Dragutin Hirc "Hrvatsko primorje" citat:
Ova Riečina sviet je za sebe; tu u starom koritu Riečine ciela je šuma od jarbolja. Ima Hrvata iz Splita, Šibenika,sa Visa, Brača, Paga i sa Kvarnerskih otoka; jedni dodjoše vinom, drugi uljem ili inom robom n. pr. drvima, dugama, kapulom (lukom), slanom ribom. Liepo je gledati brazzeru kad je nakrcana velikim bačvama, koje su pune fina ulja. Tu je vreva i vika kao na sajmištu,roba se ukrcava i izkrcava, da rebra na brodicama pucaju, a ta halabuka traje do podne, kad
se na Rieci top izpali i zvona zazvone. Sada se sve sprema, da što založi i malo odpočine. U kutu ili prikrajku broda pucketa plamen kod kojega se objed pripravlja, a kad je gotov, zdjelu postave na krov broda, gospodar posjedne na čelo, a družina oko njega i tako blaguju. Kotao se prevrne, palenta žuta kao zlato, izpadne na dasku, a gospodar ju žicom ili konopcem razreže u toliko komada, koliko je družine. Poslije objeda povade svoje kratke lulice i odbijaju guste dimove.
Gdjekoji se pruži i na vreću, prisloni o bačvu, ili se protegne na krovu broda i tako počiva.
Kada je brodica izkrcana, opet su pune ruke posla, nu prije što na put krenu, valja ju očistiti i popraviti, ako se je na njoj što pokvarilo. Najprije peru krov broda, poslije očiste jarbole,a zatim se spuste u čun i brodicu na okolo očiste.
