OSLOBOĐENJE LOKAVA I MRZLE VODICE

[zokxy]

OSLOBOĐENJE   LOKAVA   I   MRZLE   VODICE

U operacijskoj zoni 11. korpusa, na pravcu Delnice — Klana, zemljište je planinsko, većim dijelom pošumljeno  i  teško  prohodno van komunikacije Lokve — Kamenjak — Jelenje. U rajonu Kamenjaka, desno i lijevo od puta, nalaze se visoki kameniti grebeni, na kojima je neprijatelj uredio položaje, sa kojih je štitio upad u Grobničko polje i izbijanje neposredno pred glavni obrambeni pojas na desnoj obali rijeke Rječine. Ispred glavnog obrambenog pojasa, u rajonu Jelenja, zemljište je brdovito, dobro prohodno i samo djelimično pokriveno niskom šumom, a na odsjeku Gumance — Klana zemljište je planinsko, većim dijelom pošumljeno, ispresijecano i mjestimično  kamenito,  ali  pogodno  za  obranu.
Preko operacijske zone 11. korpusa, u pravcu sjeveroistoka i sjevera, prolaze važne  komunikacije  koje  spajaju  širi  rajon  Rijeke sa Zagrebom i Ljubljanom. Neposredno iza položaja na liniji Gumance — rijeka Rječina nalazi se nekoliko  dobrih  rokadnih  i  upravnih komunikacija koje braniocu olakšavaju manevar snagama i sredstvima,  a  takođe  dotur  i  evakuaciju.
Neposredno pred frontom napada 11. korpusa, u rajonu Mrzla Vodica — Lokve — G. Jelenje, nalazio se ojačani  1046.  puk  njemačke 237. pješadijske divizije, koji je organizirao kružnu obranu prema Crnom Lugu, Delnicama, Sungeru i Fužinama. Puk je  imao  zadatak da što duže zadrži jedinice 11. korpusa na pravcu  Lokve  — Mrzla  Vodica  —  Kamenjak  —  Pothum.
U rajonu Mrzle Vodice branio se ojačani 1. bataljon. On je zaposjeo Stelnik, Zelin i Mrzlu Vodicu, kao posebne otporne tačke sa međusobnom vatrenom vezom.  U Mrzloj  Vodici se nalazio i  Štab  1046. puka. U rajonu Lokava obranu je organizirao 2. bataljon, ojačan dijelovima 13. i 14. čete 1046. puka i 2. baterijom 1. diviziona 1088. artiljerijskog puka  188. brdske divizije od četiri brdska topa 75 mm i četiri jednocijevna protuavionska topa 20 mm. U tom rajonu neprijatelj je zaposjeo i kao otporne tačke utvrdio Oštrac, Debelu lipu, Kameniti vrh,  k  755, k  969, k  1047 i  Špičunak.
U toku 16. travnja 13. udarna divizija je preuzela dio fronta prema Lokvama, tako da se 43. divizija usmjerila za napad na Mrzlu Vodicu, a 13. divizija na Lokve. Sa napadom je trebalo  početi  17. travnja u  11.00  sati.
U napadu na Lokve 13. diviziju su podržavali 1. haubički i  3. brdski motorizirani divizion Artiljerijske brigade 4. armije. Ideja napada Štaba  13. divizije bila je: energičnim napadom vanjskih krila 3. i 1. brigade izbiti u rajon Homer — Spičunak i presjeći  neprijatelju odstupnicu u pravcu Mrzle Vodice, a unutrašnjim krilima tih brigada što prije zatvoriti obruč u rajonu  Sapovački  vrh  — Pod  Sleme, a zatim koncentričnim napadom pristupiti uništenju neprijatelja u Lokvama. U tom cilju, 3. brigada je dobila zadatak da napadne neprijatelja na liniji Debela lipa —  Kameniti  vrh  —  Sapovački vrh, 1. brigada da napadne neprijatelja na položajima Pod Sleme — k  969  —  k  1047  —  Špičunak,  a  2.  brigada,  kao  divizijska  rezerva, da se  u  početku borbi razmjesti u rajonu Oštrac  — Lazac,  održavajući tijesnu vezu desno sa 43. divizijom, a lijevo sa 3. brigadom 13.  divizije,  spremna  da  kod  Srednjeg  jarka presječe  komunikaciju  Lokve — Mrzla Vodica i onemogući neprijatelju izvlačenje iz Lokava prema Mrzloj Vodici. Borbena dejstva 3. brigade podržavao je 1. haubički divizion, a 1. brigadu 13. divizije 3. brdski motorizovani divizion.
Krećući  se  prema  određenom  rajonu,  2.  brigada  13.  divizije  je 17.  travnja  u  07.00  sati  stigla  iz  Delnica  u  Sovića  Laz,  odakle  je uputila  jedan  bataljon  u  rajon  predviđen  za  razmještaj   divizijske rezerve.  Međutim,  kako  se  neprijatelj  nalazio  na  Oštracu  i  Lascu, utvrđen  u  rovovima,  bataljon  ga  je  oko  09.00  sati  napao  na  Oštracu, a oko 10.45 sati u borbu je uveden još jedan bataljon prema neprijatelju na  Lascu.  Tako  se,  silom  prilika,  glavnina  divizijske rezerve morala angažirati u borbi prije vremena određenog za napad divizije. 
Poslije  polusatne  borbe  neprijatelj  je  protjeran  sa  Lasca, dok se borba za Oštrac vodila sve do 13.30, kada je neprijatelj odbačen i sa tog položaja. U 14.00 sati  Štab  13.  divizije je  naredio da se jedan bataljon uputi prema Homeru i Mrzloj Vodici, a uskoro je naređeno da cijela brigada spriječi izvlačenje neprijatelja iz Lokava prema Mrzloj Vodici. Međutim, neprijatelj je uputio pojačanja iz Mrzle Vodice prema Lokvama radi  deblokade  svojih  snaga  okruženih u Lokvama. Te jedinice su udarile u desni bok 2.  brigadu,  tako da se ona ubrzo povukla od komunikacije i neprijatelj se, uglavnom, do  21.00  sat  izvukao  iz  Lokava.

Ostale snage 13. divizije prešle su u napad točno u 11.00 sati, kako je po zapovijedi divizije i bilo naređeno. Pod zaštitom petnaestominutne artiljerijske pripreme napada, jedinice 3. i 1. brigade su podišle na jurišne udaljenosti i sa prijenosom artiljerijske vatre u dubinu  neprijateljske  obrane  poduzele su juriše. Treća brigada je relativno lako odbacila borbena osiguranja ne prijatelja, ali je ubrzo naišla na snažan otpor neprijatelja na liniji Debela lipa — Kameniti vrh, tako da juriš nije  uspio.  U  13.00  sati ponovo je poduzet juriš, koji se na krilima brigade, kod 3. i 1. bataljona, povoljno razvijao. Sa Debele lipe 3. bataljon je odbacio neprijatelja u pravcu Lokava, a takođe i 1. bataljon sa Sapovačkog vrha. Međutim, iako ugrožen  sa  krila, neprijatelj se na Kamenitom vrhu i dalje uporno branio.  Tu su se razvile žestoke borbe sa čestim protunapadima. Pošto je neprijatelj okružen na Kamenitom vrhu, glavnina 3. brigade se usmjerila prema neprijatelju u Lokvama, odakle se on povlačio ka Homeru. U tom pravcu se, oko 23.00 časa, probio i neprijatelj sa Kamenitog vrha, koga je dočekao 2. bataljon 3. brigade  i  nanio  mu  osjetne  gubitke.

Za  to  vrijeme  1.  brigada  je  vodila  borbe  na  odsjeku  Pod  Sleme —  k  969  —  k  1047  —  Špičunak.  U  brzom  naletu  ona  je  zauzela k  969,  a  uskoro  i ostale položaje osim  jako  utvrđene  k  1047,  koju je  tek  sa  padom  mraka  uspjela  da  zauzme.  Protjerivanjem  neprijatelja iz  sela Pod  Slemena u  Lokve,  brigada je  izbila na  desnu  obalu rijeke Lokvarke. Neprijatelj  iz rajona Homera je pokušao da protunapadom  na  desno  krilo  brigade  popravi  situaciju  u  rajonu  Lokava.  To je,  međutim,  osujećeno  napadom  jedinica  1.  brigade  sa  Spičunka  u leđa  neprijatelju.  Poslije  toga  su  se  jedinice  1.  brigade  u  19.00  sati probile u centar Lokava i gonile  neprijatelja u sudjelovanju sa jedinicama 3. brigade sve do  Homera,  gde su se susrele sa jedinicama 2. brigade koje su tada nastavile gonjenje  neprijatelja  prema  Mrzloj  Vodici.

Žestina i upornost u borbi najbolje se vidi iz velikih gubitaka u mrtvim i ranjenim, a  malom broju  zarobljenih. (U  borbama   17.  travnja  u  širem  rajonu  Lokava   13.  divizija  je  nanijela  neprijatelju  slijedeče gubitke:  263  poginula,  163  ranjena  i  5  zarobljenih  vojnika, a  sama  je  imala  23  poginula  i  107  ranjenih  boraca.  —  Ratni  izveštaj  13.  divizije  od  18.  IV  1945,  AVII,  arhiva  NOP-a,  br.  reg.  24/2,  k.  915;  S.  Tintor,  n.d.,str.  209/210.)
 Međutim, kod jedinica 13. divizije osjećala se i zamorenost boraca zbog učestalih borbi i dugih marševa posle kojih se odmah stupalo u  borbu.  Vjerojatno da je to bio osnovni razlog da Štab 2.  brigade posle zauzimanja rajona Oštrac — Lazac nije ispoljio dovoljnu energičnost da čvršće zaposedne rajon Srednji jarak — Homer i time onemogući neprijateljskim  dijelovima  iz  Lokava  da  se  izvuku  za  Mrzlu  Vodicu. Takođe  i Štab 1.  brigade  poslije zauzimanja položaja  k  1047  —  Špičunak  nije  bio  najenergičniji  sa  napadom  na  uporište  neprijatelja u  Lokvama, gde  su  se  uglavnom  borili  dijelovi  3.  brigade  i  prištapski dijelovi 13. divizije.

U napadu na neprijatelja u širem rajonu Mrzle Vodice 43. divizija je 1. brigadom napala na Zelin, a 2. brigadom na  Stelnik,  sa sjevera prema jugu, u susret 13. diviziji, čime je zatvarala obruč oko neprijatelja u rajonu Mrzla Vodica — Lokve. Borbe tih brigada podržavao je 1. haubički  divizion 4.  armije  iz  rajona  Sovića  Laza.  Za to vrijeme  se  3.  brigada  prikupila  u  Crnom  Lugu  radi  prebacivanja u Istru, a dva  bataljona  1.  partizanskog odreda  »Učka«  43.  divizije su u rajonu Kamenjaka zatvarali pravac Grobničko polje — Gornje Jelenje, da bi spriječili dolazak pojačanja jedinicama njemačkog 1046. pješadijskog  puka  u  rajon  Mrza  Vodica  —  Lokve.

Do 16.20 sati 2. brigada je uspjela da odbaci neprijatelja sa Stelnika i k 814 u Mrzlu Vodicu, ali 1.  brigada  nije  zauzela  Zelin. Kako 2. brigada nije odmah produžila sa energičnim napadom na Mrzlu Vodicu, neprijatelj  je iskoristio to vreme da sredi svoje snage i da se zadrži u Mrzloj Vodici. Oko 18.00 časova 2. brigada je zauzela Zelin Mrzlovodički i k 830 i time presjekla komunikaciju Lokve  — Mrzla Vodica obuhvaćajući Mrzlu Vodicu sa jugoistočne strane, u kojoj se neprijatelj uporno branio, vršeći češće protunapade. Za to vrijeme se 1. brigada pripremala za napad na Zelin.  Štab  43.  divizije je odlučio da u napadu na Zelin sudjeluje i dio 2. brigade, a zatim da se izvrši opći napad na Mrzlu Vodicu. Pošto do 22.00 sati Zelin nije zauzet, neprijatelj je uspio da u međuvremenu uputi dio snaga iz Mrzle Vodice u susret dijelovima koji  su se izvukli  iz Lokava  i  da se zatim u toku noći 17/18. travnja svi probiju prema Gornjem Jelenju.
I  jedinice 43.  divizije  su  od  12.  do  18.  travnja,  u  svakodnevnim borbama u širem rajonu Lokve — Mrzla Vodica, ispoljile veliku aktivnost, upornost i izdržljivost u borbi, nanijevši neprijatelju osjetne gubitke. (U  tim  borbama  43.  divizija  je  nanijela  neprijatelju  sljedeče  gubitke:  184 poginula,  215  ranjenih  i  5  zarobljenih  vojnika,  a  i  sama  je  imala  osjetne  gubitke:  66  poginulih  i   99  ranjenih  boraca  i  rukovodilaca.  —  Danilo  Ribarić, Borbeni   put   43.   istarske   divizije,   Zagreb   1969,   str.   237)

Te  borbe  11.  korpusa  bile  su  od  operativnog  značaja,  jer  su obezbjeđivale desni bok 19. udarne divizije, koja se nalazila na pravcu glavnog  udara  4.  armije,  u  napadu  prema  Rijeci.

[elvis]

OSLOBOĐENJE   LOKAVA   I   MRZLE   VODICE

Žestina i upornost u borbi najbolje se vidi iz velikih gubitaka u mrtvim i ranjenim, a  malom broju  zarobljenih. (U  borbama   17.  travnja  u  širem  rajonu  Lokava   13.  divizija  je  nanijela  neprijatelju  slijedeče gubitke:  263  poginula,  163  ranjena  i  5  zarobljenih  vojnika, a  sama  je  imala  23  poginula  i  107  ranjenih  boraca.  —  Ratni  izveštaj  13.  divizije  od  18.  IV  1945,  AVII,  arhiva  NOP-a,  br.  reg.  24/2,  k.  915;  S.  Tintor,  n.d.,str.  209/210.)

Nije da mi smeta ni ako je istina (no tada nisu posljedica samo borbe), ali nekako mi te brojke ne drže vodu - da napadač ima cca 10x (deset) puta manje gubitke a da se pri tome ne radi o napadu US Army/Navy/AF sa raketama, dalekometnim projektilima, dronovima, avijacijom  i artiljerijom, nego jurišanjem ...   

[zokxy]

A pazi ovo - spomenik na groblju u Lokvama spominje 170 mrtvih partizana u tim borbama: 

[Daluka]

BR. 40
IZVJEŠTAJ ŠTABA 43. DIVIZIJE OD 16. APRILA 1945. ŠTABU
11. KORPUSA JA O DEJSTVIMA U REJONU MRZLE VODICE I LOKAVA OD 14. DO 16. APRILA1
ŠTAB
43. DIVIZIJE XI KORPUSA 4. JUG. ARMIJE
16. IV. 1945. g. 9.45h
.
Borbeni izvještaj o operaciji na Mrzlu Vodicu — Lokve od 14 — 16-IV-1945. g.

Do sada smo zauzeli sve nepr. položaje sem k. 906 — selo Lokve — Homer i Srednji Jarak. Neprijatelj nas je odbacio protunapadom sa k. 979 — Mrzla Vodica — Stelnik i Zelin [Mrzlovodički]. Borba je bila žestoka sa prekidima koja je u toku.
Gubitci nepr. 101 mrtvih, 113 ranjenih i 2 zarobljena; zaplijenjeno 1 šarac, 1 teški mitraljez, 1 laki bacač, 35 pušaka, 1 radio-stanica, 1 tromblon puška, 3 pištolja, 1 telefon, 10000 metaka raznih, te oko 150 ćebadi, krila14 i 50 uniformi. Na položaju je nađeno oko 70 mrtvih nepr. vojnika među njima jedan oficir.
Naši gubitci: 35 mrtvih i 68 ranjenih,



IZVJEŠTAJ ŠTABA 13. UDARNE DIVIZIJE OD 15. MAJA 1945.
ŠTABU 4. ARMIJE JA O BORBAMA U REJONU LOKAVA1
STAB
13. UD. DIVIZIJE IV. ARMIJE
Op. broj: 54
15. maja 1945.
Operativni izvještaj za dan 17. aprila 1945.
dostavlja.
ŠTABU IV. JUGOSLAVENSKE ARMIJE
(Operativno odjeljenje)

U 19.30 časova jedinice ove divizije, uz pomoć artiljerijske vatre, sa svih strana vrše žestoki napad na neprijatelja, gdje uspijevaju istoga da protjeraju sa uporišta Lokve i k. 906. Neprijatelj u paničnom bijegu otstupa preko Mrzle Vodice u pravcu Gornjeg Jelenja i Škrebutnjaka. Borba je završena u 20.45 sati.
Ishod borbe: Postavljeni cilj u potpunosti nije postignut. Lokve su oslobođene, ali neprijatelj u potpunosti nije uništen.
Gubici neprijatelja: 154 mrtva, 142 ranjena, 19 zarobljenih, od kojih je jedan oficir kao ratni zločinac obješen, a ostali pred masom strijeljani radi učinjenih zlodjela u dotičnom mjestu. Zaplijenjeno: 1 t. mitraljez, 5 Šaraca, 2 poluaut. puške, 55 pušaka, 5 pištolja, 80 mina t. bacača, 60 ruč. bombi, 2 podloge, t. bacača, 10.000 metaka, 23 šinjela, 14 bluza, 16 opasača, 20 pari cipela, 10 kom. ćebadi, 1 motocikl, 1 bicikl, 8 konja, 2 radiostanice i 2 tel.[elefona].
Naši gubici: Ukupni naši gubici: 28 mrtvih, 104 ranjena i 14 nestalih.
Spomenik je podignut svim poginulima u tijeku višednevnih borbi u predjelu Lokvi i Mrzlih Vodica, a ne samo za pojedinačna mjesta

[elvis]

Dakle, bit će u pitanju standardno pretjerivanje u procjeni gubitaka druge strane.