Klana i okolica

[jazbac]

Kako ova cestica iznad Breze izgleda na fotografije skoro pa ravna ... a svi koji su je pasali biciklun znaju da iako nije ekstremna ni slučajno ni ravna

Ja san to malo študiral i moren ti reć da mi ni baš se jasno na toj slike. Mene se čini da to ni ta cesta  , a morda je i neč predelano jer je cesta vreme Italije rekonstruirana. Trebalo bi po nekoj postojećoj kuće rekonstruirat od kuda je točno slikano.

[milić]

Potaknut ovim tekstom, pretpostavljam iz Riječkog lista iz perioda oko 1950.g. prisjetio sam se s ljubavlju i poštovanjem maminog ujaka.
Ivan Šebelja, Zvaneć iz Studene, znan još i kao Slivić, a partizansko ime mu je bilo Brkljača, je imao zadatak, kao i barba Zvane, da doprema hranu partizanima u Gorski Kotar. I to je nadasve uspješno obavljao.
Goveda bi preuzimao negdje na Učki i dotjerao ih do partizanskih sabirnih stanica.
Doduše on je bio onda mlad, jer je rođen, čini mi se, 1912.g.
Osim toga, predvodio je i brojne kolone žena iz Studene i okolice (uglavnom omladinki) koje su u košarama nosile namirnice (krumpir, rižu, tjesteninu...) svojoj vojsci u G. Kotar.
Praktički, Ujac Ive je, nakon rata, cijeli radni vijek proveo u klanjskoj pilani.
Uf, da sam bio pametan pa njega intervjuirao, tamo negdje osamdesetih. Nisam ni sad pametniji, ali danas sigurno ne bih tako nešto propustio.
...Uvijek se raznježim kad se sjetim tih malih gorostasnih ljudi.
Ujac Ive, počivajte va miru! 
-----------------------------------
Umalo sam zaboravio glavnu temu...Mislim da film nisam pogledao.

[jazbac]

Kad smo već pul šverca krav z Istre za partizani ću van i ja jednu povedet 
Moj nono je (kako je neken i poznato) va vreme njemačke okupacije bil civini obnašatelj dužnosti načelnika opčini Matulji. Iako je bil va njemačkoj službe delal je za partizani ili kako su to onda zvali za "pokret" odnosno bil je obavještajni agent, a ča su mu neki gnjusi komunistički potla rata osporavali. No, vrnimo se mi na kravi aš bin opet mogal ča napisat od teh gomili ili kako bi maj frend Fusher rekal govedi pak boje da mučin  i držin se krav.
Šverc je bil dobro organiziran i po dobro uhodaneh tajneh puteh ki su pasevali preko Planika, Lisini, kroz Miklaviju  pa preko Lužini daje prema Gorskemu kotaru. Kravi ni  kako je va navedenen filme prikazano pejal jedan čovek nego su predavane kako štafeta mej judi ki su dobro poznali lokalni teren. Morate znat da kravi hode pomalo pa je ta put dural i više dan. Za to vreme su kravi morale neč i jist i pit. A nisu ni Nemci bili moni ken te se "partizanske" kravi lih tako pred noson šetat.
E tu je moj Pepić Bond odigral jednu ne baš miću ulogu. On je izdaval lažne potvrdi o vlasništvu stoki tako da su "barba Žvaneti" imeli dokument da je krava njiha i tako uspjevali prehićevat kravi prema partizanon.
Nedavno san bil iskat lokvu (čini mi se da se zove Miklavija) ka je služila za napajanje stoki ka je prehićevana preko i zahvaljujuć jednemu Brgujcu (a ni Lleon  ) ki mi ju je senjal na Google earthe san ju arival nać.

[elvis]

Doduše on je bio onda mlad, jer je rođen, čini mi se, 1912.g.

Sa 29 godina svakako nije bio star, ali koliko je onda bio mlad moj nono koji je rođen 1928.g. a isto delal za i u partizanima? 

[milić]

Doduše on je bio onda mlad, jer je rođen, čini mi se, 1912.g.

Sa 29 godina svakako nije bio star, ali koliko je onda bio mlad moj nono koji je rođen 1928.g. a isto delal za i u partizanima? 

Ja ne verujen da su partizani i decu zloupotrebljavali za svoju ideologiju. Pa nebi oni to storili svom podmlatku.
Btw u Studeni ni bilo ni jednoga prvoborca. Bila je jedna prvoborkinja, ali ona se ne računa.
Ovo, za Iveta Zvanećiga, se radi oko 1943. pa na ovamo.

E tu je moj Pepić Bond odigral jednu ne baš miću ulogu. On je izdaval lažne potvrdi o vlasništvu stoki tako da su "barba Žvaneti" imeli dokument da je krava njiha i tako uspjevali prehićevat kravi prema partizanon.

Ja vavek govorin da je bilo teže onen ki su bili doma, kot tobože lojalni grajani/seljaki, nego onen va šume.
Ma ne razumeju to si. Pogotovo nisu nakon rata - neki. Nisu ni teli razumet da si moral neku nepopularnu odluku donest, kako biš opravdal svoju funkciju bilo kot selonačelnik al gradonačelnik, a i da ne posumnjaju Njemci va te.

[jazbac]

Ja vavek govorin da je bilo teže onen ki su bili doma, kot tobože lojalni grajani/seljaki, nego onen va šume.
Ma ne razumeju to si. Pogotovo nisu nakon rata - neki. Nisu ni teli razumet da si moral neku nepopularnu odluku donest, kako biš opravdal svoju funkciju bilo kot selonačelnik al gradonačelnik, a i da ne posumnjaju Njemci va te.

Milić kot alkar pogaja va sredu  To je to!

[elvis]

Ja vavek govorin da je bilo teže onen ki su bili doma, kot tobože lojalni grajani/seljaki, nego onen va šume.
Ma ne razumeju to si. Pogotovo nisu nakon rata - neki. Nisu ni teli razumet da si moral neku nepopularnu odluku donest, kako biš opravdal svoju funkciju bilo kot selonačelnik al gradonačelnik, a i da ne posumnjaju Njemci va te.

Neki neće razumet ... a opet ni in previše za zamerit. Koliko god ovemu va selu/gradu bilo teško, opet je svaku večer spal va svojoj posteje va svojoj kuće.

[milić]

Jušto tako!
Svedočil san kad se moj tata skoro potukal z svojen tatu zarad tega.
Tata Ive 2 leta po Like i Bosne, mesto kruha gulil je koru od bukvi, a nono File je ipak bil doma, nakon leto i pol logora, i trudil se kako-tako osigurat život preostalen Studenjcon, ali i slat nemiću pomoć partizanon. Npr. znan da je spominjani Ive Zvaneć zapejal, med drugemi, i vola mamine familije - Puhoven po naredbe Fileta.
Da bi ga /Fileta/ na sjednice NOO Sveti Matej oštro kritizirali i zapisnički to konstatirali te kasnije i kao karakteristiku mu stavili da je popustljiv prema suseljanima. (Tu karakteristiku san negdere na ovoj teme i stavil, ali mi se sada ne da iskat.)
I tu, objektivno, ne moreš niš zamerit ni jedne ni druge strane. Ovi ki su ostali bez vola, hranitelja va to vreme, su puhali zač jin je zel vola, a ovi drugi, zač ni zel i drugega.
Luda vremena, ludi kriteriji. (Vremena su vavek luda, zapametite to!) 

[milić]

Ni mi vrag dal mira pa san ipak poiskal taj zapisnik.
Evo, to je ovo iz knjige A. Girona Začeci i razvoj narodne vlasti na Kastavštini.
Karakteristika je data za mojga  nonota Fileta - kao drug File.

[grašćina]

Evo kako je zgledav pašaport za vrime Italije,a skin je  jena Klanjica šla 1935.lita, na lito dan va Maroko.

[grašćina]

nastavak od jeniga klanjskiga pašaporta:

[grašćina]

i još dvi stranice

[milić]

Bravo!
Pretpostavljam da znaš i priču. Zač je Flora Stupar šla va Maroko, komu...
Bilo ni lipo i to napisat, jasno ako ni preveć intimno.

[grašćina]

Milić, ma ki već si vidiv kaj san objavila, lipo
Inače, ta teta Cvetka je Mikulova i šla je va Maroko z enu oficirsku familiju Provolone da jin bude tamo kućna pomoćnica, kot kaj jin je i va Klani bila...

[milić]

Ma rekav san ti da man samo jedno oko (kot i moj ženso Smoje, sad neč čitan od njiga), ali man zato izraženije druge osjete...