Dakle... ulaz pod pratnjom; nisam slutila da se mora isprazniti tunel da bi mi ušli, a sve zato jer smo trebali sjeći cestovni trak, pa sam stalno zapitkivala: "Što čekamo?"
Prazan tunel
Mojoj muci kad sam vidjela u što se spuštam, nije bilo kraja! Dok su me pripremali, nisam znala kud s rukama, aparatom, lampom, jaknom, sobom.....
Strah u kosti mi je donio pogled na zaštitnu ogradu koja je samo tu na početku...
... jer kao, ostala zaštita je samo ova kopča!
Kad sam konačno, nakon dugih i teških 20 m stigla na tvrdo tlo ...
I ugledala bistru pitku vodu, nije mi bilo žao
I još...