Malo me na istraživanje ponukao ovaj članak u novinama od 22.07.1939., Kraljevska mornarica Jugoslavije imala je nosač aviona??? Dao sam se u potragu, i da, stvarno jeste! Stavljam tekst bez konvertiranja na hrvatski, jer mi se ne da, i par fotki, ostale možete vidjeti samo ako se registrirate na paluba.info - na linku
http://www.paluba.info/smf/index.php/topic,9442.0.htmlEvo i priče sa paluba.info:
Konstantan nedostatak novca sa kojim se suočavala Jugoslovenska Mornarica u godinama posle Prvog svetskog rata je onemogućavao nabavku novih, skupih i modernih ratnih brodova. S druge strane mnogo manje novca je bilo potrebno za nabavku hidroaviona, što je dovelo do brzog razvoja Pomorskog Vazduhoplovstva. Već sredinom dvadesetih godina PV je koristilo nekoliko baza na Jadranskoj obali, tako da se javlja potreba za brodom koji bi bio sposoban da transportuje hidroavione i rezervne delove između njih, kao i da vrši spasavanje letelica koje su stradale u udesima. Stoga je odlučeno da se u nemačkom brodogradilištu Deutsche Werft u Hamburgu naruči jedan ovakav brod. Naravno i ovom prilikom se finansijski faktor pokazao kao odlučujući, tako da je naručen najmanji brod koji je mogao da ponese dovoljno zaliha i rezervnih delova za deset hidroaviona. Gradnja broda počinje tokom 1928 godine, kada je položena kobilica, da bi brod bio svečano porinut 22 juna 1929 godine. Zbog odredaba Versajskog ugovora, Zmaj nije bio naoružan u nemačkoj, već je klasifikovan kao nenaoružani pomoćni brod. Već u septembru iste godine brod je bio dovršen i kreće put nove domovine. Dok je plovio u visini gradića Flušing u Holandiji, 9 septembra, dolazi do havarije i požara na jednom od brodskih motora, tako da je bio prinuđen da se vrati u Hamburg na neophodne popravke koje su se odužile na sledećih godinu dana. Zmaj najzad stiže u Boku Kotorsku 30 avgusta 1930 godine, gde je dovršeno njegovo opremanje i naoružavanje, a u sastav flote ulazi tokom sledeće godine.
Zmaj je bio hidroplanski tender deplasmana 1870 t, dužine 83, širine 13 i gaza 4 metra. Na sredini broda se nalazila samarica a iza nje, prema krmi, velika i prostrana paluba potrebna za manevar sa letelicama. Brod nije imao klasičan dimnjak, već izduvnu granu koja je prolazila kroz konstrukciju samarice. Za pogon broda su korištena dva osmocilindrična četvorotaktna dizel-motora firme MAN, od kojih je svaki imao 1630 KS. Oni su pokretali dva propelera, koja su brod kroz vodu gonila maksimalnom brzinom od 15 čv. Brod je nosio 140 t dizel goriva, što je bilo dovoljno za doplov od 4000 NM. Naoružanje broda se sastojalo od dva protivavionska topa Škoda 83,5 mm PL kanon vz. 22 i dva dvocevna protivavionska topa Škoda 40 mm Z1/2. Brod je takođe nosio i jedan rasklopljeni hidroavion de Havilland DH.60 Moth, koji se nalazio u posebnom skladištu između nadgrađa i samarice, a koji je po potrebi vađen iz tog skladišta i sklapan na krmi, a zatim spuštan u vodu pomoću nje. Brod je opsluživala posada od 145 članova.
Tokom službe u KJRM, Zmaj je uglavnom služio za prevoz rezervnih delova po hidroplanskim stanicama PV na Jadranu. Zabeleženo je da je jedan jedini put korišten za spasavanje havarisane letelice 1936 godine u Boki Kotorskoj, kada se prilikom sletanja na nemirno more prevrnuo Do-Wal broj 256. Srećom te je letelica ostala da pluta na površini, tako da je Zmaj sledećeg dana podigao samaricom na palubu. Zbog ovog nedostatka posla u originalnoj nameni, Komanda mornarice odlučuje da ga pretvori u minopolagač. Ova ideja je ostvarena tokom 1937 godine, a iste godine, zajedno sa razaračem Dubrovnik i podmornicama Hrabri i Smeli, ide na krstarenje tokom kojeg je posetio luke Pirej i Istanbul. Od 1939 godine služi kao komandni brod flote i u tom svojstvu prisustvuje katastrofi razarača Ljubljana januara 1940 godine prilikom uplovljenja u Šibenik.
Pred početak Aprilskog rata Zmaj dobija zadatak polaganja minskih polja po Kvarneru i ispred šibenika. Na žalost na ovim minskim poljima, kod ostrva Zlarin, su potonuli naši putnički brodovi Prestolonaslednik Petar i Karađorđe. Posle aprilske katastrofe, brod zarobljavaju Italijani u Splitu, ali ga uskoro predaju Nemcima, na osnovu dogovora o podeli ratnog plena.
U nemačkoj službi postaje brod za spasavanje letelica (Flugzeugbergungsshiff-7 avgusta 1941 godine) i dobija „novo“ ime Drache ( Zmaj). U međuvremenu je pojačana PVO broda, ugradnjom jednog mitraljeza Breda M38 kalibra 15 mm i dva topa FlaK30 kalibra 20 mm, a ugrađeni su i klizači dubinskih bombi, kojih je mogao da ponese 12 komada. Već 27 decembra brod je reklasifikovan u trupni transporter i poslat u Egejsko more. U aprilu 1942 godine odlazi na remont u Trst, gde je do avgusta meseca pregrađen u minopolagač sa kapacitetom krcanja od 120 mina na palubi i još 120 mina u brodskim skladištima. Tokom ovog remonta je skinuta originalna samarica i zamenjena sa dve manje, dok je stub stare obložen limom, tako da je dobio izgled pravog dimnjaka. Staro naoružanje je kompletno zamenjeno, tako da su ugrađena dva topa 10,5 cm/45 SK C/32, pet topova 3.7 cm/83 SK C/30 i šest jednocevnih topova 2 cm/65 C30. Takođe je iza stuba samarice i iznad krmene palube ugrađena platforma dimenzija 20x5 metara.
Drache ponovo ulazi u operativu 20 avgusta 1942 godine, a nemci ga opet preimenuju u Schiff50, 6 novembra iste godine. Posle toga kreće u misiju miniranja Egejskog mora, a u par navrata vrši i miniranje određenih lokacija na zapadnoj obali Grčke. Posle kapitulacije Italije učestvije u operaciji Eisbär, kada prevozi jedinice puka Brandenburg, koje zauzimaju ostrvo Kos.
Zajedno sa minopolagačem Bulgaria, 8 oktobra 1943 godine, prevozi ratni materijal za ostrvo Kos, kada ih napada podmornica HMS Unruly koja promašuje Drache, ali uspeva da potopi Bulgariju. Par dana kasnije ista podmornica opet nailazi na njega, ali opet ne uspeva da postigne pogodak. Najuspešnija operacija koju je Drache izveo je bilo polaganje minskog polja kod ostrva Pserimos i Kalimnos u Dodekanezu, koja su trebala da zaštite nemačke trupe tokom bitke za Leros. U ovom minskom polju 22 oktobra na mine naleću razarači HMS Hurworth i VP Adrias ( Grčki) klase Hunt. Na minu prvo naleće grčki brod, kojem je tom prilikom raznet pramac, a britanski razarač kreće da mu pomogne, kada i on naleće na minu i tone, zajedno sa 143 člana posade. Adrias ipak uspeva da se održi na površini i uz gubitak 21 člana posade, sopstvenim pogonom, stiže do Aleksandrije 6 decembra. Dve noći kasnije, u isto minsko polje uleće i razarač HMS Eclipse, klase E, koji je prevozio oko 200 vojnika iz 4 Kraljevskog puka iz Istočnog Kenta. Brod udara u minu koja ga prepolovljava, a brod tone u roku od nekoliko minuta. Od 173 mornara i 200 vojnika, stradalo je 119 članova posade razarača i 134 vojnika.
Jedna od zanimljivijih epizoda u životu Zmaja je sigurno bilo ispitivanje helikoptera Flettner Fl 282 Kolibri. Naime na Zmaju su bila ukrcana dva prototipa ove letelice, V6 i V10, sa kojima su vršena ispitivanja tokom 1942 i u periodu januar-februar 1943 godine. Tada je trebalo oceniti mogućnosti ove letelice u protivpodmorničkoj i protivminskoj borbi. Ovi testovi su se pokazali uspešni samo pri lepom vremenu, tako da se uskoro odustalo od njih.
Tokom 1944 godine brod doživljava još jedno prenaoružavanje, kada se skidaju topovi kalibra 105 mm, a ugrađuju se topovi 8.8 cm/45 SK C/30 i pojačava se PVO ugradnjom dva četvorocevna topa 2 cm FlaK38.
Tokom svoje ratne karijere Zmaj je bio meta nekoliko savezničkih vazdušnih napada tokom 1943 i 1944 godine, ali je bio samo lakše oštećen u dva navrata. Međutim, 29 septembra 1944 godine, brod je potrošio sve svoje živote. Tog dana popodne, dok se nalazio na sidru u zalivu Vati na ostrvu Samos, napada ga nekoliko RAF-ovih aviona Bristol Beaufighter, koji uspevaju da ga zapale, što dovodi do njegove eksplozije i pogibije 11 članova posade. Zmaj tone dva sata kasnije, a njegova olupina ostaje na istom mestu do 1967 godine, kada je najzad izrezan.
deplasman: 1870 t
dužina: 83 m
širina: 13 m
gaz: 4 m
pogon: dva osmocilindrična, četvorotaktna dizel motora MAN sa ukupno 3260 KS
brzina: 15 čv
doplov: 4000 NM
posada: 145 članova
naoružanje: 2x83,5 mm PL kanon vz. 22, 2x2x40 mm Z1/2
hidroavion: 1 hidroavion de Havilland DH.60 Moth
Dakle, nosač jednog aviona bio bi točniji naziv!
