Zač...

[Daluka]

Mulac se je reklo za muškega ... otroka kega je mat rodila a da ni bila oženjena.

Isto kod za ugljenari, mušku mulu, dešpetjivega malega.

Glavno da smo se milić i ja razumeli se ostalo je ... , iz mojih komentara se vrlo jasno vidi na što se odnose.

[elvis]

Možda se kod "čašćenja" izrazom "mulac" eksplicitno mislilo na karakterne osobine mule  :
Mules are reputed to be more patient, hardy and long-lived than horses and are described as less obstinate and more intelligent than donkeys.

Nekako sumnjam , pogotovo što mule i nisu bile nešto rasprostranjene kod nas za razliku od tovara iliti magaraca, koji su i tvrdoglaviji i gluplji od mula.

A kako mula nastaje križanjem različitih vrsta u sebi na neki način sadrži "kopila-tost".
Tako da ja u toj uvredi vidim (i) poruku da su to djeca bez (pravog) oca da ih dovede u red, dakle skoro pa kopilad. Iliti djeca kojima se ne zna otac.

[milić]

Zač Škurinje a ne Škurinja

Najprvo, kako trebe reć - Škurinje al Škurinja. Već fanj vremena je ime sela, ko je postalo veli del Reki, Škurinje. Ma nekad ni bilo tako. I Laginja i Jardas va svojeh knjigah pišu Škurinja.
Crekvica posvećena Sensove je nekako vavek bila meja zmed Gornjun i Dolnjun Škurinjun a malo zgora nje je, od dvajseteh let pasanega stoleća, bil kunfin med Talijun i Jugoslavijun.
Danaska su dva MO ka pokrivaju nekadanje Škurinje - Škuurinjska Draga i Škurinje. Škurinjska Draga je uglavno on del ki je storen va drage  pul Potoka i ča su nekada zvali Dolnje Škurinje ili Valscurigna, kako biju Talijani rekli. Judi ki tuka bivaju vole reć da su z Rastočin aš je to jedno staro ime ovega dela. Rastočine moremo podelit na, skoro na početke, Zavoj al Cirkul pa kuće po imene Centocelle pul keh je del, danaska ulica, Lipa. Va Rastočinah je i pet neboderi, poznati Eševi, ki su storeni sedandeseteh let 20. stoleća. Najveć na severe je Mihačeva Draga. Ni dugo ni  Bodulovo, danaska radna zona. Jardas lepo opišuje kako je nastalo to ime.
Ivo Grohovac Riječanin (z Grohova) je va novinah zapisal legendu kako su Škurinje (ja od mićeh nog rečen Škurinje) dobile ime. Vrag da je pobiral drenjuli po Drenove i nabral jih je punu vreću. Se tako pobirajuć ćapala ga je noć. Oprtil je vreću i šal pomalo doma. Ma va meste kade je Pajerovo selo razvezala mu se je vreća i se drenjule su popadale potloh. On bi jih bil rad pobral ma je bila vela škurina pa ni mogal aš ni niš videl. Kad je to povedal drugen vražićen (verovatno pul kakovega šanka) oni su rekli da neka se to mesto onda zove Škurinja. Evo, tako su Škurinje dobile ime a znamo i ki jin je bil kumpar.
Jardas pak piše da su Škurinje med visokemi bregi pak sunce kasno dohaja a rano odhaja. Ča bi se reklo više dura škurina leh druguda po Halubje. Zato da su to mesto judi nazvali Škurinja. A muške, ki tuka žive, da zovu Škurinjšćaki a ženske Škurinjšćice. Sad provajte to reć, prez mucanja. Mane ovo Škurinjšćaki gre kako-tako ma ovo Škurinjšćice teže. Zato jih ja zoven Škurinjari i Škurinjke.
Ime Škurinja (Schurigna) se spomenulo, kako je napisala gospa Ekl, va jenemu dokumentu još 1437. Na jene karte z 1800. san našal da na meste Škurinj piše Scrobogna (poznato mi je prezime Škrobonja). Na početke 20. stoleća storene su lepe kući za bivat, med drugemi i poznate Centocelle va današnjoj Porečkoj ulice kade je i moj, prerano umrli, prijatel M. z svojun familijun bival. Tu su Škurinje gubile selski mod živjenja a počele živet po gracku.
Laginja piše da je okolo 1890. cela županija Hosti, va ku su spadale i Škurinje, imela 426 stanovniki ki su bivali va 76 kuć. Moremo lahko reć da je va Škurinje bilo malo judi a još manje kuć. Po popise stanovniki iz 2011. leta MO  Škurinje i Škurinjska Draga skupa imaju preko 10.400 stanovniki.
Pul Škurinj teče Potok kega va noveje vreme zovu Škurinjski Potok. Zvira pul Tibljaš pa teče po Škurinjske drage va otprten koritu do bivše Tvornice konopa, danaska Emmezeta. Od tuda daje teče va pokrivenen koritu, ča bi se reklo ni ga videt, prati Osječku ulicu pa gre daje spod Ulice Potok, ka je po njemu dobila ime. Potok daje teče zdola Završnikove, Cambierijeve i Krešimirove pa finjeva va more kraj Budimpeštanskega mola, pul još jenega poznatega rečkega potoka - Brajde. Šjor Stražičić je va knjige Riječki izvori ... zapisal da je Škurinjski Potok dug oko 5 kilometar. Ma govore judi da je čin daje se manje vodi i da je potok skoro mrtav.
Ja Škurinje slabo poznan. Bila su vremena kada san na gusto tamo zahajal a već fanj vremena niman neke potrebi tamo poć.
Prvo mi na pamet padaju Škurinje kad se domislin prvega razreda na Pehine aš je E. rekla da biva va Škurinjah. Va to vreme su školska deca z Škurinj (verovatno Gornjeh) hodila va pehinarsku školu do 4. razreda.
Spametin se i jedne Sensove kad san videl Perota Radakovića i bil šnjin va društve. To je bilo, sigur san, 1963., potla Čilea i najpoznatejega njegovega gola. Bil je obučen va kožnu jaketu od antilopa a blizu mu je bil parkiran miletrečento svetlo zelene boji registracije RI 60 - 72. Otac i još jedan Pehinar su se ta dan tako napili da su komać do Pogleda zašli, tamo su legli, kantali partizanske i nisu se oteli otamo ni movit. Mat je ponemela šnjimi.
Tatina prva kujina je bivala na Zavoje pa smo užali poć do nje i njeje familije.
Kad san šal va Tehničku školu užali smo pobeć z nastave pa poć va luna-park ki je najveć puti bil na vrhe Ulice 1. maja, na jednoj čistine na levu ruku kad se gre zgorun.
1975. san bil na pire pul Brnčića aš se je ženila moja
kujina M. Brnčićeva oštarija je va to vreme bila jako štimana.
Od 1978. redovito san šal z auton na tehnički pregled, kade je delal Pehinar S. nažalost i on je već pokojni.
Na početke devedeseteh onega veka bil san kupil desetak sadnic va rasadnike od Parkovi i nasadi i posadil jih va Studene. Lepo  su se ćapale ma nikada plod ne uspeje dozret aš san jih posadil preveć va hlade, ča bi se reklo va škurine.
To bi bilo se ča mi pada na pamet a ča se tiče Škurinj. Danaska gren sakeh par meseci do Škurinj ako trebe ča kupit od mobilije al bele tehnike a zadnji put san bil tamo pred 2-3 meseca va jenoj dobroj picerije.

[Rijeka]

 

[mikimiki]

 

[milić]

Daluka, ti si mi glavni kritičar, san ča fulal? 

[milić]

Turnić - Toretta je sljedeća tema.
O njem tako malo ima... Čak ne mogu pronaći gdje sam ono čitao o tornjiću po kojemu je dobio ime. Sve što sam našao je škola, vrtić, druga škola, Romsine kuće, prvo nebodersko naselje...

Pomagajte drugovi a i drugarice, jasno! 

[milić]

Zač se Turnić i ja ne poznamo boje?

Već par dan otežen z oven pisanjen aš je malo kade ča od Turnića zapišeno. Išćen po internete, po društveneh mrežah, vrtin stranice po knjigah i se mi se čini da ono malo ča piše znan i sam. Pak ni ča leh pjunut va prsti, sest za tipkovnicu i zapisat to ča znan dok ne pozabin aš su leta prišla a i neki Njemac da okolo šeće i se čeka kega će zajet.
Šjor Ivo (Ma je mu to pravo ime? Nekako se mislin da je va oveh kraji bil Ivan kega su zvali Ive a ne Ivo.) Grohovac piše o legendi ka se spominjala va oven kraju. Da su neki judi na Turniće z grada ki je pod zemjun skopali rimski soldi i žare a na pol noći, za punega meseca, da se va lokve vodi vidi veli grad ki je tuka bil i čuje se zvonjava zvon, kot va Rime. A zvona su na turne pa od tuda da je zašlo ime Turnić.
Va Bračkoj ulice, nekadanjoj Via della Brazza, je jedna kula a mnogi misle da je po njoj Turnić dobil ime. Mane to ne zgjeda kot turan a još manje kot mići turan pak da bi se moglo reć da je z tega zašlo ime Turnić. Talijani pak za mići turan reku torretta pa je po talijansku Turnić Torretta. Mnogi i danaska Turnić zovu Toreta, kot kako se je nekada zval.
Kad je storena jaka industrija v Reke trebalo je te delavce ki su tu delali nekamo i smestit aš nisu si bili od ovuda. Turnić je moral bit vela rečka periferija na početke 20. stoleća kad su Mađari (Reka je va to vreme bila del Ugarske) rešili da store kući i se drugo ča rabi. Va vreme pred Prvi rat počelo se je delat kuće za delavce, med drugemi i kuće va naselje Torretta. To su kuće na jedan pod a financiralo jih je Društvo za izgradnju pučkih stanova. I danaska su te kuće tamo a va jednoj san i bil na kraje osandeseteh aš je tu bivala mat mojga šefa B.
Kuće su tuka, mladi delavci i njihove ženice imeli su lepo živjenje pa su i dečica prihajala na svet. A kamo šnjimi leh va vrtić i školu.
Projekt škole (današnja OŠ Turnić) je storen va mađarskemu Ministarstvu prosvjete a storili su ga arhitekti Gyula Svab i Carlo Conighi. Škola je storena i počela je delat 1912. leta. Ne dugo od nje i nekako va to vreme storen je i dečji vrtić (danaska je to Dom za odrasle osobe) po projekte arhitekta Svaba.
I tako se živelo 20-30 let dok ni počel Drugi rat. Kad je i on finil Reka je postala jak industrijski, pomorski, lučki i ča ti ga ja znan kakov grad. Va Reku su prišli deca i judi z seh kraj ondašnje državi išćuć uvde koricu kruha. I njih je rabilo nekamo smestit. Poduzeća su počela delat kući kot i prvo. Katnice z, najveć puti, četiri al šest stani. Ma se je to bilo malo za tulike delavce. I počelo se delat neboderi kot moderan ma i najceneji način zidanja stani. Tako je na Turniće storeno prvo naselje potla rata  ko je naraslo vajer. Po urbanističken plane Zdenkota Sile i dešenju Andrije Čičin-Šaina iz 1958. storene su okolo 1960. šesterokatnice z četiri stani na kate. Takoveh kuć je po Reke storeno pun klobuk a va jedne na Podvežice san i ja bival.
Naselja Turnić i ona okolo njega su se više rasla i bilo je se više dece za školu. Jedno vreme je škola Turnić delala va 4 smene pa se šlo storit novu školu. Ta škola je počela delat 1963. leta pod imenon Krnjevo da bi 1975. promenila ime va OŠ Veljko Vlahović a devedeseteh va OŠ Eugen Kumičić ko i danaska ima.
Naselje je raslo pa je nastala i potreba za crekvun. Ma va to vreme se na crekve ni baš lepo gledalo pa je ta ideja ostala va zrake se do 1986. leta kada je nadbiškup Josip Pavlišić blagoslovil temejni kamik za novu crekvu posvećenu svetemu Nikole Taveliću. Crekva i samostan su po projekte Borisa Magaša finjeni 1988. To je bila prva i jedina rečka crekva storena za vreme bivše jugoslavenske državi.
Ja san prvi put bil na Turniće, me par, baš va jednoj od teh šesterokatnic. Mamin kujin M. je od Luki dobil stan i z familijun se je preselil a mi smo jih šli obać. Dok smo živeli na Pehine Turnić se fanj spominjal aš su pehinarski školani, kad bi finili četrti razred, šli va peti va školu Turnić al va OŠ Vitomir Pajo Širola va Viškoven. Moj brat je šal, kot i fanj drugeh z Pehina, va školu Turnić. Jedanput, kad je šal doma z školi, se je tel obesit za skalice na kurjere ka je plazila zgorun po Granice. Ma skale nisu bile blokane pa mu je dolnji del pal na glavu i grdo udril tako da su ga deca morala, onako krvavega, pratit do bolnice.
Moj tata nan je povedal da su po Turniće, on ga je vavek zval Toreta, raspejevali drva a on da jih je va vrećah (na vreći su jih i prodavali) raznašal do stani. Povedal je i kako mu je bilo teško znest drva na peti pod ma, kuliko znan, na Turniće trejseteh let ni bilo tako veleh kuć. Tata je neč pomešal.

Ča se tiče mane i Turnića - ni to neka jaka veza. Tamo mi biva par prijateli, pred čuda let na asvaltiranen igralište va Šibenskoj san igral nogomet z prijateli iz srednje školi a nekoliko put san zabasal va Veseljak, onput poznatu oštariju. I neki dan, kad san bil storit par slik, san šal tamo popit biru i nazdravit Turniće i lepen uspomenan.

[milić]

Zač neki reče Krnjevo a neki Sveti Nikola

Danaska se jedan Mjesni odbor Reki zove Sveti Nikola. Prvo je bila Mjesna zajednica Krnjevo tako da je generacijan ke su rojene potla 2. rata to ime ostalo va uhe a Sveti Nikola jin je više kot ime crekve.
Ime Sveti Nikola već let i let je postalo del našega grada a se po jednoj crekvice ka je bila va južnen dele nekadanje općine Plase, istočno od Rečic a zapadno od Ponsala. Prama knjige Vande Ekl, crekva je tuka bila već va 14. stoleće a spomenuta je va jednen dokumente 1429. leta kot crekva sv. Nikole. Ta crekva je zrušena 1788. leta ma je ime, kot toponim, ostalo. Na ten meste se je odlučilo, potla stoleća i pol, storit novu crekvu posvećenu svetemu Nikole biškupu pa je komać 1940. blagoslovjen teren a već 1942. se počelo mašit va njoj magari ni bila zasen finjena. 1944. je bila još i poškodovana va avijonsken napade da bi ju 1954. leta popravili a 2000. je storen i zvonik pul nje.
Ča se tiče naziva Krnjevo, nigdere nisan našal otkuda je to ime zašlo. Je od krnje al čega drugega - ne bin znal. Ime postoji na jednoj karte iz 1841. leta ča bi reć da i ni tako jako staro.
Na druge karte, ka je storena za vreme talijanske uprave, postoji toponim S. Nicolo severno i istočno od Krnjeva ča me bunilo aš san očekival nać to ime južneje, pul mora. No, kada san pročital stranicu od župi sv. Nikole postalo mi je ćaro zač je to tako. Priča gre ovako! 1923. su v Reke formirane nove župe (do tada je bila leh jedna) a med njimi i župa sv. Nikole. Crekve ni bilo (porušena 1788.) pa su maše delane va zgrade na Turniće ka je prvo tega bila dečji vrtić a danaska Dom za odrasle. Jedino nisan našal kamo su z decun. Sadahna je jasno zač se ime Sveti Nikola a po talijansku San Nicolo našlo na Turniće.
Za mane Krnjevo znači del grada čigov je centar na križanju ulic Zametske i Zvonimirove i od tuda krug polumjera od, recimo, petsto metri.
Za Krnjevo skoro nisan ni znal dok nisan počel delat va 3. maje. Na dele san fanj puti čul za železničku stanicu Krnjevo aš je mnogi delavac prihajal z vlakon na delo, skroz tamo od Bistrca. Jedan, neki Jože, mi je povedal kako va vlake samo nastavi spat a kad pride na Krnjevo se zbudi i naspan gre na delo. Slično jin je bilo i za nazada. Sad se opeta spominje tisti mod prevoza judi tzv. gradski vlak a jedna od stanic da bi bila i ova na Krnjeven ka je sadahna va lošen stanju ča ni niš čudno aš već ni ni vlaki ni delavci . 
Krnjevo je jako popularno postalo osandeseteh pasanega stoleća aš se na veliko delalo Novo naselje. Va Noven liste je sako tuliko zašal kakov članak kako se je predal ov al on objekt. A z brodogradilišta se lepo videlo kako rastu palaci po brežiće po ken je dotada leh trava rasla. Posebe je bilo interesantno gledat va Plavi niz kako raste aš je bil tako dtugačeji i po boje krova a i drugen.
Mane je na Krnjeven bil interesantan market Brodokomerca aš je tamo delala kuma K. pa bin sako tuliko šal je pozdravit. A kad san već bil tuka obavezno bin bil šal ča pojist va Meso, kako smo zvali lokal od Mesokombinata. Va Mesu se moglo pojist recimo jetrica na žaru i popit birica za mići soldi.
Još jedna stvar me, kot brodogradirelja, veže za Krnjevo. To je on spomenik postavan 2005. za 100 let brodogradilišta. Taj spomenik se mane ne pijaža aš mi se čini da je zrivan nekako va stran da se zgubil va ten prostore. Mane zgjeda kot važ za rožice. Verovatno bi bilo boje da ga je drugamo premestit. Pada mi na pamet on kantun ča zapiraju Zametska i Liburnijska ulica, on parkić.
Eko, sad mi je lagje kad san i to napisal.

[mikimiki]

citiram:
"Još jedna stvar me, kot brodogradirelja, veže za Krnjevo. To je on spomenik postavan 2005. za 100 let brodogradilišta. Taj spomenik se mane ne pijaža aš mi se čini da je zrivan nekako va stran da se zgubil va ten prostore. Mane zgjeda kot važ za rožice. Verovatno bi bilo boje da ga je drugamo premestit. Pada mi na pamet on kantun ča zapiraju Zametska i Liburnijska ulica, on parkić."

nema mi logike, ako ti je spomenik grd, a grd je, bolje da stoji ovako u zapećku, gdje se manje vidi...

[elvis]

Zač neki reče Krnjevo a neki Sveti Nikola
 Sad se opeta spominje tisti mod prevoza judi tzv. gradski vlak a jedna od stanic da bi bila i ova na Krnjeven ka je sadahna va lošen stanju ča ni niš čudno aš već ni ni vlaki ni delavci . 

Slažem se da ni radniki ali mislim da sada ne izgleda uopće loše

[milić]

citiram:
"Još jedna stvar me, kot brodogradirelja, veže za Krnjevo. To je on spomenik postavan 2005. za 100 let brodogradilišta. Taj spomenik se mane ne pijaža aš mi se čini da je zrivan nekako va stran da se zgubil va ten prostore. Mane zgjeda kot važ za rožice. Verovatno bi bilo boje da ga je drugamo premestit. Pada mi na pamet on kantun ča zapiraju Zametska i Liburnijska ulica, on parkić."

nema mi logike, ako ti je spomenik grd, a grd je, bolje da stoji ovako u zapećku, gdje se manje vidi...

Moguće da ima u njega potencijala.   

Zač neki reče Krnjevo a neki Sveti Nikola
 Sad se opeta spominje tisti mod prevoza judi tzv. gradski vlak a jedna od stanic da bi bila i ova na Krnjeven ka je sadahna va lošen stanju ča ni niš čudno aš već ni ni vlaki ni delavci . 

Slažem se da ni radniki ali mislim da sada ne izgleda uopće loše

A ča su ono porušili? Ovo je ok ako čekaš pet minuti a naši vlaki su poznari da po njimi moreš štelat uru - ako su datumi na njoj.

[elvis]

A ča su ono porušili? Ovo je ok ako čekaš pet minuti a naši vlaki su poznari da po njimi moreš štelat uru - ako su datumi na njoj.

Ne spametin se   , a samo je par mesec pasalo od kako san tu bil.   

A imam samo još ovu od tog puta:

[milić]

Zač se Srdoči tako zovu

Današnji MO Srdoči je dobil ime, kot i mnoga druga mesta po Kastavšćine, po prezimene. Uvdeka je to bilo Srdoč (Serdoč) tamo su Marčeji, unde su Matuji i se tako naprvo.
Laginja opišuje županiju Serdoči, ka je bila jedna od 32 županij na Kastavšćine. Kašneje jih je bilo 33 aš je županija Brgud podejena na Brgud Veli i Brgud Mali. Serdoči da su bili skroz do mora aš je jedno od sel ka spadaju va ovu županiju bila i Marčeljska Draga kako je on zapisal. Druga sela, ka su bila va županije Serdoči su: Murini, Baćići, Serdoči, Blečići, Markovići, Diraki, Grbci i Šumci. Cela županija je imela na kraju 19. stoleća 575 stanovniki va 80 kuć i staru crekvu sv. Križa.
Barba Ive Matijašev (Ivo Jardas) je, onako po njigovu, zapisal i kako su va oven dele Kastavšćini nastala neka prezimena. Tumači da je prezime Srdoč nastalo od tega ča se je neki rad srdil a Lenac od nekega ki je bil len a Grbac od nekega ki je bil grbav al gobast. On isto nabraja sela Srdoči, Grpci, Šumci, Markovići, Baćići, Blečići, Diračje i još Škaje i Sv. Križ ke ni nabrojil Laginja. Jardas pak ne nabraja Marčeljsku Dragu i Murine ke je Laginja zapisal.
Jardas piše da je nekada pul Srdoč bila malinica na vetar ča me je jako znenadilo aš nisan nikad čul da je na Kastavšćine bilo vetrenjač.
Barba Ive hvali judi z Srdoč aš da su dobri hmeti i artižani a posebe hvali vino, kega da store prek dvesto spudi i da ga je za vreme Austrije konsumala i cesarska familija. 
Ive Blečić Gržićev va knjige Srdoči nekad - Kako se j' živelo pul Srdoč nabraja još neka selca ka Laginja i Jardas nisu spomenuli. To su: Martinkovac i Dražice te 3 morske uvale Razbojnu, Ploče i Šparić ča da je se spadalo pod srdočku županiju.
Srdoči su negda bili selo ko je va vreme med dva rata bilo napredno va puno stvari. Recimo poljoprivreda pa školstvo i kultura. Sadili su pul Srdoča fanj zeleni i rožic pak su jih prodavali na rečkoj place. I od vina se moglo lepo zaslužit. Škola da je bila od 1912. leta va župnen stanu va Sv. Križu a prvi učitej da je bil Fran Gapit. Školani je bilo 114 va šest razredi i se jih je vadil ućitej Gapito va dve smeni. Prva 3 razredi jutro a od 4. do 6. razreda zapolne. Bilo je trejseteh let pasanega stoleća se više školske dece pa je rabilo storit novu školu. Delana je 1937. - 1940. po dišenju arhitekta Marčelje a prvi učitej va nove škole bil je Josip Ćiković, brat budućega poznatega partizanskega borca Ivana Ćikovića Belega. Po Belemu je ime dobila zametska škola va ku su deca z Srdoč hodila od 5. do 8. razreda se do 1986. kada je storena nova škola Srdoči i va njoj počela nastava za seh 8 razredi. Kulturni centar Srdoč je bila Hrvatska pučka čitalnica ka je otprta 1904. a va njoj se je moglo pročitat dnevnu i drugu štampu a tu su prove imeli zbori i muzika. Va čitalnice su bila i predavanja, najveć od poljoprivrede, a i prestave su tu delane.
Živjenje va tipičnen prigradsken sele duralo je nekako do kraja sedandeseteh kad su se više delane nove kući a pomalo se zapušćevala zemja i vinogradi. Nestale su kozi. Srdoči su postajali "satelitsko naselje" Reke. Se više noveh stani se delalo a va njih su prihajali judi z drugačemi načini živjenja od onega kako se je do tada živelo pul Srdoč.
Danaska su Srdoči lepo mesto za živet, pogotovo sad kad je rotor storen. Imaju dosti butig a i, kuliko čujen, nimaju problema z parkirnemi mesti kot drugi deli grada.
Pul Srdoč se lepo gjeda na starinu pa je 2011. osnovana vredna udruga Mavrica ka dela na očuvanje stareh navad i čakavskega zajika. Kroz imena ulic uspelo se je spasit od pozabjevanja imena nekadanjeh selac. To je jako lepo. Čujen da tuka postoji i Udruga vinara, vinogradara i voćara Srdoči ki oživjevaju ono još malo trs od keh se je va pasano vreme delalo vino ko da se je pilo, kako je Jardas zapisal, i na bečkemu dvoru.

[milić]

Zač su Podmurvice va mojen srce

Podmurvice da su ime dobile po murve aš da jih je bilo jako puno tuka kade je danaska, a i nekada bil, taj toponim. Vanda Ekl piše da se va jednoj mape od katastra iz 1841. na južnen dele nekadanje općine Plase vidi ime Pod Murvice. Ja san pak našal na jednoj karte iz 1851. ime Murvicze na istemu mestu. Kroz njih je pasevala cesta ka je spajala Reku z Halubjen i daje prama Ljubljane i Trste. Ta cesta se je prvo zvala via Germania a kašneje via Trieste, kako ju je moj otac celo živjenje zval. Ja je se zmišjan kot Narodnog ustanka a sada je Vukovarska.
Već 1886. je storena zgrada va koj se školuju deca ovega kraja. OŠ Podmurvice je pul sam Đardin i, me par, da je potpala pod današnji MO Mlaka. Škola je dozidana 1970. a 2006. joj je za 120 let vadenja dece dodejen Grb Grada Rijeke. Vidin na njihoveh stranicah da su aktivni va projekte Čitanje bez granica/Branje ne pozna meja ča je za saku pohvalu. Ne more sused pul suseda živet a da ne zna nijednu njegovu besedu.
Škola Podmurvice je jako povezana z školu Gelsi ako niš drugo zarad imena. Va škole Gelsi se dečica vade i na talijanskemu zajiku a obadve škole su ime dobile po murve samo ča Talijani deju za murvu - gelso. Škola Gelsi je va zgrade ka je storena još 1907. kot Gradska osnovna škola za mušku decu. Škola danaska po teritorijalne podele grada Reki spada va MO Banderovo. Ah te granice! No, baren moremo čitat prez granic.
Crekva Marije Pomoćnice, moji ju zovu Salezijanska crekva, je storena 1934. prama projekte arhitekta Enea Roncija. Za mane je važna aš su me va njoj krstili.
Na Podmurvicah je 1914. storen samostan za benediktinke va kega su se preselile z Reki. Do tada jin je samostan bil pul Vele Crekve ma va jako lošen stanju pa su morale brzo pobeć ća otuda. Čin su prišle Podmurvican otprle su internat i školu za žensku decu. Tako je bilo se do početka 2. rata va ken je od bonbi nastradalo zapadno krilo. Potla rata va samostanu su bili domi za školane razneh struk a danaska je tuka učenički dom Podmurvice. 
Del samostana je i crekva sv. Josipa za ku je dišenj storil Eduardo Stipanovich z Lošinja. Posvećena je 30. 10. 1931. i od onputa se judi va njoj mole.
Va pamete mi je ostalo Inino igralište aš san često tamo bil z braton gledat njigove rafinerce kako igraju na balu. To je bilo na početke sedandeseteh a na igralište je bila črna šljaka. Sada je na igralište trava i zove se po Robertu Komenu.
Podmurvice su se skoro saki dan spominjale va mojoj familije. Moji predki su "odvavek" tuda prodavali drva i mleko. Ja se zmišjan da je još sedandeseteh nono File po Podmurvicah i zdolun prama Mlake prodaval mleko svojen aventoron. Otac mi je povedal da je kot mladić, čini mi se pred rat, delal na zidarije kad se delala kuća Casa Rossa, kako ju je on zval. On i još neki Studenjci su va to vreme delali i na rifuđu ki je bil spod samostana. Često mi je spominjal da je va jednoj kuće va današnjoj Vukovarskoj bista ka predstavlja konjsku glavu. Ta kuća je blizu križanja z Čandekovu, ma ja tu glavu nikad nisan videl. Okolo 1955. tatina sestra Mera se je oženila i z mužen su kupili jednu kućicu ka je zrušena kašneje, kad se je delalo križanje cest (ulice A. Barca i Vukovarska) prama Turniće. Još je Studenjci živelo Podmurvice. Lojzo Bavdin je bil postolar a drugi Lojzo - Škajanov je delal va luke. Tatina kujina Marica Lucova je tu bivala i bila vela prijarelica z tetu Meru. Teta Marica Čičkina je tu z mužen storila kuću... Kad smo bivali na Pehine naš sused Milenko Pavinčićev, po kemu san dobil ime, je delal va jednoj mićoj butege zgora oštarije ka se je onda zvala Istra, ako se ne varan. Saki dan kad je šal zdela ja san ga čekal na stanice od kurjere a on bi mi dal va škartociće zlomjeneh bonboni al ča drugega.
Kad san šal va Tehničku školu i potla na faks skoro saki dan san po Podmurvicah pasal tako da san jih dobro upoznal. No, morete videt kuliko me stvari, najveć lepeh, veže za Podmurvice pa ni nikakovo čudo da su mi zavavek ostale va lepoj uspomene.