Klana i okolica

[milić]

Danas sam dobio dojavu da je umro Franjo Juretić.

Meni to ime ništa ne znači, ali nekima da. Studenjci su ga nazivali Frane Franesić
Dakle, radi se o čovjeku koji je studenjske dečke učio svirati na, za ono doba, početkom 50-ih, modernim instrumentima: harmonici, trubi saksofonu...
Spomenuo sam ga u Milićevim pričama o Studeni u priči Muzika, ples i kantanje ovdje:
http://croinfo.net/forum051novi/index.php?topic=1502.0

Od muzičara, koje je on vježbao u Studeni, živ je jedino Vojmir Piković (Vojmir Čičkin), ali tragove koje je gospodin Franjo ostavio živjet će još generacijama jer mnogi su plesali i pjevali uz pratnju muzikanata koje je on vježbao.
Ja ću prisustvovati posljednjem ispraćaju, a nadam se da će i još koji Studenjac.
Gospodine Franjo, počivali u miru i hvala vam!

[Rijeka]

Utorak, 5. svibnja obilježava se 70. obljetnica oslobođenja Klane, Lisca, Studene, Škalnice i Breze  5.5.1945. - 5.5.2015. i priključenja Klane i njezine okolice, nakon više od 800 godina, svom matičnom hrvatskom narodu.

Program:

- akademik Petar Strčić: Značaj završnih borbi za oslobođenje Hrvatskoga primorja od fašizma
- Dražen Kranjec: Bitka za Klanu (21.4.-5.5.1945.)
- Ivan Šnajdar: Žrtve stanovnika iz Općine Klana u II. svjetskom ratu


Utorak, 5. svibnja u 19,30 h u općinskoj vijećnici (na katu) 

[milić]

Ovo  bi rabilo pohoditi. Ali obzirom da sam vezan za javni prijevoz to će biti nemoguća misija. 

[milić]

Regruti

      Glej, jast ti o timu moren povidat samo ča san čuv i videv od drugih. Jast nis biv va vojski. Rojen san devetstotiga lita pa za va austrijsku vojsku san biv premlad. Kad je finiv Prvi rat se niko vrime ni znalo kamo spadamo, a kašnje, kad smo potpali pod Krajevinu SHS, jast san biv oženjen i imev dicu pa kot hranitej familije nis morav poć va vojsku.
     Ni naš Ive ni biv va vojski za vrime  Stare Jugoslavije. On je dvajseto godište i pasav je levu  va Kastvu i čekav poziv za vojsku. Ali je 41. prišav rat. Ni Talijani ga nisu zvali va vojsku poćera okupacije. Četrdeset i trete je šav va partizane, tako da je krvavo pasav vojsku.
     Sad ću ti povidat kako se šlo va vojsku tamo, pedesetih lit, a povidav mi je Vlatko Puhov. On je trejset i četrto godište.  Pedeset i treće su jih zvali na levu va Kastav. Tamo su šli si tiga godišta ili stariji, ki su iz raznih razlogi bili prvo oslobođeni. Do Kastva jih je dopejav jedan kamijoncin, kiga smo zvali Talijancin aš je biv nike talijanske marke. Komisija, va ki je biv duhtor, precednik Narodniga odbora, onda je to biv Andre Barabanov, nikak oficir i ne znan je li još ki, je prozivala. Kad su ga prozvali šav je nutar i sukav se do gola. Duhtor ga je pregledav i poslušav z onimi slušalicami. Pitali su ki rod bi tev bit, a on jin je rekav. Jasno, da su oni dilali prama vojnin potribami, a ne prama njigovi voji.
     No, uglavno, kad su pregledali regrute i med sobu se dogovorili, jedan iz komisije je pozivav nutar, va kamaru.  Tutu su rekli si li sposoban ili ne pa ako si va ki rod te šaju. Va to  vrime pešadija je služila dva lita, a mornarica tri. Od desetak Studenjci tri su bili nesposobni aš nisu imeli dosta kiv. Samo ča se o timu moralo mučat aš se reklo da ki ni za vojsku ni ni za žensku. Ne poć va vojsku, va to vrime, je bila vela sramota za familiju, a pogotovu za tiga dečka. No ipak, oni su si drugo lito osposobjeni aš su imeli propisanu težinu ka je bila, čini  mi se, 55 kiv. I još su niki Kastavci, va tin roku, bili odbiti od vojske zarad raznih razlogi, a niki i samo zato ča su bili ravnodilci.
     Z Studenjci su bili i Klanjci pa su si skupa, nakon leve, šli prama doma z tin Talijancinon. Ali naši dečki su se na Vozišću predomislili i skrcali se z kamijoncina pa šli va oštariju. Ototu su daje obahajali oštarije. Večer je za nje biv organiziran ples va sali. Takov je onda biv običaj, a sopci su sopli prez da jih platiš. Prišav je ki god je tev. Ni se jilo, nigo samo pilo. Niki je zvav kakovu litru vina, drugi drugu i tako se plešuć zaželilo dečkon sretan put va vojsku.
     Živilo se daje normalno i čekalo poziv za poć va vojsku. Va to vrime se moralo nabavit i driveni kasunić ki je biv, dok si putovav, kufer, a kašnje va vojski armarić. Prvo su ga dilali razni tišjari, a potla jih je dilav jedan tišjar na Pilani. Znan da jih je par storiv i Jože Kanjeričin. Ti kasunići su imeli točno propisane mire, visoki su morali bit šezdeset centometri, a široki i duboki po trejset. Morali su bit tako storeni da ih moreš zaklenit. Obično su imeli na sebi okove za lokot dit. Niki su imeli i nutarnju kjučavnicu, tako da su bili puno lipji za videt, a i lagje jih se neslo. Bila je i preporuka da jih se opitura va esembe pituru. Z tin kasunićen je još neč povezano. Tamo, trejsetih lit kad bi dečki šli va vojsku, šli su skroz hodeć na železničku stanicu Sušak. Pratilo jih je dosta prijateli i roda. Navada je bila da ta kasunić na plašćenki nese do na vlak frajarica od regruta. Komać tad se, najveć puti, i doznalo ka je regrutu frajarica. Ali to je već, za vrime o kimu ti povidan, napušćeno, aš su regruti šli z sela z kamijonon ki je organizirav odbor.
     I prišav je poziv za va vojsku poć. Vlatko i njigova grupa, va ki su još bili Tone Fržićev, Jože Pušićev i  Tone Marajski je morala, nigdi va tretimu misecu pedeset i četrte, poć v Riku, a  ototu kud koji mili moji. Uvdi bi bilo dobro za reć da je baš od tiga lita vojna vlast odlučila va vojsku prijemat grupe, ili klase kako su jih zvali, regruti više puti na lito. Do tad je cila generacija najedanput šla. Zato je užalo bit velih problemi va transportu zarad manjka vagoni. Ma i po puti aš su se dečki napili pa su razbijali, tukli se i druge kumedije dilali. Ča ćeš, mladost je to. Od tiga lita se, znači šlo va više klas, dvi pa i više.
     Par dani prvo nigo ča su šli va vojsku, opet su regruti organizirali ples va sali, na isti način kot i potla leve. Sopav jin je na harmoniki Jože Bavdin, a na bubnji Ive Buzgoć.
     Ta dan, kad su se morali pojavit v Riki, po nje je prišav kamijon pa su, zajno z Klanjci, šli v Riku. Tu su se postrojili na otprtin, tamo kadi je fabrika Benčić, pa su jih prozivali i daje pošijali z vlakon. Uglavno, naši dečki bi šli skroz tamo na istok, va Kosovo, Makedoniju, Srbiju, a od tamo bi njihovi prihajali va ove kraje.
     Vlatko je šav va granični bataljon na Skadarsko jezero, kadi je bila granica z Albaniju. Va to vrime bili su jako loši odnosi med nami i Albanci, tako da verujen da je i vojski na granici bilo teško. Za druge ne znan kadi su se bili, ali isto tamo nigdi, siguro.
I tako su bili dvi ili tri lita odalečeni od svojih aš osim pisma ni bilo drugiga načina za javit se doma. A kako jin je bilo va vojski, to je već druga priča. Doma je bilo tako da su njihovi va jenu ruku žalili ča su jin dečki morali poć va vojsku, a va drugu bili su kuntentni aš su znali da jin je sin, čin je šav va vojsku zdrav i, ča bi rekli, sposoban za žensku i život.


Armarić - ormarić
Centometar - centimetar
Daje -  dalje
Dit – staviti
Driveni - drven
Duhtor – doktor, liječnik
Esembe – kratica od sivomaslinaste (SMB)boje
Frajarica – zaljubljenica, ljubavnica
Jenu - jednu
Kamijoncin – manji kamion
Kiv – akuz. im. Kilo , kilograma
Kjučavnica - ključanica
Kot - kao
Kumedija - komedija
Kuntenat - zadovoljan
Lagje – komparativ prid. Lahko - lako
Leva – novačenje, regrutacija,
Med – među, između
Mira – mjera, izmjera
Mučat - šutjeti
Najedanput – odjednom,
Najveć – najviše
Napušćeno - napušteno
Navada- običaj, navika
Nest - nositi
Obahajat – obilaziti
Odalečit se – udaljiti se
Pitura - boja
Pošijat – pošiljati, slati
Precednik - predsjednik
prihajat - dolaziti
ravnodilac – muška osoba sa spuštenim stopalima
ravnodilka – ženska osoba sa spuštenim stopalima
Regrut – novak, regrut
Sobu(n) - sobom
Suć se – svući se
Šaju – prez. 3. l. mn. gl. slat: šalju
Šav – pridjev radni gl. ić; išao
Tišjar - stolar
Užat - običavati
Voja - volja
Zaklenit - zaključati
Zarad – zbog, radi

[grašćina]

Za vrime Italije Klana je kao pogranično mjesto imala u samom mjestu i okolnim selima i brdima tzv.  Guardie di finanza

[elvis]

Za vrime Italije Klana je kao pogranično mjesto imala u samom mjestu i okolnim selima i brdima tzv.  Guardie di finanza

Je li Brigata Zidovje danas ovaj lovački dom? 

[z355ko]

ne, mislin da ni
kad greš napreda od te lovačke kućice je edan put, po kin greju za repetitore, greš po njin do križanja, edan put gre livo k repetitoron, sridnji gre na Brizovo i prema Gotovžu, a desno je edan zarašćeni ki gre do te kazermete(valja je to ta), valje od križanje je, ma ni, ni sto metri.

[elvis]

a desno je edan zarašćeni ki gre do te kazermete(valja je to ta), valje od križanje je, ma ni, ni sto metri.

Mislim da znam točno na ku misliš ali ta ne more biti ova sa razglednice jer jer iza nje odmah brdo, tj Židovje. Nema šanse da se vidi nebo ako se stane ispred nje .. ili možda komadić neba a iza ove na razglednice je neko nisko brdo ... plus ča mi izgleda ko da je od drva a ova ča ju ti opisuješ je sa od kamiki i ima ravan krov. Baš san je slikal pred neki tjedan (kada san pokupil krrpuše) ali još nisan razvil slike 

[grašćina]

Elvis ma pravo, a moja teta ka  ma dobru memoriju je isto rekla da je  ta finanza bila  baš na ovin mistu kadi je danas ova  lovačka kućica

[elvis]

Prijavljujem pojavu medvjeda, mislim da je u pitanju medvjedica sa mladim uz cestu Studena - Klana! 

Spuštao sam se od Studene prema Klani biciklom, brzina nešto malo preko 40kmh(solidna nizbrdica), kada mi je neko kretanje s lijeve strane privuklo pogled. U prvih mah nisam bio siguran što vidim, nešto smeđe čupavo i četvoronožno pa sam okrenuo glavu i vidim dva okrugla čupava uha i vrh okrugle čupave glave kako gleda zamnom. Jedan dio mozga je rekao, okreni se i fotografiraj, drugi je rekao ma što češ sada stati kada imaš zalet , a treći dio je pedalirao 
Mislim da ono što sam vidio prvo je bilo manje i dalje od glave koju sam vidio pa pretpostavljam da je to bilo mlado, a da je za mnom gledala mama.

A GoPro kineski klon mi je na carinjenju, inače bi (valjda) imao i neku snimku.

[grašćina]

Elvise, je, to je već neki dan uočeno na 6 ur ujutro, bus iz Studene je stao i ljudi su gledali mamu i dva medvidića kako se va Liskovcu igraju, i svi su se lipo gledali, i blago i ljudi

[Rijeka]

Danas sam ničim izazvana odustala od trčanja tom cestom. Intuicija. 

[elvis]

Elvise, je, to je već neki dan uočeno na 6 ur ujutro, bus iz Studene je stao

Ja nisam bil va kurijere nego na bicikle .. sasvim drugi osjećaj 

[grašćina]

Baren si ga pedalav sve u šesnajst

[z355ko]

Pred eno misec dan san šav večer kasno pasa prošetat, poli martinelovu kišu san vidiv niko čudno blago. Po noći kad gren z pason, onda si zamen lampadinicu za na glavu tako da na dugo vidin ko je kakov pas blizu i pripravin se da ne bu barufe med njimi ali problem je da se pod nju vide jako oči, samo oči, a se drugo pride skrito.
To blago je imelo velike i na široko postavne oči, kot kaj maju košute, ma košutan su nikako po strani, bočno , a ovo kodabi da su baš napreda i nisu visoko od natav, nego tako okoli pov metra. Povidav san i Rječanki o timu, ma je rekla da ni niš čudno nikad vidila tu. Čera san opeta pasav i opeta je bilo tamo, još san si misliv da ni ča stakleno , pa da mi se samo pričinja. San zazijav i počelo je hodit i povuklo se dublje va drače. Kako je obrnilo glavu, više nisan vidiv niš. Čudno mi je i to da pas ni uopće niš reagirav, ni zalajav , ni zanjurgav , niš , ni ni pogledav prema tamo. Ali sam potljer čuv da pasi ki su vani spušćeni jako nalajivaju koda nič pohaja po selu.