Ja idem do Klane pa možda, popodne, nešto i ubodem. Koji ćevap, koju fetu pršuta...
Danas, hvala bogu, nema granica pa i mi Studenjci možemo slobodno do Klane i feštati Rokovu. A ne kao nekada :
Od drugih blagdani još se štimalo Majku božju. Ta dan su mnogi šli na Trsat.
Kako je za Rokovu vela fešta i samanj va Klani to se ta dan znalo poć Klano. Ali, kad su Talijani prišli, se se prominilo. Oni, ki su imeli putnicu su mogli poć na Rokovu, ali su se do odrejeniga vrimena morali i vrnit doma. A znaš kako je. Čovik malo popije pa kad mu je najlipje mora poć ća. Zato smo se domislili nevoji. Počelo se Rokovu slavit va Studeni. Gromiški kramari bi stavili dva, tri stola pred Jankoćimi vrati i prodavali kramariju. Nikakove prsteniće, bracolete, korezine. Se je to bilo kot od zlata, ali znalo se da je favso. Od onda je ostalo ime «gromiško zlato» za vas nakit ki ni pravi. Još bi se tu znalo nać stvari ke su se dičini jako pijažale.
Prišli bi i Gromičani i Kastavci, ki nisu imeli putnice za poć va Klano, a i mnogi Klanjci. Oni su pak govorili da komać tu moru kantat po hrvacki na vas glas. Za popit i pojist se vavik ča našlo. I kakov sopac je biv tu pa je to bilo dosta da se Rokova lipo proslavi. Naši mladi su za Rokovu znali poć i Kukujanon aš je i tamo sveti Rok zaštitnik pa se i tamo slavilo.
-------------------------------------/ Dio moje priče o blagdanima /
A, znači, i Lokve slave Rokota. Čestitam Lokvarkama i Lokvarcima!
