Vredna knjiga – „Mlekarice“, knjiga autorice Jadranke Cetine i Duše Slosar-Cernjar, ka je zišla va naklade Ustanove Ivan Matetić Ronjgov. Suautori ki su isto tako za knjigu pisali, ćakulali i pohajali su: Tatjana Udović, Arsen Jardas, Đurđa Grujičić, Elio Benzan, Sava Matetić i Joško Lučić.
A zač je ovo hvalevredna knjiga i zač je to sada storeno jedno velo i lepo delo, ukratko moren reć: Zato ča su mlekarice bile ženske ke su itekako zaslužile da zavavek ostanu sjećanja na njih i na način njihega teškega živjenja, aš one su del naše povijesti i naše kulturi.
Duša Slosar Cernjar, gospa ka danaska ima već pasaneh devedeset let, čuda let je imela velu, žeju da se opiše život našeh mlekaric kako se na njih ne bi pozabilo. Aš se ča j’ daje, se je manje mlekaric ke još vavek živeju, ke bi mogle posvjedočit o svojmu mučnemu živjenju. A, one nisu samo mleko nosile v Reku, doma jih je čekalo sakakovo delo. “Kakovo je onda živjenje bilo, zač su se one morale tako mučit i od česa se je živelo? Se to trebe zapisat da se zna, da se ne pozabi”, rekla je gospa Duša.
Gospa Duša je povedela kako j’ knjiga nastajala: “Nekuliko nas, ki smo imeli velu voju, se j’ našlo i odlučilo da počnemo skupjat štorije od našeh mlekaric i da va jenu knjižicu se to zapišemo. Pomogli su nan si keh smo pitali, i to z jako velen gušton. Bili smo iznenajeni z odazivon judi. Do-znalo se j’ za to va drugeh općinah i dobivali smo opisano živjenje i njiheh mlekaric. Tako je nastala ova naša knjiga, va koj je opisana cela nekadajna kastafska općina, onakova kakova je bila prej Prvega i Drugega svetskega rata. Znali smo da je celi ta kraj najveć živel od grunta i blaga i da su mlekarice bile te ke su hranile familiju. Kastafsken mlekarican dodali smo i štoriju od mlekaric z Lovranšćini.Va knjige je najviše opisano vreme med Prven i Drugen svetsken raton, aš se je još našlo živućeh mlekaric, a i njiha deca su dosti tega znali.”
Ženska za košaruZa bit mlekarica, ženska je morala bit fanj krepka i zdrava, morala je va onoj svojoj košare nosit i preko pedeset kil i po sakakoven vremene, hodeć preko granice, poć v Reku. Reka je onda bila pod slobodnun zonun. Sa roba i hrana je bila ceneja, ma se ča bi se kupilo moralo se j’ skrit. Mlekarice su v Reke kupovale cukar, kafe, robu, postoli i još čuda tega. Kada je prišla doma, čekala su je deca i sto del: skuhat, robu oprat, na grunat poć, sadit, plet, na¬grnjat, seno nosit, po vodu poć, a po lete i na kalić za blago po vodu i još puno tega. Neke da su već od dvanajst let morale mesto bolne materi košaru oprtit i tako delale celo živjenje, aš su se i oženile va kuću kade je rabila mlekarica. Si oni ki su ostali na starine i na grunte, gjedali su da ožene baš takovu žensku ka je dobra za košaru – to se je nekada tako reklo.
Vavek su hodile i no¬sile – po bure, dažje, po lede i snege, delale, a od tega dela bile su prignjene i kada ni¬su košaru nosile. Celega svojga živjenja niš lepega nisu videle, sa¬mo jeno velo delo. Ma za sen ten, bile su koražne, pune lepeh besed. Doma hodeć z Reki ple¬le su kalceti i kopice mužen da se vreme ne zgubi.
Nekada bi i zakantale, smele se i ćakulale, skrbele, švercale i saki dinar i liru doma nosile. Za plakat ni bilo lazno ni koristi. Takovo je bilo vreme. Ma, da nisu tako živele i delale, puno familij bi bilo lačno. S tun košarun ku su nakrcale sen i sačeren spaševale su familiju, svoju braću i svoju decu keh onda ni bilo malo, da nekako preživeju, da se i školuju.
Po nedeje su lepo muža odbavile. Obukal bi se va bladanjsku robu i šal va oštariju na boći i karti. Ona je ostala doma čuvat decu, kravi pomuzla i se pripravila za jutra kad je trebalo poć v Reku. Ako se j’ va sele igrala tombula sledić se j’ zaletela i ona malo igrat da bi dobila ku cinkvinu i ćapala ki centezim.
I za kraj je gospa Duša z suzun va oke rekla: “Mlekarice su bile naše noni, mami, sestri, hćeri, kunjadi, susedi i prijatelice. Čitamo njin imena na spomenikeh na cimitere. Ostala su sjećanja na njih, ma i ova knjiga ka će bit del naše povijesti.”
(Sa kvarnerski.com -
http://kvarnerski.com/mlekarice-del-povijesti-ovega-kraja/)
