Park heroja - Trsatski park

[milić]

E moj parče, pače, junače, pardon herojče. Kako ti bješe bez mene sviju ovijeh dana? Ma mislio sam ja na tebe, ali znaš posao, žena, djeca...Skužio si da lažem kano pseto, je li?. Ma za pravo ti reć nekako mi se ne da hodati, dojadilo mi . Čini mi se da me ovi, koji žive pokraj parka, čudno gledaju. Stalno sam, makar pozivljem ljude i žene  da mi se pridruže, ali nećeju, pa nećeju. Da imam barenko  kakvog pasa pa da me vodi drito u park, a ne ovaistu zvijer i još Narančastu. Ki pešo.
A eto, ipak sam ti danaska doša.
I šta sam mogo vidit. Ništa. Sve je isto ko prošli put. Nit su limuncini požutili



nit su zid popravili.



Samo je Sabinina voćka mokra poslije kiše. Puna je kapi pa ih njiše.




I golubi su uvijek isti. Evo prepoznajem onog sivo-plavog s dvije tanke nožice koji stoji do onoga šta je kraj njega. E, a ti bi otio da ti ja dolazim, a iman i šta za vidit.



A i ono šta je novo je grdo pa se mislim dal da napišem ili netju.
Ma kad san počejo evo. One dvi jedine šmrike, ma ne šmrike nego ono igličasto, vazda zeleno neka rjeka. Ona Una. Ma tisa, tisa se zove to drivo. E, to je na izdisaju. Uvatilo ga nešto pa neće da pušća. Najboje bi bilo zazvat kakvog krsnika. A neznaš ti šta je to. Nisi čujo od štrigi, štriguni, mori i to? A onda ništa. Kako došlo tako ošlo.




 

[Magnum]

Baš nešto razmišljam.... 

Ja u životu nisam kročio nogom u taj park.... Ništa me nije navodilo na taj potez. 

Sad sam dobio volju to ići pogledati svojim okom 

[milić]

Evo, kad budeš išao javi mi se pa ćeš imati stručno vodstvo. Poslat ću ti broj moba u pp pa kad budeš išao zvrcni. Bit će mi zadovoljstvo prošetati u dobrom društvu.

[Magnum]

Eto, očigledno sam dobro shvatio poruku :-)

Kuhao sam pa nisam uspio pročitati ovo 

[Rijeka]

Ma tisa, tisa se zove to drivo. ...

Ajme, što se dogodilo Tisi? 

[milić]

A skužila si, a?
Smijem se kako sam jučer to opisao. K'o da sam našprican. A mrtav trijezan sam bio.
Da, "naše" tise jako loše se drže. Pogotovo ova jedna-jadna.

[Rijeka]

Ako ti se da, pitaj malo komunalce ako ih nekad, jednom tamo sretneš..

[milić]

Budem, kak bi rekli Zagrepčanci.
-----------
Nego vidim da imaš novu parolu. Ki te jadi?

[Rijeka]

Nitko. Bila mi je forica kad sam ju pročitala. 

[milić]

Kako je ovo forum poznat po nepoštovanju pravila evo jedan predratni vic, na tu temu.
Tamo, početkom stoljeća XX. ljudi su uglavnom emigrirali prema Amerikama. Jedan pametnjaković je za emigraciju izabrao Rusiju. Pa je došla Oktobarska revolucija pa glad, Sibir i to. I javlja se on doma mami. Znao je da se pisma čitaju pa je ovako počeo pismo:
Draga mama!
Meni je dobro i neka mi je...

[elvis]

Znao je da se pisma čitaju pa je ovako počeo pismo:
Draga mama!
Meni je dobro i neka mi je...

U verziji koju sam ja čuo pismo ide "Meni je dobro, tako mi i treba ..." 

[FiumeRi]

Kako je ovo forum poznat po nepoštovanju pravila evo jedan predratni vic, na tu temu.
Tamo, početkom stoljeća XX. ljudi su uglavnom emigrirali prema Amerikama. Jedan pametnjaković je za emigraciju izabrao Rusiju. Pa je došla Oktobarska revolucija pa glad, Sibir i to. I javlja se on doma mami. Znao je da se pisma čitaju pa je ovako počeo pismo:
Draga mama!
Meni je dobro i neka mi je...

Totalna insinuacija i dezinfomacija. 
Čovik je bio iz Punta a kada je otišao u Rusiju nije se godinam javio doma gdje su ga osim roditelja čekali žena i djeca.
Bez današnjih komunikacija, čovjeka su nakon nekoliko godina bez tjela pokopali i nastavili živjeti dalje.
Tada dolazi njegovo pismo pisano roditeljima jer se ženi ne smije javiti: "Ja sam tu, dobro mi je i neka mi je. ..."
On je naime u Rusiji našao drugu ženu s kojoj je u braku, imaju djece ....
Mogao bi moje bodule pitati i ime tako da priča ipak ima neku težinu jer kako bi Balešević rekao: Ako su lagali mene i ja lažem vas. 

[milić]

Ajmo i tu napisati par rečenica o Donjem parku, hm možda ide veliko p ako može Donji Grad...?
Dakle jučer sam bio ugodno iznenađen kutkom kojim inače ne prolazim. Malo me to zsčudilo da u relativno malenom parku ima kutaka gdje ja nisam bio. Ali tko prizna pola mu se prašta...
Dobro uređene i popločane staze.





i funkcionalni upojni bunari, ako me građevinari ne isprave  .



...

[milić]

...
Moje nepoznavanje ovog dijela donjeg parka kreće odavle. Uvijek skrećem na ovom skretanju



gornjom stazom, a trebalo bi nekad i mijenjati puteve, jel da.
Donja staza vodi do novog otkrića.
Uz samu Radićevu nalaze se i klupice pa kome se sjedi neka sjedi.



Ovo je Radićeva ulica.



I ovo, ali pogled prema zapadu.



...

[milić]

...
Pređemo li Radićevu, kojoj je rubnjake izradila ova firma



dolazimo u oravi, Trsatski park.
Tu ništa nova, barem mišljah tako na ulazu.
Čak ni limuncini nisu požutjeli.



Tako da od limunčate niš.
Ali na izlazu me dočekao bingo!
Nisam mogao vjerovati.
Najprije sam primjetio da nema više pijeska. Mislio sam odnijeli ga neki mangupi.



Ali ne, ne. Zid je popravljen. Jes da im je trebalo vremena. Pa nije to tako jednostavno kao šta mali milić misli. Treba to projektirat. Prije snimit situaciju. Pripremiti projekti, ljudi, matrijali...
Da bi dobili par metara zida. Koji je sad tu na sveopće zadovoljstvo mene i još nekih nepoznatih.



Imamo zid!