Tragom prošlosti - Pad balona kod Krasice 23.11.1909. (s dva mrtva)

[zokxy]

Na malo istraživanje po riječkoj okolici, točnije Krasici, potakao me članak Darka Paravića u Sušačkoj reviji br. 18/19 na str. 87 – 89. – naslova  Već skroz pozabljeno.

Naime, u članku se spominje za to doba velika i nesvakidašnja zrakoplovna nesreća dana 23. studenog 1909. godine. Mali je Darko odrastao u Krasici, gdje je sa zanimanjem slušao priče starijih o prošlim vremenima i događajima iz svog kraja. Tako je čuo i priču kod stare Uršice (Uršule Subotinčić) o tom kako je ona davno bila našla dva Nijemca koji su pali sa balonom iznad Krasice. Darka je to zaintrigiralo  pa se dalje propitkivao kod starijih mještana o tom događaju, a oni su mu svi potvrdili tu priču, čak i njegov sada pokojni otac. Povrh toga, na krasičarskom groblju (cimiteru) i dan-danas stoji spomenik na kojem piše da je tu zakopan jedan od ta dva Nijemca koji su nastradali.

Privitak: fotografija groba pilota s groblja Krasica iz 1997. godine

[zokxy]

Tekst na spomeniku je ovaj:

Dr Wilhelm Brinkmann
Von
Charlottenburg Berlin
Geb. 11. April 1875, Duisburg a Rhein
Unesrećen kao vodja balona Hildebrand
Uslied sile bure 23. Novembra 1909.
Kod Ostrovice

U odnosu na fotografiju groba iz 1997. godine kad je spomenuta Sušačka revija izašla pa sve do pred koji dan kad sam ja snimio svoje fotografije, da se primijetiti da je kameni spomenik spušten niže na okvir groba, obijeljen, slova obnovljena crnilom, te da je grobni okvir popravljen i obijeljen.  Na grobu je zadržana vaza za cvijeće koje netko održava. Dakle, ni dan danas na ovog se Nijemca ni nakon uskoro 110 godina od tragične smrti nije zaboravilo.

A što se ustvari dogodilo tog tragičnog dana u studenom 1909.? Kazuje nam Darko Paravić dalje ...

Darko je tragom te nesreće prolistao Supilov Novi list . Tamo je našao da su zrakoplovci nađeni slučajno dva dana nakon nesreće, dakle 25.11., a već sutradan u Novom listu se o tome pisalo kao o najvećoj senzaciji. Taj dan čitava je tiraža Novog lista planula, te su se ljudi okupljali oko sretnika koji je uspio kupiti primjerak i koji im je na glas čitao članak o nesreći. Selo Krasica je tih dana dospjelo u brojne novine ne samo kod nas već i u Europi, a i preko Atlantika!


Privitak: moja fotka teksta na grobnici

[zokxy]

Točan slijed događaja složio je Darko iz više izvora:

Rano ujutro još po škurini odbavile su se po šušanj (suho lišće za snet ispod blaga) svaka sa svojom vrećom i plašćenicom (vunenom trakom za nošenje tereta) Urša Subotinčić, Kata Frančišković i Josipa Frančišković, a sobom su imale i jedno dijete. Jutro je bilo vedro i hladno, a bura koja je prethodnih dana puhala luđački je malo opala. Žene su došle do Gospodskog dolca ispod vrha Velikog Lukovišta, te se raširile okolo dolca i grabile šušanj.  Urša je prva nakupila vreću pak ju je dovukla na dno dolca gdje ju je na miru nakanila oprtiti na se. Na ravnici je uto opazila nešto kako leži i to nešto joj je ličilo kao čovjek. Nije odmah reagirala, već je prebirala po plašćenici da će ju rastegnuti, no u taj je čas čula nekakav slabašni glas – kao da neko zove i stenje. Baš se nakanila poći pod vreću kad je začula jači vapaj! Prvo se jako prestrašila i zazvala druge dvije žene, pa kad su joj se one javile iz daljine, odlučila je prići bliže glasu.
Na travi, među grmićima, vidjela je čovjeka s krvavom razbijenom glavom koji je potiho jecao. Sada u silnom strahu, opet je zazvala prijateljice, ali ovaj put puno glasnije. Kad su one dotrčale jer su zaključile da se nešto loše dogodilo, ostale su kao ukopane. Mic po mic hrabreći jedna drugu i gurajući se naprijed vikale su: „Mladi, mladi, ki ste, povejte ča se j' dogodilo ...?“ Mladić je još neko vrijeme nešto tiho mrmljao i jecao, a zatim je počeo hroptati i nedugo za tim je ispustio dušu. Žene, sad već shvaćajući da se dogodilo nešto strašno, i da je čovjek umro, kleknule su kraj njega i naglas počele moliti mu za spokoj duše.
Odmah za tim, otrčale su što od straha što od želje da pomognu prema Krasici po pomoć i da ispričaju što su našle i vidjele. Na cesti su naletjele na lugara Sokolića i sve mu u jedan glas ispričale, i on je pošao dolje do mjesta gdje je ležao unesrećeni, a žene više trčeći nego hodajući na Krasicu, ravno ka općinskom bilježniku Ivanu Štigliću. Bilježnik je pak kad ih je čuo, odmah javio kotarskoj oblasti u Sušaku, a sam se je sa ženama i već podosta drugih ljudi zaputio prema dolcu.


Privitak: moja fotka grobnice

[zokxy]

Kad su svi došli gore, a trebalo im je dobar sat hoda, našli su se sa lugarom Sokolićem, a on im je rekao neka malo bolje pogledaju uokolo. Imali su što i vidjeti. Žene su naime šušanj pobirale pod brdom na sjevernoj strani dolca, a put juga nisu ni pogledale. Na južnoj je strani dolca opet brijeg i na vrhu vela stijena. Pos stijenom je bilo vidjeti koš od balona i rasparan balon, već više od pol ispuhan. Pod samom stijenom, oko 500 m od čovjeka koji je ležao u dolcu, našli su još jednog čovjeka – mrtvog. Sve je od vrha stijene do dna dolca po padini koja je bila obraštena grmljem bilo puno rashitanih stvari od balona, a vrhovi grmlja pokidani.
Malo iza toga došla je iz Sušaka istražna komisija i redarstvenici. Po dokumentima koji su nađeni zaključili su da je prvi mladić bio Hugo Franche, arhitekt iz Poznanja (tada u Njemačkoj), star 35 godina, neoženjen i član zrakoplovnog društva. Drugi zrakoplovac koji je nađen pod vrhom brda kraj balona bio je dr. Wilhelm Brinkmann iz jednog mjesta kraj Berlina (Charlottenburg), star 34 godine, neoženjen, poznati sportaš i zrakoplovac koji je te godine dobio i prvu nagradu međunarodne utrke u zrakoplovstvu – Köln. On je naime nakanio potući rekord u letu balonom kojeg je tada držao Francuz grof de la Vaux od 1902. g. koji je leteći od Pariza do Rusije preletio 1.900 km.
Zrakoplov – tj. balon je spadao među veće sportske balone onog doba i mogao je u košaru primiti 6 ljudi.  Bio je to balon tipa Hildebrandt I i imao je volumen od 2.300 m3 plina za uzgon. Dva unesrećenika su krenuli na put u ponedjeljak 22. studenog 1909. g. iz jednog mjesta kraj Berlina. Balon je bio vlasništvo društva Luftschiffgeselschaft iz Kolmarra – Poznanj. Kako je pokazala istraga, nesreća se dogodila 23. studenog oko 6 sati popodne, gotovo na početku putovanja kojim se namjeravao postići novi rekord. Popkojni Brinkmann ostao je na mjestu mrtav, a Franche je unatoč razbijenoj glavi krenuo po pomoć, ali je iznemogao pao na dnu dolca i borio se za život punih 36 sati.   Istražitelji su procijenili da su piloti izgubili orijentaciju i doletjeli do ovih naših planina gdje ih je nesrećom uhvatila jaka bura. Pretpostavka je da su vidjeli more pred sobom , prestrašili se i odlučili spustiti na prvo povoljno mjesto – dolac, što im je i išlo za rukom sve dok ih reful bure nije digao i razbio o stijenu na južnom vrhu dolca. Od silnog refula i lomljave po grmlju o koje je grebla košara, oba pilota su pala na tlo.


Privitak: moja fotka grobnice

[zokxy]

Za kraj:
Zrakoplovci su dopremljeni na Krasicu u mrvačnicu u kolima, a također i balon i sve pronađene stvari. Oba su trebala biti sahranjena u svom zavičaju u Njemačkoj, ali je dr. Brinkmann pokopan u Krasici dana 01. prosinca 1909. Naše su neboge žene, već traumatizirane pronalaskom unesrećenika, prošle još jednu traumu. Naime, kad je došla familija pokojnika ustvrdila je da su pokojnici u sebe imali više novca nego što se našlo na mjestu nesreće.  Policija je počela opet ispitivati prestrašene žene, misleć da su one možda uzele i sakrile nađeni novac. Na svu je sreću bilježnik Štiglić, dobro poznavajući žene i njihovo poštenje, tražio da se još jedampur dobro pretraži roba pokojnika. I zaista, novci su nađeni zašiveni u podstavi kaputa jednog od njih.
Na sprovodu je bila tako rekuć sva Krasica i okolica. Došla je familija dr. Brinkmanna, govor je držao na njemačkom protestantski pastor iz Rijeke, a došao je i njemački konzul iz Rijeke.  Kao predstavnik Kotarske oblasti iz Sušaka došao je barun Zmajić, koji je na odar položio lijep vijenac sa hrvatskom trobojnicom. Bio je tu i član familije i drugog stradalog pilota Franchea koji je bio prenesen u Njemačku i djevojka pokojnog Brinkmanna. Nad grobom, poslije govora na njemačkom, u ime svih je Krasičara govor održao domaći sin – učitelj Fran Mikuličić – koji je između ostalog rekao familiji pokojnika i ovo: „... Dragi nepoznati prijatelji, nadati mi se je da će vam biti lahka ova hrvatska gruda i da će se uviek naći dobri i plemeniti duša, koje će vam grob okititi cviećem ...“ To je toliko ganulo familiju i sav okupljeni svijet da je na groblju nastao opći plač.
I tako i bi. Grob dr. Brinkmanna uređuje se, bijeli s vapnom, a i za Svi sveti na njemu osvane buket rožica.

Gotova priča.

Privitak: moja fotka ulaza krasičarskog groblja

[zokxy]

Zanimljivo da ove nesreće nema na popisu nesreća sa smrtnim posljedicama u kojima su sudjelovali baloni na Wikipediji ...

https://en.wikipedia.org/wiki/List_of_ballooning_accidents

 

[kobler]

U knjizi Hermana Hoernesa "Buch des Fluges" (1912) u III. dijelu na 360 stranici opisana je ova nesreća, a priložene su i fotografije nesretnika.

Am 23. November 1909 fielen zwei Deutsche einer Fernfahrt im Kugelballon zum Opfer. Der Ballon "Kolmar" war am 22. November abends mit Herrn Dr. Wilhelm Brinkmann und Architekt Hugo Francke aufgestiegen (Fig. 150). Ersterer war
ein erfahrener Luftschiffer, hatte bei der internationalen Luftschiffer-Konkurrenz in Köln mit Dr. Brökelmann zusammen den ersten Preis errungen. Auch Francke hatte schon mehrere Luftfahrten durchgeführt. Beide beabsichtigten eine Fernfahrt. Von einer alten Frau aus der Gemeinde Krasica in Kroatien wurde am 25. November beim Laubsuchen der Körper eines Mannes gefunden, der schwere Verletzungen hatte und bewußtlos war, aber noch Lebenszeichen von sich gab. Allerdings wurde dies von dem später am Unfallsplatze erschienenen Arzt der Natur der Verletzungen nach in Zweifel gezogen. Eine bei ihm gefundene Visitkarte lautete auf den Namen Architekt Hugo Francke. Bei weiteren achforschungen fand man einen zweiten Leichnam mit zerschmetterter Hirnschale und 11 km weiter den Korb eines Luftballons. Eine wütende Bora scheint den Ballon „Kolmar" gegen den Karst getrieben zu haben. Bei der Landung, die in der Dämmerung sich vollzogen haben dürfte, wurde der Korb mit den Insassen an die Felsen geworfen, wobei alles in Trümmer ging und die beiden Luftfahrer herausgeschleudert wurden. Die Reisenden hatten offenbar die Landung forciert, um nicht auf das Meer hinaus zu kommen, von dem sie nur 6 km entfernt waren und die Kraft der Bora unterschätzt.

[milić]

Malo me zaintrigiralo pa sam potražio . I našao!
EVo gdje:

http://anno.onb.ac.at/faq.htm

I evo što:

[milić]

Htio sam proučiti, ali ubi me ova gotica. Ajde da je ćirilica, ma ovo...

[zokxy]

 
Bravo za Koblera i Milićaa 
Super nadopune!

[Kont]

Za svu obatrojicu

[zokxy]

A i Ilirija je ovo zabilježio u svojim isječcima iz Pučkog prijatelja, broj od 20. prosinca 1909.

http://croinfo.net/forum051novi/index.php?topic=3478.msg92954#msg92954

[ilirija]

A i Ilirija je ovo zabilježio u svojim isječcima iz Pučkog prijatelja, broj od 20. prosinca 1909.

http://croinfo.net/forum051novi/index.php?topic=3478.msg92954#msg92954