O našem SenjuO našemu liepo ti je Senju,
Da milina živit je u njemu;
Graničarov to je hambar pravi,
S toga njega i uviek slavi –
Božje kuće nema,
Do našega Senja.
Jer u njemu jesu do tri slave,
Od prošlosti zasebine prave,
I onomu, koj u njemu živi,
Svetinje su, kojima se divi –
Jer šta takva nema,
Do našega Senja.
Prva slava senjska je "funtana"
Za "divice" to je ljuta rana,
Voda curi, ali tako fino,
Da za žedju piti moraš vino –
Zato po birtijan,
Sav sviet skoro pijan.
Druga slava, to je senjska štala,
"Cilnicom" se negda zvala,
Mnogi kažu "Trgovina veća",
Čim je više na "Cilnici" smeća -
Da je drugdje štala,
Trgovina bi pala.
Treća slava to je senjska sloga,
Od te sloge boli glava mnoga,
Da te sloge još u Senju nema,
Sviet bi držo, da je Senj zadriema –
Al` s te sloge živi,
Koji god što skrivi.
Dosta Senju, kad ima fontane,
Bit će vode kad kiša pane,
A pod krovom kad bi bila štala,
Nebi bura čistit šta imala –
Ali sloge nema,
Do našega Senja.
Pjesma Pantelija koju je, kao slijepac,
1876. g. od Karlobažanina naučio.
(CRO-eu.com)
