Tek toliko da se zna. Naša dvoljudna ekipa je prisustvovala otvaranju, pogledala film i popila čašu piva. Staropramen, se razme, ne.
Film U sjeni, koga Česi ishvališe, nagradiše i nama podariše je bio solidan. Ali, po meni, ništa više od toga pa sam se zapitao zašto tolike nagrade. Odgovor bi mogao ležati u grebanju po zamrznutoj prošlosti Čeha kad su, nakon 2. svjetskog rata, iz parlamentarne demokracije prešli u rigidni komunistički sustav. Dosta pozneto i kod nas, zar ne.
Drugi film koji sam pogledao bio je Ljubavne bore me more. To je ''pravi'' češki film, onakav kakav obično očrkujem da ću konačno vidjeti. Pitka priča s inteligentnim humorom dvoje odličnih glumeca. Oduševila me, samo da pogledam kako se kliče, Jirka Bohdalova, glumica u najboljim godinama, ali i u najboljoj formi. Bravo za nju i film. A piscu redaka na najavnom letku mala napomena-operacija mrene i nije baš tako složen i opasan medicinski zahvat.
Pogledao sam još jedan film iz ove serije, Fotograf. Film koji mi je bio toliko dosadan da sam u jednom momentu počeo razmišljati da napustim predstavu ili da se opustim i odspavam turu u prvom redu partera na sjedalu broj osam.Hahaha ni cice nisu što su nekad bile. Naime, u filmu sve vrvi od golotinje, a mene baš briga, pače-dosadno mi nešto. Gorko sam se prisjetio sedamdesetih, kad smo trčali u kino gledati danske? filmiće Mazurka u krevetu, Grčke smokvice i tomu slične.
No, sve u svemu jako sam zadovoljan viđenim. Žao mi što nisam vidio filmFair play, jer mi se ''po njuhu'' čini da je dobar. Jaka je češka kinematografija, a meni jedna od najboljih na kRugli (ma može i krigli
zemaljskoj. Volim češke filmove, češko pivo i češke holke, pa bog.
