Stali smo kod ovog starog auta koji me podsjeća na barbića čiji je bil i sada ga je novi vlasnik kuće i garaže šutiral na livadu...barbić trune pod zemljun a auto na livai, a nova generacija vlada...tako to ide na žalost...
napuštamo auto i gremo asfaltom prema gori
kod ovoga betonskoga kolca od struje se na raskrižju sapajamo sa markacijama koje vode od Rebra i Drage...
pa svi zajedno gremo prema gori
usko jako usko
a bogami i napeto
opet pažnju nahitit na ovaj betonski kolac na raskrižju
stajemo kod njega i to skoro va centru Buzdohnja kod ovoga dičjega igračišta
jer
smo ko i slipa kokoš našli ono o čemu je Sabina pripovidala
jako velo ushićenje jer smo pronašli pravo malo zlatno nalazište....
a sada gremo dalje po putu da vidimo kadi ćemo zić na Lujzijanu
pogled nazada na betonirani put
pa naprvo na igralište i markacije za Markiranih
orjentir je FRAN MERIKAN
da je drva delal i va Misuriju
igrlaišće
atomski zdesna, a ne to je bilo va JNA, ovo su markirani z desna...ali ih ne vidimo valjda im se niš ni dogodilo...
Kad su Grobničani čekali Tatare da ih n i bilo pa jedan govori, Ha homo doma aš njin se morda ča po putu dogodilo...
ovaj put na livo
uz ovoga Tamića
sjetil me na Nonu da je vavik sa ovakovim Tamićem Šapčan dohajal i mladi prasci prodaval...jako su dobri bili i po 160 kil
a sada none više ni a Slovenac na starini rit po leti sunča....na prašćarici...
pa prema autoputu i onaj ogradi...
oćada na Alpe, ali se lipo svite kod i ćelava glava na suncu
pa sada nikamo zdolun
pa cemo jutra vidit kadi smo utaknuli lujzijanu