Naravno, još mi je nešto upalo u oko - nema nigdje naponske žice iznad tramvaja! Prva pomisao je bila da kao i podzemna željeznica dobija napon iz tračnice, ali pomnim pregledom, a i zdravim razmišljanjem, to pada u vodu jer imati takav napon pod nogama gomile pješaka nije ni malo poželjno! Slijed razmišljanja vodio me je ka jedinom mogućem rješenju - negdje ima mjesta za instalaciju žica, tamo tramvaj podigne pantograf i napuni strujom akumulatore koje onda koristi za pogon tamo gdje nadzemne instalacije ne dolaze u obzir. Kasnije guglanjem dobijam potvrdu za ovo. Nadalje, logika me opet vodi da vozilo sa samo jednom tračnicom ne može biti stabilno bez dodatnih točkova bili oni metalni ili gume. Ovaj padovanski sistem ima gume za stabilnost, koje se kreću po betoniranim površinama lijevo i desno od tračnice. Čujem da ni to ne pomaže previše jer je udobnost vožnje unutar tramvaja loša, truckanje i ljuljuškanje je stalno ... Proizvođač ovog Translohr sistema jednotračnih tramvaja je francuska Lohr Industrie, a u Padovi su napravili dobar posao jer su dobili ekskluzivu!
Tramvaji imaju akumulatore na krovu, evo i video sa podignutim pantografom i kad ga spušta :
Mišljenje jednog kritičara sa željeznica.net:
"Na kraju to jeste tramvaj, ima i metalne točkove koji se voze u toj šini vođici, ali zato ima i dodatnih 8 gumenih točkova. Kako se sve ovo ponaša ako pukne guma? Sve u svemu više komplikacije nego kod običnog tramvaja ili običnog trolejbusa. Potrošnja energije zbog većeg trenja mu prosto mora biti veća od potrošnje kod tramvaja - tako da ni tu ne vidim prednost. A ne mislim ni da su nešto mnogo uštedeli na ceni infrastrukture - iako ovo izgleda kao jedna šina, ova šina vodilica su u stvari dve šine sa normalnom površinom postavljene tako da je između njih uski žljeb (pretpostavljam da se ovo ipak izliva kao jedna šina sa dve "gazne" povšine - nešto kao vinjol-šine kod kojih bi obe strane bile glava šine). Tako da ne mislim da se tu nešto mnogo uštedelo u odnosu na postavljanje dve obične tračnice, plus što su na sve to još napravljene i betonirane noseće površine po kojima gaze gumeni točkovi. Tako da mislim da je zapravo ovo komlikovanije za postavljanje nego obične šine. I na sve to postoji valjda jedan proizvođač ovakvih vozila. A iz nekog razloga u provinciji Veneto izgleda baš vole da "furaju" ovaj sistem - postavljaju ga i u Mestreu. Čemu sve te komplikacije, umesto da se iskoristi dobro oproban koncept standardnog tramvaja?"
I mišljenje drugog:
"Zapravo ti sistemi bi trebali da imaju nešto niže cene izgradnje ali dugoročno nešto veće troškove održavanja. O udobnosti da ne govorim, ona je katastrofalna, samo se nešto trucka, skakuće jer se betonska podloga jako brzo haba...
Prednosti, OK ima ih, je što na brdovitim rutama gumeni točkovi mnogo bolje funkcionišu od metalnih (manje klizanja, lakše savladavanje uspona). Takođe je ubrzanje nešto bolje. Još jedna uslovna prednost je što to čudo pravi nešto manju buku od tramvaja. No sa druge strane čitao sam da u Padovi stalno imaju problem sa iskakanjem tramvaja iz te šine vožice..."
