Foto reminiscencija

[mušica]

pitanje za one koji su bili na koncertu Tine i Ike-a, da li su već tada bili svjetske rock face ili su tek počeli sa probojem na scenu?

1976 su bili na zalasku karijere (muzičke i bračne). 1974 svirali su u Ljubljani i Beogradu

[milić]

Jutros sam s prijateljem pogledao sajam cvijeća kraj Konta. Kako je on dolazio kasnije, počeo sam sam obilaziti štandove. Na prvom ovaj simpa gosn mi je nudio sve i svašta.



Nisam ga ni slušao nego sam radio svoj posao-škljocao kostima Narančaste zvijeri.
I tako priča li i nabraja li on i med i pomade i suhe šljive i orahe, ja i ne razmišljam o tome.
Odjednom začuh ja marelica. Pa si na brzinu prevedem na srpski - kajsija. Pa se sjetih da nikad nisam pio kajsijevaču  (rakija od marelica  ) o kojoj sam jednom, još u ono doba, pročitao u "danas"-u kako ima ljekovita svojstva na Radu Šerbedžiju. (Neko vrijeme su u Danasu izlazili sedmodnevni zapisi znanih osoba.)
- A rakija od marelica!?- kažem ja.
- Da, da. Želite li malo probati? - kaže on.
- Ma ne, hvala, rano je. - Ću ja.
- Ma vraga je rano. Za dobre stvari nikad rano nije. - Će on.
A ja labilnjak nećkam se. Ću-neću!
- Ma dajte, zar mislite da bih ja ovoliklo pričao da već nisam maznuo jednu.
I tu me razoruža.
- Ajde kapić, ko napršnjak.
I probam ja, a ono avion. Majko...sve jezike govori.
E sad, bilo me sram to kupiti odmah, na prvom koraku i nosati sobom po sajmu. Pogotovo što je očekivani prijatelj antiantialkos. Pogotovo kad malo popije.
Evo i njega. Žena naručila karanfile-one male, mirišljive. Podsjetilo me na Sloveniju i njihove nagelje, kako oni zovu one što vise s prozora.



Izvor: Ukradeno s neta poradi razumijevanja teksta

- Nekako lijepo mirišeš, ko na marelicu. - Prijatelj me značajno pogleda.
Objasnih mu situaciju i zamolih gosna da spremi bocu dok mi malo protegnemo nožice.
I gledimo mi rožice. I vake i nake. I šarene.

[milić]

Nakon ovog sajma posjetili smo uspavani KvarnerFest, a tamo me zapazio ovaj povlakač za kokice.



Brzo utekosmo kroz



Spomenik hrvatskim braniteljima i preko mosta i Garibaldijeve ulice (Je li ono Starčevićeva sada?).
A tamo ovaj leži.



Mrtav. Nadam se, pijan. Je li kajsijevača posrijedi ili po sredi u subotu? A vrag će ga znat...

[milić]

Dan krasan, nigdere ni oblačića, samo se za nami valja jedna točka mića. Kiša. Ma neće valjda? Kap po kap bome nakapala ona cijelo Korzo. A mi brzo pod utočište za, ne medvjediće, one prez kišoobrane. Sajam talijanske hrane. Dok pada kiša, meni raste tlak na cijene. Gledao sam neke polevače ili šuga po domaće. A cijena na nebu. I dragi Božić je  proplakal na takove cijene. Ja znam da svaka roba nađe svoga kupca, kako kaže moj kompić ex komercijalista, ali po kojoj cijeni, nadodam ja.
Evo, opralo Korzo, možemo sad dalje.

[milić]

Popismo mi makijato (duplo se vidi od kajsijevače) a on cedevitu u negdašnjoj Slavici, kako li se sad zove pitam ja vas, s pogledom na vjetrovito Korzo. Kava sjela dobro pa se može dalje, mislim natrag po bocu.
A uz Stari Kraš svirka. Ko to tamo svira? Pitam se ja na glas u sebi. I htio sam zaplesati, ali nisam imao balerinke pa sam odustao. Ali sam zato slikao.
Eto, ti i takvi tamo svirali i plesali danas.

[sandro]

Nakon ovog sajma posjetili smo uspavani KvarnerFest, a tamo me zapazio ovaj povlakač za kokice.

Kad sam radio u Nikasu, imali smo slična reklamna kolica za meksičku hranu
Da ih je bilo pofarbati u crno, odmah bi mogla početi raditi na groblju
Zvali smo ih mrtvačka kola

[milić]

I tako, oblizujući se, dođoh ja po današnji plijen kod gosna  koji me je strpljivo čekao u pratnji boca. I ja stadem u red, jer je ispred mene bila jedna starija gospođa kupovala med. Pa kaki je ovi, a kaki oni? Pa od kadulje ili kestena? Pa na kraju kupila travaricu od osamnaest trava. (Časna pijonirska, nisam joj ništa sugerirao.  )
I konačno sam došao do kajsijevače. Nije meni baš stalo do nje nego sam želio vama pokazati kakva joj je boca i ostali outfit.
Pa evo, drago gledateljstvo. Samo za vaše oči!



( A moje grlo. Uf, da sam barem žirafa dok ovo pijem...)

I samo za vaše uši, ovo neću nikome reć, kupio ja boce - komada dva. 
- Pijanac! - Rekao mi sin kad sam došao doma s plijenom. A te riječi su mi tako poznate i tako daleke.

 

[zokxy]

 

Milići, sačuvaj jednu kajsiju za Lokve. Došo mi gušt čitajuć tvoj opis! 

[milić]

Na ovoj sasvim slučajnoj fotki by ilirija sam ja. U svoj svojoj pozadini.
Naime, ča!
Šal san neč obavljat po varoši pa mi moje brodograditeljsko srce ni dalo mira. Išao sam pogledati na miru ovih par barki koje su tu već od jučer.
I tako ja gledam i mislim. Bože kako sam ja volio tu drvenu brodogradnju (hvala Pave) a nikad se nisam upuštao u nju. Naravno da ni neću, ali...
Gledam te male brodice pa se sebi čudim kako im niti imena ne znam. Barka je za mene uvijek samo barka. E sad, je li to batana, pasara, guc... vrag će ga znat.
Pa sam ja ovako lajav (da me vidi ona gospođa iz Cesarice koja me proglasila mutavcem, hihi) spazio starog mačka brodograditelja u drvu. Kako sam ga prepoznao, pitate se? Po nosu! Imam toliko utakmica u nogama da znam ljude prepoznati na milju i pol.
I priđem ja njemu i, jasno na čakavštini, ga priupitam koji je ovo tip barke. Začuđeno me pogledao pa će mi:
_ Ali vi lepo govorite po domaći...
- A ča ćete kad su moji z brda.
- Otkuda?
- Z Studene.
- Pa i to je Primorje, oštija.
- Je, je ali mi smo rađe prodavali sirovinu da se vi mučite, a mi lahko do solda pridemo.
Tu se nasmijao i objasnio mi sve.
Nešto sam i zapamtio pa ću vam dvije, tri prikazati pod imenom koje mi je on rekao. Ako laže on lažem, hm ili loše zapamtim, i ja.

[milić]

Batana od Rovinja.
(Zadnji put kad sam bio u Rovinju imao sam cca 2 sata fraj pa sam htio posjetiti muzej o  Batani. Pitam prodavačicu u kiosku gdje bi to bilo, a ona se, nakon čuđenja, prisjeti pa mi objasni. I hodam i tražim i uskoro nađem. Ali, ava mane, to ni bil muzej leh atellier, jel se piše s dva ll? I tako ja ne vidjeh museum nego sam čučao na rivi i mlatio po pivi. Ni to nije loše, ali to mogu i u Ri, a ipak sam ja znatziželjan po horoskopu. Pače nekad se uhvatim, za uho, kako se čudim nečemu. Divim, pače i mače!)

P.S. (Naslov u Novome listu 22.5.15.)
FESTIVAL FIUMARE U ZNAKU POMORSTVA I MARITIMNE BAŠTINE
Rovinjska batana najizvornija barka
Fiumare se održava već četvrtu godinu s ciljem da se građanima približi pomorsko naslijeđe i običaji Kvarnerskog zaljeva, ali i Rijeke

[milić]

Danas je još jedna došla. Ova ista je iz Pule.
Ako vaše oštro oko nije zamjetilo danas su jedra zarolana do kraja. Razlog nadam se poznat - bura. Želim naglasiti, da ne mislite da vas obmanjujem, da je ova Rovinješkinja fotkana jučer.
Sada Puležanka od danas.

[milić]

Guc iz Cresa. Meni najbolja barka izložbe. Par detalja.









Naučio bih ja još štošta o tipovima i to. Ali došao Ilirija. A ja ljude, pogotovo neke, volim više i od barki. I moj izbor, umjesto znanja, bila je kavana. 

[milić]

Odu lađe s Korza. Još je samo jedna ostala, samo jedna ostala...Koja nam neće dugo pjevati.
Men se pričinja da je ovo pasara s jedrom. Zaboravio sam od jučer što mi je onaj drvenjak govorio. Ben ti travaricu, stvarno ubija moždane ćelije.

[milić]

Evo me opet na ovoj, meni omiljenoj, temi. Nemojte misliti da sam se hiperaktivirao. Jednostavan nalaz je, bez psihijatra, da čistim foto zaostatke. Ta idealno je vrijeme upravo za to. Dobro, dobro, ima i ljepših stvari, ali ni ovo nije loše. Muzikica fino bruji, kraj desnog uva na koje bolje čujem, uz junačku desnicu svježi voćni čaj - poklon moje sestrične tako da se i nje kroz zvuk i maglu prisjećam, sam doma, nitko ne vrišti...Ma idila, kažem.
____________________________________________________
Jučer ujutro sam prošao uz pometača dok je meo skale koje vode od moje zgrade do Mihanovićeve. Htio sam ga pohvaliti jer su skale dosta dobro održavane, ali kad sam prolazio kraj njega nekako me mrko pogledao da sam značajno zašutio.

Evo fotke od jučer.



I od danas. Nadam se da me neće, kad ga vidim drugi put, onako mrko pogledati jer ću pomisliti da je uvjeren da sam mu ja to napravio, a ne bura.

[milić]

A sad molim dragog Iliriju da ovo  umetne u svoj kalendar značajnih događanja!
Dana..., e sad moram pogledati na kalendar. A mogao sam samo napisati u prošlu subotu, ali ne, ja želim biti pametan. 
Dakle, u subotu, 06.06. (hu, lijepog li datuma - Ameri u Normandiju, a ja u McDonald's po američki proizvod, ma ne baš No. 1, ali tu negdje) izio sam prvi hamburger u svom kratkom životu.
Ovaj ovdje:



A dojmovi su mi plastični. Mislim, kao da sam jeo plastiku. Da nije bilo onog umaka, i kopra u njemu, kojega proliju po hamburgeru, mislim da ga nebih niti izia. Dakle, polpete su mila  majka za to, tako očekivano i sanjano, amerikansko čudo iz moje mladosti. No, nisam baš ja sanjao hamburger, ali mnogi jesu. I coca colu. E, nju ipak radije popijem nego što i sam želim priznati sebi. Ono, kad ne znaš što naručiti. Nakon makijata, piva, koka kola mi je tercijarno piće.
Mislim da hamburger neće više u moja usta, ako baš ne mora. Pa i taj kruh, pecivo je tako spužvasto da sam odmah, sa sjetom, pomislio na nekadašnje panine koji su bili tako hrskavi, prozračni. Ma ova McDonald'sova peciva su blijeda kopija kopije pravog peciva, panina kakvog sam već zaboravio.
Zato kličem, iz sveg glasa:
- Dolje mrski hamburger, živijo panin z polpetun!