škancijon stivane bocune
Sve si gušte na ovome svitu
Darivala ka lipe bokune

Vonjala si toćon i frižkinon
Ladila me kad uvati fjaka
A kad dušu stegla bi tuga
U tebi san, i pija, i plaka

Konobo moja, radosti sva
Dušu san svoju, svu tebi da
Konobo moja, ka dom si moj
Čuvan ti pismu, ka život svoj
Nana na, nana na, na na na
Nana na, nana na, na na na

Uz šteriku još vonja levanda
Razvodni se život ka bevanda
Od bibiti falši novitadi
Nedamo se još smo uvik mladi

Ajmo skupa prijatelji moji
Razmistimo tamburin, katrige
Zapivajmo pismu s kojon srce
U po žmula zaboravlja brige



LA ARMONICA TRIESTINA


Kad mi bude svega dosta ostavit ću sve te divne žene
Šta će meni divne žene umoran sam mogu i bez mene
Otići ću napit ću se da mi srce nađe malo mira
Da za moju dušu noćas svira

La armonica Triestina
La armonica Triestina
Hoj-la-ri-ja hoj-la-ri-ja-da
Nalijte mi še vinca črnega
Hoj-la-ri-ja hoj-la-ri-ja-da
Nalijte mi še vinca črnega

Ja jos neznam dal je prava Anđelina, Sonja il Kristina
Nije lako ja sam jedan njih je tri a srce već se klima
Otići ću napit ću se da mi srce nađe malo mira
Da za moju dušu noćas svira



MARICE, DIVOJKO


Marice, divojko, poštenoga roda,
ti ne peri robu kraj mojega broda.

Prođi se ti mene i mojega roda:
ja ću robu prati di je mene volja.

Ako si gospodar od svojega broda,
ma nisi gospodar od Sinjega mora.

Marice, divojko, uzmi me za draga,
jer ja imam srce koje valja blaga.

Ja ne tribam tebe, niti tvoje blago,
jer ja ljubim ono ča je srcu drago.




MARICE, DUŠO


Marice, dušo, Marice, srce, di ti je Tonči tvoj?
Otiša je van na more, pa će opet doć.

Marice dušo, slatki raju moj,
zašto mi kratiš mili pogled svoj?

Tvoj mi je pogled slađi od meda,
koj' će me skončat prije vrimena.

Ako si pošla Sinjem moru van,
ja ću te tražit' cilu noć i dan

[Magnum]

MASLINA JE NEOBRANA


Eto već je lito dana, i skoro će zima
Prigiba se zemlji grana, a dice još nima
Zaplakali škoji bili i sunce već blidi
Makina ka vitar cvili, a suza se cidi

Za navik je pape zaspa
Samo želja još je budna
Budit ću ih prije zore
Željo moja uzaludna


Maslina je neobrana
Nima koga da je bere
Prigiba se teška grana
Slomit će se od nevere


POĆI ĆU NA MORE


Poći ću na more, vidit je li bistro
Je li dojidrilo moje drago milo

Jidri, jidri dragi, došlo ti je vrime
Neznaš da za tobom moje srce gine

Sinje drugi pridu, nakon Sinjeg mora
Samo ne viditi milog dragog moga



NITI SAN JA SELJANKA

Niti san ja seljanka
niti san varosanka
nego san ja rojena
u luci kraj obale

U luci kraj obale
tamo je mirno stanje
vide se parobrodi
po moru se ljuljaju

Po moru se voziti
tribaju mandoline
za ljubav sprovoditi
tribaju cure fine



OJ, MORE DUBOKO

Oj, more duboko,
sva moja radosti:
po tebi plovi rumen cvit,
cvit moje mladosti.

Ne mogu od milja
niz more gledati.
mornare ja ću pitati
za moga dragoga.

On je otiš'o
u tuđi dalek kraj,
i skoro će se vratiti
u mio zavičaj.



OPROSTI MI PAPE


Rekli su mi najgore o tebi, nisu nikad pričali o sebi,
Rekli su mi ono ča su tili, virova san stariji su bili,
Rekli su mi ono ča su tili, virova san stariji su bili...

Rekli su da si svugdi bija, rekli su da si puno pija,
Rekli su mi ono ča su znali, virova sam jer san bija mali,
Rekli su mi ono ča su znali, virova sam jer san bija mali.


Oprosti mi pape, sve te grube rici,
I moj život sada, na tvoj život slici.
Oprosti mi pape, sad razumin tebe,
Gledan tvoju sliku, gledajući sebe.


Rekli su mi da si ženske jubi, na kartama da si šolde gubi,
Rekli su mi ono ča su znali, virova sam jer san bija mali,
Rekli su mi ono ča su znali, virova sam jer san bija mali.

Rekli su mi da si sova Boga, rekli su mi prikoviše toga,
Rekli su mi ono ča su znali, virova sam jer san bija mali,
Rekli su mi ono ča su znali, virova sam jer san bija mali.


Oprosti mi pape, sve te grube rici,
I moj život sada, na tvoj život slici.
Oprosti mi pape, ča san druge sluša,
Ja san pape isti, jer san život kusa.
Oprosti mi, pape, oprosti mi, pape!



PIVA KLAPA ISPO' VOLTA


Šoto voče piva klapa u to gluvo litnje doba
I prolazi ispod skala di se suši tvoja roba
Do Pergula riči lete pun se misec smije gradu
Ti se dižeš iz kočete da poslušaš serenadu


S ponistre se vidi Šolta, piva klapa ispo' volta
U daljini svitle koće piva klapa šoto voče
Ti se ozireš po sobi slika je na kantunalu
Oneg ča ga more odni u daleken fortunalu


Opustila davno riva zatvoreni su portuni
Ispo' volta klapa piva tvoji mirišu lancuni
Tihu razmićeš koltrinu zrila si ka litnje veče
O jubavi i o vinu piva klapa šoto voče


S ponistre se vidi Šolta, piva klapa ispo' volta
U daljini svitle koće piva klapa šoto voče
Niko neće te kaštigat kad bi skinila korotu
Žalost će te svu deštrigat a još moreš dat lipotu

S ponistre se vidi Šolta žmiga svitlo ispo' volta
U po' dota kada pasa piva klapa ispo' glasa

[Magnum]

POLETILE BILE VILE

Poletile bile vile,
povrh grada Dubrovnika.

To ne biše bile vile,
već to mlade dalmatinke.

Dalmatinko siđi dolje,
da ti vidim lice tvoje.

Lice tvoje, rumeno je,
a tvoj dragi daleko je.

Ne mogu ti sići dolje,
duboko je Sinje more.

Sišla bi ja cviće brati,
al' ga nemam kome dati.

Kome sam ga ja davala,
daleko je za gorama.



RIBARI S JADRANA


Kad plovimo u barci sve do zore,
riba nas prati niz beskrajno more
a prid zoru, kad ugasnu ferali,
prime nas opet tihi morski žali.


Ribari smo sa Jadrana:
naša je ljubav u Splitu,
ribari smo sa Jadrana,
najlipšeg mora na svitu.


Gitara prati nas od rane zore
i plovi s nama niz beskrajno more
i prid večer, kad palim ja ferale
i ostavljam tad tihe morske žale



RIBAR PLETE MRIZU SVOJU
 
Ribar plete mrizu svoju
Koja njemu triba
A tko ce je sutra plesti
Bas ga nije briga

Zapivaj pismu, ribaru stari
Jer to je pisma o moru

More divno, more sjajno
Ti si meni drago
Ti si ceznja srca moga
Ti si moje zlato

Biseru divni, rodnog mi kraja
Lipota tvoja me opaja



SVE PTIČICE IZ GORE


Sve ptičice iz gore
Spustile se na more

Samo jedna ostala
Koja nam je pjevala

Koja nam je pjevala
O nesretnoj ljubavi

Zbogom ostaj moja ti
Moramo se rastati

Moramo se rastati
U samoći živjeti



TIHO, NOĆI


Tiho, noći, moje zlato spava.
Blijedi mjesec nebom obasjava.
Tiho pojte maleni slavuji,
Da se moje zlato ne probudi.
   
Sjećaš li se, zlato, noći one,
Kad je mjesec nebom zaplovio?
Kad je mjesec nebom zaplovio,
Ja sam tebe, dušo, zagrlio.

Pala si mi, ah na grudi moje,
Ja poljubih medne usne tvoje.
Ja poljubih medne usne tvoje,
Sjećaš li se, zlato, noći one?

[Magnum]

U ĐARDINU


U đardinu kad si ruže brala,
sama si me sebi dozivala.

U đardinu ružmarin zeleni,
dođi k meni, cvite moj rumeni.

Mare moja, u majke jedina,
ti si moja ljubav nesuđena.

U đardinu lipo cviće cvate,
draga moja, samo živim za te



SMILJANIĆU, POKISLO TI PERJE


Smiljaniću, smiljaniću, po, po, po
Smiljaniću, smiljaniću, po, po,
Pokislo ti perje.

Neka kisne, neka kisne, po, po, po
Neka kisne, neka kisne, po, po
Pokisnuti neće.

Nije meni, nije meni, do, do, do
Nije meni, nije meni, do, do
Do mojega perja.

Već je meni, već je meni, do, do ,do
Već je meni, već je meni, do, do
Do mojega jada.

Sinoć me je, sinoć me je, o, o, o
Sinoć me je, sinoć me je, o, o
Oženila majka.

A danas mi, a danas mi, po, po, po
A danas mi, a danas mi, po, po
Pobigla divojka!


TI SI RAJSKI CVIJET


Ti si rajski cvijet, tebe voli svijet,
Tebe volim ja, i više nikoga.


I ona sama, da ne zna mama,
Ružice brala, dragome svom.
I ona sama, da ne zna mama,
Ružice brala, dragome svom.


Anko Ančice, dušo i srce,
Tebe volim ja, i više nikoga.

Samo nemoj ti, majci kazati,
Da te ljubim ja, i više nikoga.


I ovo cvijeće uvenut neće
Što dragi dragoj na poklon da.
I ovo cvijeće uvenut neće
Što dragi dragoj na poklon da




VOZILA SE BARKA MALA


Vozila se barka mala,
vozila se pokraj rive.
A sa rive, a sa rive
Doziva Maru Mile:

"Barka je malena,
vozit se ne može!
Oj Maro, Marice,
utopiti ćeš se!"

Prošlo lito, a i zima,
više lipe Mare nima.
Utopila se Marica,
jadna cura nesritnica.

Staviti ću spomen-cvit,
nek znade cili svit
di nam se je utopila
nesritna Mare mila.



VRATIJA SE ŠIME


Vratija se Šime, di je bija?
Vratija se jutros, di je bija?

Tri ga dana i tri noći nije bilo kući
nikom nije ništa reka još ga obid čeka

Kažu da je smokve ukra, kažu da je pija
Kažu da je sve do jutros u pržunu bija

Neka misle ča ih voja, ni gore ni boje,
Tri je noći sritan bija, kraj divojke svoje

Vratija se Šime, di je bija?
Niko pravo ne zna, neka ne zna!

Di je bija, da je bija, lipo mu je bilo
Di je bija, da je bija, lipo mu je bilo




ČAŠA GORKIH SUZA


Ja pijem čašu gorkih suza
Za našu ljubav za našu sreću
Ti nisi ubrala rosu s ruža
Ti nisi htjela ljubav vjećnu

Aj ja ja ja
Aj ja ja ja

Tebi sam draga život dao
Tebi sam dao sve dane svoje
I nikad, nikad nisi znao
Koliko te voli srce moje

Kad jednom budeš prošla s drugim
Sjeti se draga pjesme moje
I uzmi čašu gorkih suza
Jer samo to još imaš svoje

[milić]

Sad si me podsjetio na jednu dragu trećemajku.
Sve praznike (Nova godina, Prvi maj...), rođendane, kasnije i Badnjak smo, miješano društvo, feštali po raznim oštarijama, restoranima, picerijama...Rijeke i okolice.
A Tatjana je imala riječi, vrag zna koliko, pjesama otipkanih tako da nije bilo mumljnja kad bi pjevali. Moš mislit nas dvadesetak zna cijelu pjesmu. Baš je to bilo simpa. 
Možda je ona to stavila?